Crna sećanja (Završena)

45. Podela

,,Uroše, da li ti se javljala Lisa danas?" Upitala je Katarina Nagulov kada je ušla u Kuhinju. Spustila je plastične kese pune produkata i naslonila se na pult. ,,Čuješ li me, Uroše?"
,,Da, da..." Odgovorio je gledajući u telefon. ,,Nisam se čuo s njom osim par poruka što smo razmenili pre četiri dana."
Katarina je napravila duboki uzdah i odmahnula glavom. Zvala je ćerku više puta od ranog jutra ali nijednom nije bila dostupna. Možda je zbog toga što je planina, pomislila je, možda je ugasila telefon.
,,Mama, nemoj da brineš, znaš Lisu. Tvrda je kao kamen i ništa joj se neće desiti. Plus, tu je i policija i svi oni ostali đavoli, ne znam ko je sve pošao ali nije sama."
Katarina je skupila obrve i udarila sina preko pulta po glavi. ,,Ti to tako sestri? Ko te vadi iz pritvora?"
,,Lisa." Odgovorio je.
Ona se rascoktala i stavila ruke na bokove. ,,Ukoliko je dobiješ javi mi odmah. Ono mesto nije dobro po nju, znaš dobro to."
Uroš je podigao glavu i okrenuo se prema majci. ,,Znam. Ali je njena odluka da se posle četrnaest godina suoči sa svim. Napravićeš gore ukoliko se budeš mešala i spominjala joj to. Ona i bez tebe zna kroz šta je prošla."

Tmurni oblaci nakupili su se nad planinom. Magla koja je bila sve gušća obrazovala je prsten oko nje i jedva sve vidljivo. To je bilo loše za sve koji učestvuju u istrazi. Za svačiju bezbednost svi su se držali u manjim grupama ne odvajajući se jedni od drugih. Lisa, Murat, Pavle i Maja su išli zajedno. Ovog dana Lisa je odlučila da ignoriše sve i ide prva napred ne obraćajući pažnju na okolnost. Štaviše, pozdravila se kratko s Pavletom i onda presekla razgovor. Shvatila je da će mu dati nadu i ne misleći o tome. Ali on nije odustajao. Započinjao je razne teme nastavivši da razgovara s njom, iako je zapravo više razgovarao sa samim sobom. Lisi se dopao Pavle, ali kao kolega i novi poznanik, nije imala nameru da nastavlja s njim komunikaciju kada se završi ovaj slučaj. I dalje je žalila što ga je zagrlila u trenutku slabosti.
,,Am, mogli bismo možda da smanjimo tim. Tipa, da se baš ovde podelimo. Mislim da se magla povlači." Predložila je Lisa prišavši Muratu. ,,Šta kažeš?"
On se suzdržavao da se ne nasmeje pa je sklonio pogled u stranu. Sve vreme gledao je bezvezne pokušaje Pavleta da se približi Lisi i njeno očigledno bežanje od njega. Razmišljao je skoro minut da li da Lisu prepusti Pavletu ili da ide ipak s njom i spase je. Bilo bi zabavno kada bi došla nakon potrage u šator, ljuta i nadrndana, ali onda neće imati s kim da priča. Ali videti njeno ljuto lice vredi mnogo.
,,Naravno, ja idem s Majom." Rekao je Murat zajedljivo. Lisa je klimnula glavom. Nije napravila nikakvu grimasu niti se odala što je razočaralo Murata. Samo je prošla pored njega i pridružila se Pavletu te su oboje ubrzo nestali u magli.
,,Idemo li?" Upitala je Maja.
,,Da." Odgovorio je i dalje gledajući u stranu kojom su pošli Lisa i Pavle. ,,Idemo."