Crna sećanja (Završena)

42. Adikcija

Aida je dočekala Lisu raširenih ruku spremna da je primi u zagrljaj. Bila je istovremeno i uzbuđena i tužna jer ponovo neće biti zajedno. Oliver je, kako niko osim Lise ne bi izlazio iz čamca, uhvatio nju i prebacio je na kopno. Ruke su mu se nakratko zadržale na njenom struku a potom joj je dodao štaku. Aida je krepko zagrlila drugaricu te se zamenila s njom mestima. Svoju torbu je ubacila u čamac i potom ušla u njega uz Muratovu pomoć.
,,Nadam se da će za par dana biti bolje." Rekla je Lisa.
,,I ja isto. Ovo što ti se desilo, bez veze je." Složila se Aida.
,,I te kako, ne mogu da poverujem kako nisam pazila tada."
,,Pitam se zašto?" Dodao je Murat. ,,Neko je bio zauzet Pavletom Radenkovićem i gledao u njega umesto pred sobom."
Lisa je coknula jezikom. ,,Da li ti to meni prebacuješ?"
,,Da."
,,Idi više da te ne vidim."
Okrenula je Muratu leđa i približila se Oliveru kako je čamac ne bi poprskao.
,,Oh! Odmoriću se ovih par dana!" Kazala je Lisa.
,,I ja isto. Konačno bez tebe!"
Oboje su prevrnuli očima i prekinuli svađu. Oliver je mahnuo svima koji su plovili i poželeo im srećan rad za sutradan kao i laku noć.
,,Da li ste se i ovih dana svađali na isti način?"
,,Pitanje je, kada nismo? Od početka, od samog početka nije prošao nijedan miran dan koji smo oboje preživeli."
,,Možda će te topla čokolada oraspoložiti?"
,,Oh da, veoma. Ali nakon tople kupke."
Sada joj se njena stara drvena kućica učinila mnogo lepšom i udobnijom. Odmah je otišla da se istušira ne mogavši da izdrži prljavštinu koju je osećala po celom telu. U kućici je bilo toplo i založeno. Olivera je pronašla pored peći kako gleda u vatru i kontroliše je. Držala je stvari u rukama stojeći na dovratku. Izgledao je veoma ljupko sa strane. Njegove crte lica su je, štaviše, podsećale na Uroševe. Radovao se vatri poput deteta koje je tek otkrilo šta može napraviti šibica kada dođe u dodir s drvetom i novinama.
,,Napravio sam ti toplu čokoladu. Tu na stolu je. Vruća je, tako da je popij dok se ne bude ohladila."
,,Hoću, hvala ti. Neće ti smetati ukoliko budem spavala na krevetu?"
,,Naravno da ne. Ipak je tvoja kuća. Hvala ti što si nas ugostila."
,,Uvek."
Lisa je odnela stvari u sobu i ubrzo se pridružila Oliveru u maloj dnevnoj sobi. Iza zastora videla je kako je sada u potpunosti pao mrak. Ne želeći sebi to da prizna krišom se radovala što je zadobila povredu jer se sada nalazila ovde a ne u neudobnom i hladnom šatoru. Pak, sve ono je preživljavanje, dok je ove komfor. Uzela je šolju s toplom čokoladom i sela pored Olivera.
,,Vatra je tako lepa." Rekla je.
,,Da.... zvučaće ludo ali lud sam za vatrom. Opsesivan sam njome. U stanju sam da sedim po ceo dan i gledam je kako gori i da mi bude prijatno, kao da me to ispunjuje. Samo gledanje rastavljanja drveta, a onda i kako brzo sagoreva i papir, sve je to ireverzibilno i to me fascinira. Sada se nalazi tu predmet a za samo par minuta ga nema, i manje."
Lisa ga je slušala pažljivo, smešeći se, i uživajući u njegovom spokojnom glasu.
,,Svi mi imamo adikcije. Tebi je to vatra." Rekla je ona. Oliver se naslonio na jednu ruku i približio joj se. Između njih se rasbuhtavala vatra sve više u peći dok im se u očima video odsjaj žarišta.
,,Koja je tvoja adikcija?"
,,Moja je voda." Odgovorila je. ,,Moja je definitivno voda."
Oliver se nasmejao. ,,Mislim da vatra i voda ne idu jedno s drugim."
,,Slažem se."