Eleon Smirinov
"Gde ćeš sad?" Viktor je podigao pogled sa Marine, a onda me ugledao kako vadim upaljač iz džepa.
"Idem da zapalim jednu."
"Otkad ti pušiš?"
Uputio mi je zbunjen pogled.
Protrljao je svoje crvene oči, a onda se bolje zagledao. Svetlo mu smeta s obzirom na to da je umoran.
•••
Posmatram borbe koje se dovijaju ispod nas. Naslonjen na ogradu čekam Viktora da izadje iz prostorije iza mene. Posmatram masu ljudi sa terasice u sali, ali pažnju mi privuče devojka koja se zajedno sa svojom drugaricom probijala do prvog reda.
Nosila je veliku duksericu, a preko glave kapuljaču koja je u potpunosti prekrila njeno lice. Nije izgledala kao druge devojke ovde. Nije imala dubok dekolte, kratak šorc i napadnu šminku na sebi. Barem je izgladalo kao da nije.
Pretpostavljam da mi je zato i privukla pažnju.
Izgleda da ne pripada grupi prostitutki koje su se nalazile u ćošku iza nje.
Osetio sam nečije duge nokte kako klize niz moja ledja i jezik kako grubo klizi niz moj vrat.
Ana...
"Želiš li još jedan krug?" Izazovno me je upitala govoreći o sebi kao da je jebeni rolerkoster.
Nemo sam klimnuo glavom, a onda je gurnuo u jednoj od prostorija iza nas.
Zalupivši vratima ugledao sam je kako sedi na jednom stočiću blago raširenih nogu. Mogu osetiti njenu napaljenost u vazduhu.
Brzinom svetlosti oslobodila me je pritiska kog sam osećao zbog kajša, a onda se brže bolje dočepala mojih bokserica i tako oslobodila ono po šta je i došla.
—
"Ja idem, gotovi smo za večeras." Viktor je raširio svoje ruke i protegao se od umora.
Klimnuo sam glavom, a onda ponovo vratio pogled na devojku koja se šećkala prema kupatilu. "U šta gledaš?"
"Ma...pusti to."
"Ideš i ti?"
Upitao me je zavrtevši ljučeve svog auta oko prsta.
"Jok. Vidimo se." Nije se ubedjivao sa mnom da odemo do grada, izgleda da je stvarno smrvljen od umora.
Pogledavši ponovo u masu ugledao sam devojku kako se vraća iz toaleta. Neko je okreće prema sebi i skida kapuljaču.
Marina?
•••
Otkad pušim?
Od kad sam shvatio da...
ma...
nema veze...
"Odavno."
•••
Čovek joj je stezao lakat, a onda ga je šutnula u medjunožje. Nažalost, to nije bilo dovoljno da ga onesposobi. Već u sledećem trenutku ju je povukao za kosu i pribio uz zid.
A u kurac, Marina!
Koje sam sreće pobećiće u policiju i vremenom će me otkriti.
A opet, i ona bi upala u nevolju što se uopšte pojavila na ovakvom mestu. Dugo sam se dvoumio pre nego što sam pojurio niz stepenice.
"Kučko mala. Sad ćeš za mene biti besplatna." Začuo sam njegov grub glas.
"Pusti me..." jedva je procvilela čvrsto sklopljenih očiju. Čujem je kako je na ivici da zaplače.
Okrenuo sam ga prema sebi, i bio je potreban samo trenutak u kom me je zbunjeno pogledao da bih mu zalepio pesnicu za facu.
I dalje se nije okretala.
I dalje je gledala u ćoše.
"Šta ti radiš ovde?" Okrenuo sam je prema sebi, ona i dalje drhti od straha.
Ona je prava nevolja.
"Ja...to je...to je duga priča." Isprekidano je dovršila svoju rečenicu. U šoku je, ne može da kontroliše svoje disanje.
"Smiri se." Rukom sam obuhvatio njeno rame, a onda duboko uzdahnuo kada sam osetio bol u predelu stomaka.
Čoveče, Andrej me je sinoć dobro zveknuo.
Ona prati moj ritam.
Izgleda da joj pomaže.
Prstom sam prešao duž njen vrat kada sam ugledao kap kriv kako juri niz isti. Raskrvario joj je čelo.
"U redu si. Samo imaš malo dublju ogrebotinu." Klimnula je glavom, a onda pogledala u svoju butinu. Izgleda da je boli.
"Hajde, kreni." Blago sam je pogurao prema vratima.
Završivši razgovor sa svojom prijateljicom povukao sam joj kapuljaču preko glave, na šta je ona podigla svoj upitni pogled prema meni, a onda sam isto učinio i sebi.
"Šta? Ako nas uhvate kako se ušunjavamo, barem nam neće videti modrice."
Što me tako gleda jebote?
"Ali ti nemaš nijednu." Moja tišina dala joj je do znanja da to nije istina, ali nisam želeo da joj se pravdam.
Nemam razloga za to.
•••
"Mnogo si mi čudan. Otkad se ti i Marina toliko družite?"
"Kako to misliš?"
"Vidi se da si zabrinut za nju."
Njegove reči blago su me nasmejale, a onda sam zavukao cigaretu medju usnama i približio je upaljaču.
"Odavno."
YOU ARE READING
Budi moja ruža / #1
RomanceMarina se nakon smrti svog brata useljava u kući njenog očuha gde upoznaje malu Belu, osamnaestogodišnju Naomi i njenog brata blizanca - Eleona. Neki bi rekli da je nedodirljiva, devojka koja ne mari za glasine, koja se ne interesuje za tračeve, ali...
