Budi moja ruža / #1

40 "Zna da ga posmatram"

"Moraćeš jednom da razgovaraš sa njim."
Prebacio je torbu za plažu preko svog ramena, a onda dohvatio ključeve iz mojih ruku.
Leto još nije gotovo. I dalje mogu da uživam.
Želim da ne mislim na Romana dok leto traje, a kada se preselimo tada ćemo razgovarati.
"I sam si rekao da je ovde došao tek kada je saznao za mene. Ako će biti u Moskvi kao i mi imam vremena. Molim te da ga više ne pominješ." Eleon je samo klimnuo glavom, a onda ugledao Viktora kako se približava svojim autom.

Pogledao nas je iznad naočara za sunce očekujući da udjemo, ali pre nego što smo uopšte uspeli krenuti, Naomi je potrčala ispred nas.

Sela je na suvozačevo mesto, odmah pored Viktora, a onda rukom pokazala da dodjemo.

"Jesi li sigurna?"
"Da." Oštro sam odgovorila stavivši tačku na tu temu, a onda pošla ispred njega.
Zastao je na par trenutaka, a kada sam se okrenula prema njemu naglo se trznuo. Šta li mu je?
"Ideš?"
Klimnuo je glavom, a onda potrčao ispred mene.

Vrelo je.

Obožavam vrelinu.

Obožavam leto.

Letnje noći, provod i magiju koju leto donosi.

Pojurila sam prema plaži zajedno sa Naomi koja je u rukama nosila peškire. Okrenuvši se prema Viktoru i Eleonu ugledala sam ih kako posmatraju mali košarkaški teren pored staze za pešake.

"A ne! Došli smo da se kupamo!"
Naomi se nezadovoljno napućila, a oni su svoje glave istovremeno okrenuli prema njoj i iznervirano je pogledali.

"Hajde da postavimo peškire pa se posle dogovarajte. Može?"
Svo troje su pogledali u mene, a onda klimnuli glavom.

Ugledavši Eleona i Naomi kako se kreću bliže vodi, preuzela sam jednu Viktorovu torbu, a onda ga zadržala svojom rukom.

"Dobro si?"
"Da, zašto ne bih bio?" Zbunjeno me je upitao.

"Ti shvataš da ona putuje za Nemačku za manje od dve nedelje?"
"Znam, samo što..." krenuo je kroz sitan osmeh a onda nastavio. "Imali smo nešto ovog leta."

"Zezaš me?"
"Ne, ali sam se zato malo pokačio sa Aleksejem." Svoje usne je u jednom trenutku pretvorio u ravnu crtu.

"Eleon ništa ne zna?"
"Jesi li normalna? Glavu bi mi polomio."
"Naravno da bi, zato te i pitam."
"Priznao sam joj šta osećam iako sam bio svestan toga da uskoro odlazi. Ona je predložila vezu do kraja leta"

"To je...dobro?" Upitno sam ga pogledala jer nisam znala kako da reagujem. Ali njemu je njen predlog izgleda delovao sasvim dobro.

"Da. Zajedno smo te posećivali. Jedino mi je smetalo što svaki put kad bi došli Eleon bi sedeo pored tebe i onda bi Naomi morala da čeka neko vreme dok ga ne nagovorim da ode da se odmori da bi mogli da ostanemo sami."

"Molim?"
"Pa da, zar ti nije rekao?" Naravno da nije. On je gospodin nedodirljiv. Čudi me samo kako se Viktor čudi, kao da ga ne poznaje više.

"Zemlja zove Marinu, jesi li dobro?"

Mahnuo mi je rukom pred očima ne sklanjajući pogled sa mene.
Kada malo bolje vratim film, svaki put kad bih čula neki zvuk to je bio Eleon.
U skoro svakom razgovoru što sam slušala bi se on ubacio. Zar je moguće da je stvarno celo vreme bio pored mene?

"Ovaj da. Dobro sam..." njegove reči toliko su me pogodile da sam na trenutak zaboravila gde se nalazim.
Pogledala sam u njega. Loptom je pogodio koš kada je Naomi došetala do njega iznervirana.

Razgovarala je s njim prekrštenih ruku, a onda je iznervirano potrčao za njom dodavši joj loptu.

"Namerno sam ostavio korpu sa hranom. Kada posle budem rekao da idem po korpu, Naomi će krenuti sa mnom, iskucaću Eleonu poruku da sam je zaboravio i da idemo do restorana."