Budi moja ruža / #1

43 "Gotova sam"

Srećemo se na ulazu kuće. Prebacujem torbicu preko ramena, a onda prolazim kada me je propustio ispred sebe.
Penjemo se uz stepenice. Zajedno. A niko od nas ne progovara ni reč.

Mršti se.

"Šta ti je?"
"Čuješ li i ti isto što ja čujem?"
Načunjivši uši začula sam nešto poput nežnih uzdaha.
Naomi, jebote!

"Ja ništa ne čujem."
"Dolazi iz Naomine sobe."
"Šta čuješ?"
"Idem da proverim."

"Čekaj!" -zaustavila sam ga.
"Molim?"
Upitno me je pogledao. Ponovo se namrštio kada se okrenuo.

"Hoćeš li da mi pomogneš da se spakujem?"
"Št- zar nisi rekla da si se spakovala?"
Zar jesam? O moj bože, jesam.
Moje oči blago su se proširile kada sam shvatila to, a onda odmahnula glavom.

"Imam još par kutija."
Skupila sam svoje usne u ravnu crtu, a on je odmahnuo glavom.
"To može da sačeka. Hajde, hoću da je nerviram."
Krenuo je ispred mene, a onda bez kucanja uleteo u Naominu sobu. Bez bilo kakvog nagoveštaja.

Svoje oči razgorčio je kada je ugledao Viktora kako se odvaja od Naomi. Na sreću njihova tela nisu bila naga, to bi samo pogoršalo situaciju.

"Eleone, ovaj..."
"Viktore?"
Prišao mu je pretećim korakom, a Viktor je kroz histerićan osmeh podigao ruke želevši da ga ostanu na odredjenoj razdaljini.
"Nije kao što izgleda, ona se meni stvarno svidja nije..."
"Ne, kapiram. U redu je."
Mirno je odgovorio, na šta se on zbunjeno uspravio. Naomi je posmatrala čas njega, čas Eleona pitajući se kako će se ova situacija završiti.

"Nećeš me ubiti?"

"Ko je rekao da neću?"

Pre nego što je uspeo da bilo kako reaguje, Eleon mu je zabio pesnicu po sred lica srušivši ga na podu.
Stao je iznad njega dok su mu se grudi besno podizale i spuštale.

Pritrčavam kada shvatim šta se dogodilo.

Naomi je već pored njega. Pomaže mu da ustane dok iz Viktorovog nosa curi krv.
"Ti si poludeo!"
"Ma, zaslužio sam." Viktor ga brani.

Stala sam ispred njega pucnuvši prstima da konačno obrati pažnju na situaciju oko sebe.
"Ovo ti je unapred."
Pomogao mu je da ustane, a zatim izašao iz sobe.
Ostala sam još par trenutaka, a onda dodala Viktoru jednu maramicu.

"Zadržavala sam ga koliko god sam mogla."
Klimnuli su glavom. Znaju da je to istina.

—

"Čuvaj se." Poljubila sam Naomi u desni obraz dok je nelagodno vukla svoje koferče.
Pogledavši u Eleona, prevrnuo je očima, a onda raširio ruke.

Već u sledećem trenutku uskočila mu je u zagrljaju.
"Jedva čekam da odeš."
"Mrzim te." Rekla je kroz sitan osmeh što je čak i njega malo nasmejalo.

Još jednom nam je mahnula pre nego što se oglasio ženski glas preko zvučnika obaveštavajući putnike o letu.
Vreme je i na nas da krenemo. Spakovali smo sve u kolima, odbacili Naomi, a sada idemo za Moskvu.

Pogledao me je krajičkom oka.
A ja sam uzvratila pogled, a onda glavom odmahnula prema putu koji je vodio k izlazu.
"Idemo."
Klimnuo je glavom, a onda krenuo za mnom.
"Nikad nisam saznala gde Viktor ide. Nije mi spominjao. Ti sigurno znaš."

I znao je da je uz to sledilo neizrečeno pitanje koje glasi 'gde je on otišao?'
Zastao je, a onda zagorčio oči.
Kao da se setio nečega.

"Ubiću ga."

"Što? Šta je bilo?" I dalje sam bila zbunjena njegovom reakcijom.
U hodniku punom ljudi on je stao u blagom šoku.
Kada se malo pribrao nastavio je za mnom.

"Razgovarali smo o ovome pre dva meseca. Pričao je nešto o novom početku kada isplati dug i bilo mu je čudno kada ga je Igor pustio." Pokazao je navodnike prstima kada je izgovorio Romanovo lažno ime. "Rekao je da ide u Nemačku."

"Ali Naomi..."
"Da, Naomi."
Otključao je svoj auto, a onda seo na vozačevom mestu. Upalio ga je. Krenuli smo.

"Kako misliš da će biti tamo?"
Nervozno sam ga upitala dok smo izlazili na autoput.
Slegnuo je ramenima.
"Kao i do sad. Ja kažem nešto, ti me gledaš, eventualno pocrveniš. Pridjem ti, ti drhtiš. Dodirnem te, ti goriš i..." zamahnuo je rukom kao da može da napravi listu od svih ti dogadjaja, mada je donekle bio i u pravu.

Ali to me nije sprečilo da ga ćušnem u rame i naslonim se na ruci dok pokušavam da sklonim pogled od njega.
Ne želim da se zadovolji činjenicom da me je ponovo postideo.

"Znaš li šta je jedino što će se promeniti?"
Rekao je nakon kratke tišine, kao da je razmišljao da li da kaže ono što je naumio.
"Sad neći biti nikog da me spreči da učinim ono što sam naumio." Njegove oči sijaju od 'zlobe.' Da, gotova sam.