Crna sećanja (Završena)

36. Uzbuđenje

,,Šta misliš, da li su uspeli da prebrode noć?" Upitala je Aida Olivera smestivši se pored njega na klupu s pogledom na reku. Klupa je smeštena tačno na mestu gde je počinjao most i gledao prema drugoj obali gde se završavao, tamo gde su sada svi ostali. Tamo gde je bučno.
,,Ako misliš na Murata i Lisu, ne znam. Čuo sam se s njom, rekla je da oka nije sklopila."
,,Mora da su se prepirali sve vreme." Rekla je Aida s podsmehom. Prošlo jutro učinilo joj se da se slažu bolje nego inače ali poznajući Lisin karakter vrlo dobro, a i Muratov, sve se brzo može promeniti između njih za stotinku. ,,Ili im je bilo nelagodno da spavaju zajedno. Dugo poznajem Lisu, teško joj je da se prilagodi na nova mesta, posebno kada treba da noći negde. Već za par dana Murat će je jedva buditi iz sna."
Oliver se nasmejao i odmahnuo glavom. Istakao je svoje ravne i bele poput bisera zube i zavrteo limenku s kafom u ruci.
,,Koliko dugo poznaješ Lisu?"
,,Od prve godine akademije. Znaš, od prvog dana smo nerazdvojne. Sve smo prolazile zajedno kao i sada." Aida se prepustila osećanjima te se nasmejala. ,,Obožavam je. Baš je obožavam. Mrzim to što smo pretrpane poslom i što ju je zadesilo sve. Verujem da ćemo ostajati večerima zajedno kada se preseli." Gurnula je ramenom svog kolegu. ,,U stan s kojim ćeš joj ti pomoći."
,,Naravno. Neće biti problema." Pogledao je u Aidine plave oči ,,Znaš, obećala mi je večeru čim se useli."
Aida je pljesnula rukama i gromoglasno se nasmejala ne mogavši da se suzdrži. ,,Aiii!" Uzviknula je. ,,Jedva čekam to da vidim."
,,I ja isto. Jedva čekam da večeram s Lisom. Veoma je mila."
Aida ga je uhvatila za kragnu i približila sebi. ,,Slušaj me, nemoj da si je pipnuo dok nisi razmislio milion puta pre toga. Baš tako, Lisa je mila. Nemoj da sam čula da si je rastužio. Vrlo brzo se vezuje za ljude iako ne izgleda tako." Pustila mu je majicu i naslonila se na drvo iza sebe.
,,Lisa se brzo vezuje? Da. Stvarno ne izgleda tako. Taj njen hladan zeleni pogled, dopire mi do krvi. To je samo večera između dva nova prijatelja, opusti se."
,,Posmatraću te." Ustala je i uhvatila kolegu za rame. ,,Idem da pogledam na radaru da li ima negde prijavljenih mreža, možda se otkrije negde ubica."

Lisu je iznenadio majkin poziv od ranog jutra. Bio je to najprijatniji razgovor preko telefona koji je ikada vodila s njom jer su oduvek bile daleke. ,,Naravno, sve je u redu kada ja nisam kod kuće. Ja prosto ne pripadam tamo." Govorila je sama sebi ideći po putu gde su juče išli ona i Murat. ,,Jedva čekam da me nema tamo vise! Uh! Jedva čekam!" Mlatarala je rukama ispoljavajući svoju nervozu napolje. Volela je da priča sama sa sobom. U neku ruku se tako koncentrisala i oslobađala briga koje su je mučile. Nedaleko od nje išao je Murat pored jedne volonterke Maje s kojom se sinoć bolje upoznao. Saznao je da ima dvadeset i četiri i da je volonterstvo jedino što je zanima i motiviše u životu. Prijatna je sagovornica. Najvažnije od svega za Murata je to što prelepo izgleda, možda čak i najlepša od svih žena koje ga okružuju. Dok mu je Maja pričala o parkovima gledao je ispred sebe, gledao je u Lisu kojoj se sada pridružio Pavle Radenković. Murat se nasmejao. Taj čovek je tako očigledan u blagonaklonosti prema njegovoj koleginici. Providan je poput vode, pomislio je Murat praveći se da sluša šta mu devojka crvene kose pored njega govori.