Budi moja ruža / #1

42 "Lepše je kad je tajna."

Topli zraci prodiru kroz prozor, prethodno zaobilazeći grane, a onda polako pokušavaju da me bude iako sam već bila budna.

Budna sam, ali nemam snage da otvorim svoje oči. Toplina sunčevih zraka pokušava da se probije i kroz moje kapke, ali jedino što time postiže je crveni ton koji se pred mojim očima meša zajedno sa tamom kada skupim svoje oči.

Bela posteljina kao da treperi iznad mog tela, osećam bol u donjem delu stomaka.

Ali ne preteranu.
Bol dovoljno jaku da ostavi znak na meni.

Njegov znak.

Okrenuvši se prema njemu naletela sam na njegova ramena.
Okrenut je ledjima, mogu videti kako se njegova ramena podižu i spuštaju u ritmu njegovog dubokog, spokojnog disanja.

Polako ustajem u sedećem položaju prebacujući noge preko ivice kreveta. Osećam trnce kako se penju uz moja stopala u pravcu butina.

Neudobno mi je sedeti. Skupila sam snage, a onda ustala pokupivši moje stvari sa poda.
Sve sam bacila u korpi za prljav veš osim košulje i gaćica koje su završile u kanti zahvaljujući snazi njegovih ruku.

Dohvatila sam peškir sa vrata i čiste gaćice iz fioke, a onda ušla u kupatilu zaključavši se sa obe strane.
Naomi se izgleda nije vratila od sinoć.
A poruka koja mi je stigla samo je potvrdila moju misao.

"Ako neko pita prespavala sam kod Vere."
Pročitala sam je, a onda stisnula dugme sa strane i ponovo isljučila ekran.

Uhvatila sam se za ivicu lavaboa, a onda se protegla.
Pustila sam mlaku vodu, a onda ušla u kadi spustivši se u sedeći položaj.

Osećam jezu, slatku bol u mom medjunožju.

Osećam i toplinu, kapi tople vode kako se šire na svaki milimetar mog tela. Dohvatila sam moj šampon za kosu.
Poznat, prijatan miris lavande ispunio je moje nozdrve.

Imam osećaj da mi je svako čulo pojačano. Koža mi je osetljiva isto kao i sluh. Uvila sam se peškirom kada sam izašla iz kade, a onda primetila ljubičastu fleku na svojoj dojci iznad bradavice.

Osećaj njegovog nežnog jezika na njima mi je ponovo prošao kroz glavu naterao da stojeći prekrstim noge.

Pa, definitivno nemam pojma kako da sakrijem to ako Naomi ponovo bude želela da odemo na plažu.
Nežno sam svojim prstima prešala preko poklončića kojeg je ostavio na mom telu, a onda izašla iz kupatila.

Zatvarajući vrata za sobom susrela sam se njegovim čvrstim grudima.
Spustio je svoj ležeran pogled na mene, a onda se rukom naslonio na iza mene zadržavajući se na zatvorenim vratima.

"Jutro i tebi." Blago je nakravio glavu posmatrajući me a onda oblizao svoje usne.
Spustivši pogled shvatila sam da se još nije obukao. Sklonila sam svoj pogleda skupivši usne u jednu ravnu crtu, ali izraz njegovog lica se nije menjao. Ostao je miran.

"Zamolila bih te da se obučeš." Rekla sam kroz dubok uzdah, a onda se pribila uz vrata da bih ostala na odredjenoj daljini.

"Mogli bi smo da ponovimo ovo nekad." Njegov ton ostao je miran kada je to besramno izjavio aludirajući na prošlu, vrelu noć.
Pobegla sam mu ispod ruke, a onda otkljućala vrata.

"Jesi li se spakovala?"
Zaustavio me je njegov glas, a onda sam klimnula glavom okrenuvši se prema njemu.
"Što me gledaš tako?"
"Kako?"
Slegnula sam ramenima. Zagledao se.

"Tako..." prozborila sam u neznanju kako bih mogla da opišem izraz njegovog lica.
"Zamišljam kako bi mi jutro bilo lepše da si trenutno gola." Razgorčila sam oči kada sam osetila vrelinu rumenila na mojim obrazima. Ponovo sam pocrvenela. A on je uživao u prizoru.

Bezuspešno sam izbegavala činjenicu da na sebi trenutno ne nosi apsolutno ništa, a kada sam to shvatila samo mi je još više bilo neprijatno. Da, tako je. Tek mi je sad neprijatno.

"Ako su matorci dole samo kaži da sam bio kod Viktora. Gledaj da se ne izletiš, mislim da to ni sama ne bi želela da shvate šta se desilo..." zastao je. Želi da nastavi. I jeste.

"Ja u svakom slučaju ne bih voleo da iko sazna."

"Zašto?" Zbunjeno sam ga upitala. On nije hvalisavac, znam da čak ni Viktoru ne govori sve šta se dešava u njegovom životu. Iznenadilo me je samo kada mi je to dao do znanja, želeo je to da znam.
"Lepše je kad je tajna."

"M-molim?" Glas mi ponovo podrhtava. Noge su mi se odsekle. Ponovo ne osećam sebe. Ponovo stojim i neverici. Kako je to moguće...?
"To što si čula."