Crna sećanja (Završena)

52. Utočište

Stavivši novine na klupu Aida se smestila na istu držeći dosije Sandre Božić koji je ponela sa sobom. Bila je sigurna u sebe da ga neće izgubiti jer je iz tima ona bila najodgovornije lice. Spustila je šolju kafe pored sebe i ponovo počela da lista papire koje je već znala napamet. I dalje ne pronađena devojka mogla je da se nalazi bilo gde. Možda je već nema, možda je od nje ostalo samo telo. Aida je zapisivala sve što joj pada na pamet. Prvo i jedino što je zaokružila bili su Tara plus muškarac. Oni se ovde nalaze. Ako pronađu njega, pronaći će i žrtve... ako je od njih nešto ostalo. Skupljenih obrva očima je prelazila preko rečenica i izjava njenih roditelja. Njena majka i njen otac nastavili su sa životima, iako im je zajednička ćerka nestala pre pet meseci. Aida je prošla rukom kroz kosu. Pitala se kako može roditelj da ne brine o sopstvenom detetu? Makar gram emocija, to je falilo da pokažu.
Oliver je glasno koračao po šljunkovitoj stazi dajući Aidi do znanja da dolazi kako je ne bi uplašio. Ona se nije okretala. Oliver je seo pored nje pomerivši malo njenu kafu.
,,Ovo jutro je hladnije u odnosu na ostale, slažeš li se?" Aida je zapodenula razgovor.
,,O da. Ali je prijatno napolju. Sada je kraj oktobra i čudno je kako i dalje nije pao sneg na planini."
,,Mislim da nebo čeka da mi završimo sa slučajem kako bi nam podarilo pahulje."
On se nasmejao. ,,Slažem se."

Lisa je krugovima hodala oko šatora držeći ruke prekršene na trbuhu. Posmatrala je okruženje oko sebe. Svi su bezbrižno mislili samo o radu. Svi ljudi oko nje radili su svoj posao i ono šta se od njih tražilo. Nisu ništa znali. Doživljavali su sve kao neko svakodnevno iskustvo s različitim zadacima. Samo Lisi i Muratu nije bilo svejedno. Borili su se s demonima iz prošlosti koji su nahitali na njih kao cunami. Lisi je bilo čudno jer Murat nije pošao dalje, a Muratu to što Lisa nije prokomentarisala kako je lep bio pejzaž ispred njih. Ignorisali su postupke jedno drugog, prihvatili su to kao umor za traganjem i nastavili dalje ne zalazeći dublje. Sutra ih čekaju rezultati DNK u posle podnevnim časovima. Lisa je stala pored vatre i privukla svima pažnju.
,,Sutra niko ne kreće u potragu. Svi odmaraju i spavaju dokle god žele! Ne krećemo nikuda dok ne saznamo rezultate, bilo da su pozitivni ili negativni, ne krećemo odmah dok ne osmislimo plan!" Zakašljala se kada ju je zasvrbeo vrat. ,,Detektiv Stešević Murat i ja smo pronašli pretpostavljeno mesto gde bi se mogao kriti. I dalje nisam sigurna u ono što sam rekla ali tuda niko, baš niko nije kročio osim nas, zato molim vas da ispoštujete propise i ne idete sutra nikuda bez moje dozvole!"
Lisin eho brujao je po celoj šumi. Svi su se složili s onim što je rekla i polako počeli da se skupljaju i pričaju. Neko se vraćao u šator da iskoristi vreme za spavanje a neki su se podelili u grupe s motivom da spreme nešto za sve. Lisa se vratila u šator i legla pored Murata koji je malopre ušao.
,,Istraživaće na tom mestu?" Upitao je.
,,Da." Ona je primetila da joj glas podrhtava. Pokušala je da se sabere. ,,Treba da prođemo svaki kutak."
,,Nije svaki kutak dodirljiv." Rekao je, i bio je u pravu, pomislila je Lisa. Ništa nije rekla. ,,Ali da..." Nastavio je Murat. ,,Treba da se obiđe to mesto. Mislim da će nas ono dovesti nekuda." Progutao je knedlu rekavši to. Unervozio se i stegao vilicu.
,,I ja imam takav osećaj."
Torbe su bile premeštene pored ulaza u šator što je pravilo dodatno mesto za njih dvoje. Ležali su jedno pored drugog.
,,Imam ideju." Rekla je Lisa ustavši. ,,Ove vreće za spavanje se otkopčavaju, kada bismo ih spojili dobili bismo udobnije tlo a pokrivače imamo za oboje, šta kažeš?"
Murat se nasmejao i složio. Nakratko su zaboravili za vodopad, za slučaj i za tog muškarca. Sada su tu bili samo oni, a šator njihovo utočište.