Crna sećanja (Završena)

48. Neko kao ti

To veče mrzela je sebe. Bila je osetljiva poslednjih dana, ispoljavala je emocije na način na kakav nije navikla i to se Lisi nije dopadalo. Osećati nešto znači imati slabu tačku. Ko će najpre shvatiti njena osećanja ako ne ona sama? Mi smo oni koji prvi shvatimo šta osećamo prema nekome, samo poričemo to svesno, ne želeći da priznamo da nam se bude emocije koje su nepozvano navratile. I dobro ih skrivamo. Veoma ih dobro skrivamo, ali neko vreme, sve dok neko sa strane to ne primeti. Ležala je na boku grleći svoj jastuk i posmatrajući muratovo mesto za spavanje. Možda je bila previše gruba i odsečna, sve vreme je o tome mislila. Nije mogla da kontroliše sebe; brzo se ljutila, brzo je osećala, brzo je planula, brzo bi ispoljila bodlje koje se pojavljuju samo kada je on tu, a takođe, veoma brzo bi postala tužna bez razloga. Ona je prosto takva osoba. Istovremeno i tvrda i meka, najpre oprezna sa svima. Vrtela se sve vreme u mestu. Nije je hvatao san. Nije imala mira. Posle nekog vremena je Murat ušao u šator iznenada. Toliko se zamislila da nije ni čula njegove korake. Sve vreme gledajući u nju se šunjao do njegovog mesta. Primetio je da ne spava.
,,Ponovo nesanica?" Upitao je legavši na vreću.
,,Nedavno sam došla, razmišljala sam, nisam pokušavala da zaspim."
,,Odlučno si mi pre četrdeset minuta poželela laku noć da sam mislio da si već odavno zaspala."
,,E pa, nisam."
,,Da li si i dalje ljuta na mene?" Lisa ga je pogledala. Bilo bi očigledno da ju je uvredio kada bi se i dalje ljutila tako da je odgovorila odrično i da je među njima sve u redu. Nije bilo baš tako. Nije sve tako jednostavno. Poželela je da vrisne u tom momentu i nestane sa lica zemlje.
,,Kako je bilo sa Pavletom? Vidim da je on bio tvoja srećna amajlija."
Lisa je priustala i naslonila se laktom na pod. ,,Ovo će zvučati čudno, mnogo čudno, ali ja sam ga na takav način shvatila..."
Murata je zainteresovao početak rečenice te se približio Lisi. ,,Nastavi." Rekao je.
,,Pre nego što sam pronašla kameru, rekla sam da sam se zaljubila u ovo mesto, to jest, u mesto na kome smo on i ja bili."
,,A onda?"
,,A onda, on mi se približio..."
Murat je Iskolačio oči. ,,Poljubio te je?"
,,Ne. Ne prekidaj me." Brecnula se Lisa. ,,I, gledajući me direktno u oči i smešeći se, rekao da se i on zaljubio, ali ne u prirodu, nije odvajao pogled od mene. Znaš..." Pucnula je prstima. ,,Kao u filmovima, kada se dvoje zaljubljenih izgube u šumi i indirektno priznaju ljubav."
Murat se nasmejao. ,,Oh, Nagulova, nisam to očekivao od tebe. Voliš da gledaš sapunice?"
,,Pre svega, to su ljubavni filmovi. A pod drugo, ne. Prosto je to klasika."
,,A ti bi volela da ti prizna ljubav na drugačiji način?"
,,Uh! Ne bih volela da mi prizna on ništa. Čekaj! Molim? Znači jeste to! Dobro sam mislila. Znala sam. Prosto sam znala da to jeste priznanje jer me je gledao tako lepo..."
Lisa se setila njegovog pogleda. Nije verovala u ljubav na prvi pogled ali na simpatisanje nekog jeste. Nije joj išlo u glavu da se ona može dopadati nekome. Posle poslednje veze ni sa kim nije bila jer je izgubila samopouzdanje kada se ticalo ljubavi.
,,Previše si se uzbudila oko toga. Da te pita sada da izađete, da li bi pristala?"
,,Ne bih." Rekla je odsečno. ,,Ne želim ništa s njim da imam kada završimo sa svim. On... on nije moj tip, stvarno nije."
,,Ko je onda tvoj tip?" Upitao ju je ozbiljno. Njegov smešak od malopre je nestao.
,,Neko kao ti." Odgovorila je iskreno. Murat je ostao zatečen njenom direktnošću.