Svojim rukama klizim niz haljinu koja se pripijala uz moje telo do struka, a onda širila i slobodno padala do poda. Izgledala je kao sjajni, sivkasti oblaci. Dosezala je čak do poda, a njeni široki rukavi mešali su se sa mojom kremastom kožom negde oko zglobova.
"Jesi li spremna?"
Upitao me je Viktor kada je glavom provirio u mojoj sobi kroz otškrinuta vrata.
Haljina je otkrivala moja ramena, a oko vrata zakačila sam lanče koje sam dobila za rodjendan.
Okrenula sam se prema njemu, a onda skinula naočare i prstima pažljivo stavila sočiva.
"Odlično izgledaš."
Prijateljski se nasmejao, na šta sam mu uzvratila.
"Hvala ti."
Prišao mi je, a onda zakačio belu ružu oko mog zgloba poput neke narukvice.
"Hvala ti što si pristala da budeš moja pratilja. Znam da si verovatno imala nešto drugo u planu."
Odmahnula sam glavom, a onda uzdahnula pogledavši u papirić koj sam ugledala na mom stolu.
'Biće sve u redu.' Prisetila sam se reči koje su bile ispisane na papiriću.
Biće sve u redu...
To mi je veoma poznato zvučalo. To je nešto što su moj otac i Roman imali naviku da govore.
"Šta ti je?"
"Ništa. Hajde da krenemo."
Podigao je ruku koju sam ja stegla, a onda smo ušetali u sali gde se održavala naša matura. U onoj istoj sali gde se održalo i venčanje one večeri kada sam ugledala crnu ružu.
Došetali smo do našeg mesta, do istog mesta gde smo sedeli i na venčanju. A ispred mene ponovo je sedeo Eleon.
Ponovo me je posmatrao bezizražajno kako je imao naviku.
Viktor me je odveo do podijuma, te smo krenuli da plešemo kada je krenula spora muzika.
"Evo je." Tiho je prošaputao, više za sebe, a okrenuvši se mogla sam da vidim da posmatra Naomi koja je igrala sa Aleksejem. A Naomi je posmatrala nas.
Uznemireno je sklopila oči, a onda odmahnula glavom.
"Šta je s njom?" Primetio je kako me posmatra razočarano. Ali mislim da nisam jedina koju je tako posmatrala iako Viktor to nije hteo da prizna. Videla sam ih one večeri na venčanju i to baš u trenutku kada ju je Viktor poljubio.
"Ništa. Malo smo se posvadjale."
Priznala sam kroz uzdah. Klimnuo je glavom a onda me zagrlio.
"Biće sve u redu."
Rekao je. Ponovio je one iste reči koje su me samo opet podsetile na papirić koj je završio u mojoj sobi.
Biće sve u redu. Sve će ponovo biti u redu...
I dalje se pitam šta bi to trebalo da znači.
Zavrteo me je ispod svoje ruke, ali nisam se vratila u Viktorovom već Eleonovom zagrljaju.
Njegovo sivilo ponovo je uhvatilo moje zelenilo.
Zavrteo me je
poput piruete.
Ponovo mogu da osetim
njegove tople ruke
kako šetaju
oko mog struka.
Grli me.
Privio me je uz sebe.
"Šta je bilo? Nisi srećna što me vidiš?" Tek tada sam shvatila da buljim u njega. Ali ni sama ne mogu da shvatim u kom smislu. Da li mi je drago što sam završila u njegovom zagrljaju? Njegovo prisustvo me ponovo zbunjuje, ponovo me tera da sebi postavim pitanje,
zašto njegova pojava mora imati takav uticaj na mene?
Njišemo se
u ritmu muzike.
Osećam se sigurno u njegovom zagrljaju iako znam da je njegov dodir opasan po moj razum.
Teško je pročitati njegov pogled.
A opet, posmatra me tako lepo...
Boja njegovih očiju stapa se sa bojom moje haljine. Potpuno nesvesno sam izabrala tu boju.
YOU ARE READING
Budi moja ruža / #1
RomanceMarina se nakon smrti svog brata useljava u kući njenog očuha gde upoznaje malu Belu, osamnaestogodišnju Naomi i njenog brata blizanca - Eleona. Neki bi rekli da je nedodirljiva, devojka koja ne mari za glasine, koja se ne interesuje za tračeve, ali...
