Budi moja ruža / #1

26 "Tako sam i mislio."

Osećam njegove prste kako prolaze kroz moju kosu. Kako me miluje. Zašto? Zašto to čini?

'Kod Alekseja sam.' Ponovo sam pročitala poruku koju mi je ostavila Naomi. Izula sam se a onda se uputila k gornjem spratu tihim koracima.
Ovaj put smo Vera i ja bile na borbama. I ovaj put se Viktor tukao.

Aleksej je gledao sa nama. Razbio je svog protivnika. Doslovno.
Zvukovi dopiru iz Eleonove sobe. Zvuči kao...stenjanje?

A dodjavola, Eleone!

Ušavši u svojoj sobi zalupila sam vratima jače nego što sam htela. Prokleta promaja! Sad će znati da sam ovde!
Skinula sam veliku duksericu koja me je bukvalno gušila, a onda je gurnula u orman.

To je to, vreme je za letnje majčice.
Ne čujem ih više. Nastala je tišina.
Nakon par trenutaka začula sam vrata kako se otvaraju i njegove teške korake kako preskaču svaki drugi stepenik da bi što pre stigao do donjeg sprata.

Ušao je u kupatilu. Sad je moja prilika da odem po sve što mi treba i vratim se gore bez sudaranja s njim.

Tiho sam sišla na donjem spratu provirivši u njegovoj sobi. Nije bilo nikog, izgleda da je devojka otišla.

Osećam kako mi srce kuca, kao da bi svakog trenutka mogao da se pojavi. Zašto se uopšte krijem? Briga me je da li će me videti.

Na stočiću sam odvojila flašicu vode i kokice koje sam ubacila u mikrotalasnoj.
Prokletstvo! Ne mogu da dohvatim činiju!

"Izvoli."
Rukom je zakačio moju kada sam je skoro dohvatila. Nagnuo se iznad mene, mogu osetiti vrelinu njegovog skoro nagog tela iza sebe. Dvoumila sam se da li da se okrenem, ali znala sam da ću morati.
Okrenuvši se dočekao me je njegov pogled. Kako nisam čula kada je ušao u kuhinji?

"Hvala." Prošla sam pored njega i izvadila kesicu sa kokicama iz mikrotalasne, a onda ih sipala u činiji.
Nije mi prišao kako ima naviku, već se samo naslonio na kuhinji i gledao me.
Izgleda da se tuširao. I dalje mogu videti kapljice kako klize niz njegovo telo.

"Šta je bilo?"
"Ništa, što?" upitno me je pogledao.
"Pitam, deluješ mi nekako..."
"Kako?"
"Zaboravi." Nervozno sam gricnula unutrašnjost svog obraza. "Nisam znala da dovodiš devojke ovde." Nisam mogla da odolim, a da to ne kažem.

Pogledao me je ispod svojih mokrih pramenčića kose koji su padali preko njegovog sivog, nepotpunog pogleda. Gledao me je
kao da je to očekivao.
Kao da je čekao trenutak kada ću reći tako nešto.

"Zašto? Misliš da nisam u stanju da pojebem nešto?"
Baš naprotiv. Mislim da je u savršenom stanju da zavede, opčini devojku i obavi to. I sama sam bila žrtva njegovih vrelih dodira. Nije bio slatkorečiv, on je samo došao po nešto, a to nešto bila sam ja.

"Ne, samo nikad nisam videla jednu devojku ovde kao sad."
Odgrizla sam trešnju koju sam našla u činiji sa voćem iza sebe, a onda vratila pogled na njega.

Diskretno me je pogledao oblizavši svoje usne, a onda se ispravio. Oko njegovih kukova visio je peškir sive boje, a pri svakom pokretu mogla sam primetiti izraženost njegovih mišića. Vrelina njegovih dodira odjeknula je na mojoj koži. A imam osećaj da će ponovo odjeknuti.

Prišao mi je.

