Crna sećanja (Završena)

64. Prvi sneg

Dve nedelje kasnije

,,Da, uspela sam. Nije mi potrebna pomoć. Ne, Uroše!" Brecnula se Lisa držeći telefon između ramena i uha i gurajući kutiju sa stvarima. ,,Rekla sam ti da mi niko nije potreban. Baš me briga što sam sama."
Stala je pred velikom porodičnom slikom u njenoj dvevnoj sobi. Uz Oliverovu pomoć brzo se preselila u novi stan. Niko iz njene porodice nije bio oduševljen tom izjavom, pogotovo zbog toga što je pre nedelju i po dana izašla iz bolnice i što će sada živeti u potpunosti sama. Lisu nije brinulo više ništa u životu. Slučaj sa Sandrom Božić predat je tužilaštvu jer nije identifikovana kao žrtva Emanuela Jakovskog, već je pronađena u Veneciji s dečkom za kog niko nikada nije ni čuo. Ni u jednoj sobi nije pronađena a telo koje je Lisa videla zatočeno između zidova pripadalo je u potpunosti drugoj, starijoj devojci, koju niko ne traži. I da je želela da nastavi sa svim ne bi joj sam Trifunović dao jer ju je poslao na bolovanje od mesec dana. To je taman dovoljno da se psihički oporavi od posla i sredi svoj život koji se poput puzla rasuo na hiljade komada. Od ponovnog rođenja kada se spasila živela je za dane kada će moći da se raduje jer je živa i to što postoji. Poslovni telefon joj je zazvonio te je spustila Urošu slušalicu i uhvatila se za drugu liniju.
,,Detektivka Lisa Nagulov, kako mogu da vam pomognem?"
,,Sviđa mi se kako oglašavaš svoje ime iako si na odmoru."
Ona se nasmejala. ,,Neko je na odmoru takođe a ne ume da me pozove na običan broj."
,,Da li se sećaš kada sam ti pričao o svom psu?" Lisa je izvila obrve potvrdno odgovorivši na Muratovo pitanje.
,,Stjuart bi voleo da te upozna. Dole smo i čekamo te."
,,Dolazim." Spustila je telefon na stočić i navukla sivu duksericu, jedinu koju je imala u novom stanu, i zaključavši stan pošla je niza stepenice. Dok je ležala u bolnici svakodnevno je pričala s Muratom kojem se nedaleko od nje nalazila soba. Imali su privilegiju jer su iz policije te bi i u ponoć izlazili i pričali o bezveznim temama kako bi izbegli dosadu.
Čim je izašla iz zgrade poletela je prema mladom vučjaku koji joj je odmah osvojio srce. Spustila se na kolena i zagrlila ga kao da je plišani meda. Nije mogla da obuzda svoje emocije jer je silno ličio na psa njenog detinjstva koji je odslužio svoje. Tek nešto kasnije setila se da pozdravi Murata.
,,Drago mi je što si primetila da postojim."
,,Iskreno, nebitan si pored Stjuarta." Rekla je Lisa zajedljivo dok je češkala malog psa iza uveta. ,,Kako je samo prelep."
,,Da. Baš kao i ja."
,,Molim te, nestani."
Uspravila se i zavukla ruke u džepove primetivši koliko je zapravo hladno napolju.
,,Sutra je tvoj rođendan."
,,Jeste. Doći ćeš, zar ne?"
,,Da, naravno. Ne bih propustila tako nešto. Verovatno će i tvoj rođendan biti dosadan poput tebe." Podrugljivo se nasmejala.
,,Kako si samo urnebesno smešna! Umirem!"
,,Umri."
,,Ne, stvarno, što si ljuta na mene?"
,,Nisam. Nimalo nisam ljuta. Raspoložena sam..."
Dovršio je njenu rečenicu. ,,Da me vređaš."
Ona se nasmejala. ,,Dragi, to je moja omiljena zanimacija."
Oboje su pogledali uvis kada su bele snežne pahulje počele da padaju oko njih. U Beogradu, bio je to prvi sneg. Sada je hladnoća bila opravdana. Pogledali su jedno u drugo. Lisa se zapitala, da li će se stvarno ljubav desiti između dve osobe ako napolju dožive prvi sneg. Ili... ili se već desila?
,,Idem da nastavim s raspakivanjem stvari, ima još dosta..."
,,A ja ću izgleda da razmišljam o rođendanu."
,,Srećno s tim."
Nasmešila mu se i polako se udaljila od njega i psa kog je prethodno pomazila.
,,Lisa." Okrenula se kada ju je pozvao. ,,Hoćeš li mi pomoći sutra sa svim? Znaš... hrana, dekorisanje..."
,,Hoću. Samo mi pošalji adresu." Rekla je, te se nasmejala i ušla u zgradu. Sneg je počeo da veje sve jače i jače. Murat je zatvorio oči i pustio da mu pahulje kvase lice okrenuto ka nebu.