Murat je gledao u Lisina leđa kada se zajedno sa jednim inspektorom uputila prema levom koridoru. Svakom sekundom su se sve više udaljavali i postajali sve sitnije tačke u njegovom vidokrugu.
,,Da li ste vas dvoje bivši?" Pažnju s tame mu je skrenulo pitanje policajca pored njega.
,,Nismo." Odgovorio je Murat. ,,Kako se zoveš?"
,,Mirko Antić. Sa strane izgleda kao da je duga prošlost ostavljena iza vas i da je Nagulova bila ta koja rukovodi vašim odnosom."
,,Mislim da si jedini koji vidi to sa strane. Svakako, ne ispiri usta tuđim životima."
Murat je pošao prema desnom koridoru te mu se Mirko pridružio.
,,Ne ispirem ja. To su priče koje kruže u kampu."
Murat ga je prostrelio pogledom. ,,Kakve priče?"
,,Sve je zbog toga što delite isti šator. Svi su odvojeni a vas dvoje ste zajedno te su bile prvo pretpostavke da ste se spanđali, a posle nekog vremena da ste nekada bili bivši jer se sve vreme svađate."
,,I ti sve to znaš samo zbog priča? Vidim da veoma dobro radiš svoj posao." Murat nikada nije razmišljao o tome ko i kako ga gleda sa strane, pogotovo ne kako će gledati njihov odnos s Lisom. U njihovoj jedinici, svi znaju da se ne slažu, izgleda da su ovde počele da kruže drugačije priče.
,,Svakako, ne, nismo bivši, samo smo kolege."
,,Da li je Lisa udata?" Upitao je zajedljivo Antić. Murat je stao i pogledao oko sebe. I dalje na vidiku ništa zanimljivo nije bilo.
,,Ne, nije udata." Odgovorio je s nestrpljenjem Murat. Bio je ljut na svoju koleginicu jer ga je ostavila s ovim tupadžijom, verovatno ni ona nije prošla ništa bolje. ,,Zašto?"
,,Jer ima razlike kada je udata i kada je samo u vezi."
,,Mislim da nema razlike. Svejedno treba da ostaneš lojalan toj osobi s kojom izlaziš."
Mirko se nasmejao. ,,Takođe... kada već govoriš o lojalnosti, možda bi mogao onda da gledaš samo jednu devojku a ne čitav kamp."
Murat je stegao pesnice pokušavajući da suzdrži bes u sebi. Da li stvarno toliko puno pričaju o njemu i Lisi? Da li su oni glavna tema svih?
,,Ja nisam zauzet. Mogu da gledam koga hoću." Odbrusio je grubo i ubrzao korak.
,,I, što se tiče svega, verujem da će Trifunoviću biti drago da čuje kako Mirko Antić napreduje u poslu. Naprosto će se oduševiti i poslati te na sve četiri strane sveta."
Svetlo iznad Lise i Lazara Krnete sve vreme se te palilo te gasilo. Osećala je da ih neko prati, ali kada god bi se okrenula iza njih ništa se nije nalazilo osim praznog ogromnog tunela. Videla je neobične senke na zidovima za koje se nadala da ih prave ona i inspektor pored nje a ne neko drugi. Skočila je uvis čuvši lupanje metala koje je trajalo najviše petnaest sekundi neprestano, te je zvuk za sobom ostavio eho koji je odjekivao svuda. Mukotrpna crna sećanja izvirila su napolje. Lisa je prekrila uši rukama i zažmurila. Nije mogla da sluša. Lazar Krneta govorio je nešto naglas brinući o Lisinom stanju. Ona ga je ignorisala. Oči su joj se napunila suzama te je glasno i silno vrisnula uplašivši samu sebe zvukom koji je izašao iz njenih usta. Potom se srušila na kolena drzeći glavu spuštenu među ramenima. Spustila je ruke na hladne pločice.
,,U redu sam." Rekla je. ,,Ne brini, dobro mi je." Zamahnula je rukom prema Lazaru pokazavši da se dobro oseća. Na prelomljenoj svetlosti, posle par sekundi, ugledala je crvenu boju na rukama koju nije primetila malopre. Potom je spustila pogled i shvatila da sedi u lokvi punoj sveže krvi. Prislonio je prst usnama i jezikom okusila crvenu tečnost.
,,Da, ovo je definitivno krv."
VOCÊ ESTÁ LENDO
Crna sećanja (Završena)
Mistério / Suspense,,Ponekad je nemoguće otarasiti se demona iz prošlosti" Mlada detektivka Lisa Nagulov, odlučila je da sledi stopa svog dede koji je pri smrti. Rešila se da otkrije mračan slučaj od kog je on odustao. Slučaj koji je već četrnaest godina neotkriven i...