Savio se rukama me opkolivši oko stola.
Osećam njegovu nogu kako se smešta medju mojima, kao da bih mogla da pobegnem.
Pogled koji mi je uputio bio je tako jebozovan isto kao i njegovo skoro nago telo. Zašto jebeno gorim?

"Dušo, lako to možemo popraviti. I ti si devojka, zar ne?"
Arogantno je zavrteo jezikom izgovarajući te reči. Osetila sam kako mi je srce preskočilo jedan otkucaj kada sam zadrhtala. Osećam trnca kako se penju uz moju kičmu, osećam pritisak u mojim usnama koje su se u procesu njegovih reči blago odvojile.

"Zinula si."
"Nisam." -porekla sam.
Podigla sam pogled sa njegovih usana na njegovim očima. Dve hladne boje, moje zelenilo i njegovo sivilo mešaju se u vrelinu.

Mogu osetiti njegove grudi kako dodiruju moje, osetiti snagu njegovih mišićavih ruku iako me ne dodiruju.

Osećam kako mi usne trnu od iščekivanja da njegove dodirnu moje.

Čekala sam taj trenutak jer je sam smatrala da je i previše očigledno da će se baš to i desiti, da ću se ponovo topiti u njegovim poljupcima. Osećam kako se svaka dlačica na mom telu nakostrešila od njegovog vrelog daha.

Njegove usne okrznule su moje.
Bio je to trenutak kada se jeza samo pojačala. Kada se uzbudjenost pojačala.

Osećam vlažnost njegovih usana i slatkoću istih. Osećam njegovu neodoljivost, osećam kako vrelina vrišti iz njega. Ne mogu da pomerim, ponovo.
Kao omadjijana stojim i trpim njegovu nogu koja me sprečava da skupim svoje. Osetila sam njegove hladne prste
kako klize oko mog golog struka.
Kako se penju uz moju kičmu dok vuču trnce za sobom.

Osećam kako gubim ravnotežu od njegovog dodira, kako mi usne drhte od svakog novog vala vreline.

Osećam kako mi se želudac prevrće, kako mi kolena klecaju. Kao da je svoju nogu namerno smestio izmedju mogih znajući da ću kad tad pasti na nju.

Svestan je čari svojih dodira, svestan je vreline i tenzije u vazduhu. Svestan je požude, svestan je koliko malo fali da se ova tišina pretvori u haos. A nažalost, i ja sam.

Dovoljan je milimetar, milisekunda da se ovo mučenje prekine, ali on ne može odoleti mom drhtanju, mom crvenilu. Ne može me ostaviti neizmučenu.

Prstima nežno prati liniju kopče mog grudnjaka dok se polako približava mom uhu. Igra se njime dok se nežno smeška u moje uho. On poseduje moć.

On je svestan svoje lepote, svoje jebozovnosti. On zna da je poput nekog grčkog božanstva.

"Eleone, pašće ti peškir."
"Marina, nevaljalice." način na koji je ovaj put zavrteo jezik dok je izgovarao moje ime bio je previše senzualan da bih to podnela.

To nevaljalice...
kao da je znao šta se motalo po mojoj glavi, kakve misli su proletele kroz nju. Blago crvenilo ispunilo je moje obraze. Ponovo me ostavlja bez daha, bez reči.

Proklet bio.

Svojim usnama zakačio je moje uho i blago ga gricnuo na šta se jedan nekontrolisani uzdah oteo mojim usnama. Uzdah koj sam tako jako držala.

"Tako sam i mislio." Moje telo obuhvatio je hladan vazduh kada se odvojio od mene. U potpunosti. Nije više bilo tog milimetra koji nas je odvajao. On više ne postoji.
Dohvatio je trešnju iz činije iza mene i zagrizao je i dalje me posmatrajući.

Pogledao me je još jednom preko ramena i ležerno se osmehnuo odmerivši me od glave do pete kada je izašao iz kuhinje.

"Mrzim te." Prozborila sam dok su moji obrazi i dalje goreli.