Crna sećanja (Završena)

32. Šatori

31. 08. 2004. Nacionalni park Tara

Lisine noge bile su daleko iznad vode ali poželela je da je mnogo viša, ili da most bude mnogo niži kako bi mogla da dodiruje reku. Slučajno, sasvim slučajno, pogledala je udesno od sebe. Naježila se. Srce je počelo jako da joj tuče u grudima. Rukama je jače stegla most. Isprva, pomislila je da je to senka-crna senka visokog čoveka koji stoji na drugom kraju mosta. Potom je shvatila da to nije samo senka. Crni ljudski oblik je polako, ali sigurno, počeo da korača prema njoj. Devojčici se učinio ogromnim. Postajao je sve veći i veći kada je bio udaljen od nje sedam metara. Drhtala je. Nije se plašila toga što je to čovek, već njegovog karakterističnog izgleda i ramena. Da, dobro je videla. Rame mu se trzalo pri svakom novom pokretu. Ličio je na duševnog bolesnika, na serijskog ubicu. Ljuljajući nervozno noge u mestu skliznula je niz otvor u mostu i uz tihi muk pala u vodu.

20. 10. 2018. Nacionalni park Tara

Ne mogavši da se snađe sa sve šatorom koji joj je Murat prepustio da postavi Lisa je digla ruke od njega. Bila je ubeđena da je postaviti ga bilo lako. Ispostavilo se da nije. Nije bila stručna i nije nikada kampovala. Videla je šatore i videla je da ljudi u filmovima veoma lako postavljaju iste s takvom lakoćom kao da prostiru vreću za spavanje. Pozvala je Murata koji je pomagao mlađim volonterkama koje su ga molile za pomoć. Umesto da gledaju način njegovog postavljanja, primetila je Lisa, gledale su u njega s divljenjem. Kao da je Bog. Kao da ga je on Mikelanđelov David. Muratu je prijala ta ženska pažnja i to je bilo u potpunosti očigledno. Došao je da pomogne Lisi tek kasnije, kada je pomogao mnogim devojkama i kada je već, uveliko, počela da pada sitna kiša. Lisa je bila iznervirana ali nije dozvolila sebi da se to odrazi na bilo šta te je samo ćutke radila ono što joj je Murat govorio. Primetio je da nije pričljiva kao što je bila ujutro u kolima. PMS? Nagla promena raspoloženja? Zapitao se. Pokušao je da pristupi na drugačiji način bacivši smešnu foru na koju se Lisa, ovaj put, nije nasmejala. Gledala je samo ispred sebe i nijednom otkako je došao da joj pomogne nije dizala pogled.
,,Da li i dalje imaš kod sebe i onaj drugi šator?" Upitala ga je Lisa kada su postavili jedan veliki kamp.
,,Što se duriš?"
,,Ja? Ja se ne durim." Brecnula se Lisa.
,,Šta ti je onda? Čini mi se da je bilo sve u redu sve do malopre a onda si počela da ujedaš."
,,Jesam li ti rekla nešto što te je navelo da misliš tako?" Lisa je iskolačila oči. Shvatila je da se ponaša neprofesionalno i nekooperativno za jednu detektivku na misiji. Treba da smanji gard i ignoriše sve oko sebe. Samo dugo nije bila bliska ni sa kim a zaljubljive je prirode. To je sve. To je razlog zbog kog se osećala uvređeno, zbog Muratovog flerta sa drugim devojkama. Nje se to ne tiče. Nimalo.
,,Izvini. Ignoriši." Rekla je pa ubacila stvari u šator. Biće lakše ako sada sve namesti dok ima vremena te je dve vreće za spavanje stavila sa obe strane unutrašnjosti a između njih stvari kako se ne bi dodirivali. Tu je bilo i toplo đebad čime će se pokrivati.
,,Da li se plašiš?" Polovično je ušao u šator i naslonio se na torbu sa stvarima. Nije se usudila da ga pogleda. Osetila je koliko joj je blizu.
,,Nimalo. Dosta je ljudi ovde. Nema čega da se plašim." Brzo je šmugnula iz šatora i ispravila se, a on za njom.
,,Izgbegavaš li me, devojčice?" Nasmejavši se široko, Murat je pritisnuo Lisino dugme za otkopčavanje pojasa. ,,Trebalo je ovo odavno da skineš. Ovde nećeš potonuti."