Budi moja ruža / #1

51 "Puca me."

"Viktore?"
Nevino mi se osmehnuo, a onda sam se okrenula prema Eleonu.
"Šta se dešava?"
"Preselio sam se. Ostajem kod vas neko vreme." Sam mi je odgovorio.
"On i Naomi su raskinuli." Eleon mi je pojasnio i u tom trenutku nisam znala kako da se osetim povodom toga. Bilo mi je i previše žao da to čujem. Ipak, bili su kao stvoreni jedno za drugo.
Viktor je blago pognuo glavu i teško uzdahnuo.
"Ozbiljno?" -je bilo jedino što sam u tom trenutku migla da kažem.
"Ovaj...da. Na kauču ću." Pokazao je prstom na, sada, svoj 'krevet'.
Eleon i ja smo se pogledali, a onda klimnuli glavama.

"I dalje ne verujem." Rekao je kao da je blagom šoku. Eleon je takodje bio zbunjen.
"Šta?"
Osećam Eleonovo prisustvo tik iza sebe. Približio mi se tihim, pažljivim koracima, dok je Viktor trljao svoje ruke od negodovanja, a onda je konačno progovorio. Ali nekako kao da sam predosetila o kome će pričati.
"Igor je tvoj brat, ne, ovaj...Roman."

Rekao je to tako uzbudjeno, prepravivši samog sebe, a ja sam se osmehnula i klimnula glavom.
Izgleda da je Eleon pomislio kako bi me pominjanje njega pogodilo. Mogla sam to videti u njegovim očima dok me je posmatrao krajičkom oka. Ali pogledavši ga sklonio je pogled.

"Jeste." Potvrdila sam, a onda prišla sudoperi i uzela šolju kafe koju nisam dovršila.
Ispila sam je do kraja, a onda spustila da se opere.
Ne spava mi se, verovatno ću svratiti do Teone.

Ponovo sam navukla svoje drečavo žute japanke i uzela ključeve i telefon.

Zatekla sam ih u dnevnoj sobi kako pričaju. Viktor se smeška i vrti svoju cigaru medju prstima. Eleon me je pogledao i ležerno se osmehnuo kada me je odmerio od glave do pete. A mislim da je Viktor to primetio.

"Idem do Teone malo. Ne spava mi se." Pozdravila sam ih na izlazu, a onda se uputila k liftu.
Spuštam se. Zvonim. Čujem nečije teške korake kako se približavaju vratima.

"To je sigurno dostavljač." Muški glas prošao je kroz vrata i dopreo do mene, a kada je otvorio vrata ugledala sam Romana.
"Marina?"
"Romane? Teona?" Ugledala sam je kako mu prilazi s golih ledja. "Ti si znala?"
Odmahnula je glavom kada sam ušla, a Roman je zatvorio vrata za mnom.

"Rekao mi je tek pre neki dan." Teona se pravdala.
Pogledala sam ga a onda uzdahnula.
"Kako se vi uopšte znate?" Skupila sam obrve od zbunjenosti, a oni su se pogledali.
"Roman je moj..."
"Dečko."
Kada malo bolje vratim film...ta crnka u Romanovom klubu jeste delovala malo drugačije od ostalih devojaka. Zar je to bila ona?

Eleon pov.

"Što se tako smeškaš?" Upitao me je dok sam otresao pepeo sa cigarete koju sam pre manje od minute zapalio.
Trgnuo sam se kada je progovorio. Nisam ni shvatio da ćutim i suviše dugo.

Ja...pogubio sam se. Čudan je osećaj. Nikad mi se to pre nije desilo. Uvek sam pribran i svesan svega oko mene.

"Ne smeškam se. Čini ti se." Uvredljivo je odmahnuo glavom kao da ga pravim budalom.
Kod Viktora je oduvek bilo sve crno na belo. Uvek je umeo da me pročita iako smo on i ja suprotnost jedan drugog. Uprkos tome opet smo donekle bili slični.

Komplikovano je.

"Nemoj mene da lažeš. Čega si se setio?"
Udario me je pesnicom po ruci, a ja sam je privukao sebi.

"Ma...nebitno." Nećkao sam se da li da bilo šta kažem. Želeo sam, jer očigledno je da je već znao donekle da se nešto sa mnom dešava, ali opet, volim da se držim u senci mojih i njenih tajni. To je nešto posebno.
Nešto naše što ne želim da iko sazna za to.
Makar taj neko bio Vikor koji mi je poput rodjenog brata.

"Hajde, reci. Marina i onako nije tu. Neće ništa da sazna."

"Šta da sazna?"

"Da imaš nekog." Pogledao sam da preko filtera razobljenog medju mojim usnama, a on je čekao da nešto kažem.
"Nemam nikog." Neiskreno sam odgovorio. I on je to predosetio.
"Kako god." Slegnuo je ramenima kao da je odustao od mene.

Marina pov.

"Večeras ideš sa mnom."
Začula sam je kako mi pritrčava s ledja. Okrećem se k njoj, a onda se zbunjeno nasmejem.
"Gde to?"

"Želiš da bolje upoznaš svog brata zar ne? Njegovu novu ličnost."
Ponovo. Da ga upoznam ponovo, kao da ga pre toga nikad nisam poznavala. "Pomoćiću ti."

Rekla je odlučno, a onda me povukla k svom stanu kada sam želela da nastavim k stanu.
Duboko sam uzdahnula kada sam shvatila da nema šanse da joj umaknem i odem do svog stana.

"Trenutno nemam vremena Teona. Gde si želela da me vodiš?"
Zaustavila se duboko uzdahnuvši, a onda me pogleda svojim oštrim, zelenim očima. Pitam se, kako su se Roman i ona uopšte upoznali?

"Klub. Večeras. Nemoj da se sredjuješ, špjuniraćemo ga malo."
Klimnula sam glavom a onda se vratila liftu.
Izlazim. Hodam k stanu i pre nego što sam uopšte stigla bravu svojom rukom, neko je vrata otvorio umesto mene.
Pogledao je iza sebe verovatno da bi proverio gde je Viktor, a onda svoje usne spustio na moje.

"Upadaj."
Povukao me je u stanu, a onda svojim rukama ponovo obuhvatio moje obraze i svoje usne spustio na moje.
"Šta to radiš? Videće nas."
Sitno se nasmejao, a onda odmahnuo glavom i ponovo me poljubio. "Šta ti je?" Upitala sam ga kroz osmeh, a on je slegnuo ramenima.

"Puca me."
"Šta te puca?"
"Pa rekao ti je Roman šta."
Osećam vrelinu u svojim obrazima kako se širi i obuzima me.
"Reci to." Želim to da čujem. Uzdahnuo je kroz osmeh, a njegov vreo dah ponovo sam osetila na svojim usnama koje trepere.

Prosto je odgovorio.

Prosto, ali opet tako da poletim.

"Pa puca me."