Budi moja ruža / #1

3 "Znam pravila. Veruj mi."

"Šta vas dvoje radite?"

Par trenutaka me je gledao ni ne trepnuvši, a onda je bacio krpu koja je visila oko njegovog vrata sa strane. Ponovo je pogled vratio na moje oči.
"Da, znam, ne nosim naočare. Iznenadjenje." Protresla sam ruke, a on je slegnuo ramenima.
"Nisam ja ništa rekao." Ali sam ja mogla da pretpostavim zašto me tako gleda. "A uz to, nije mi to prvi put da te vidim bez naočara."

Ležerno se osmehnuo i postideo me, a onda  produžio prema ulazu kuće kada mi je uzeo par kesica kokica iz ruku. Pogledala sam ponovo u vrata garaže pre nego što sam ga začula kako me doziva.
"Marina?"
"Idem, idem."
I dalje ne mogu da izbacim iz glave njegov motor. Sav je unakažen, nema više onu blistavu, belu boju. On nešto krije.

—

Nikada nisam gledala romantične filmove. Nisam ih volela, za razliku od Naomi koja ih je obožavala. Uvek sam gledala komediju, akcione filmove. Trilere. Nekad i naučnu fantastiku. To me je uvek više privlačilo od nemogućih, sladunjavih romansa koje se u stvarnosti nikad neće dogoditi. A i da se dogode, dogode se retko kome. Naomi je sanjala o takvoj ljubavi. Priznala mi je i sama.
Kada sam rekla da imamo puno toga zajedničkog, filmovi nisu spadali u toj kategoriji.

Ni Eleon nije izgledao zadovoljno kada je seo izmedju nas dve.
"Zar ne možemo da gledamo nešto drugo?"
"Na mene je bio red da biram." -Naomi se oglasila.
Moj telefon je blago zavibrirao ispod butine. Stigla mi je poruka od Vere.
"Čekaću te večeras u ženskoj svlačionici."
"Važi. Reci svom drugu da nikom ne priča sa kim si došla."
"Zašto?" Zašto? Pogledala sam u Eleona. Iako nije voleo romantične filmove izgledao je mnogo koncentrisano dok je pratio radnju. Njegov pogled lutao je površinom ravnog ekrana i pomno pratio svaki detalj.
Neke stvari je bolje ostaviti zakopane.
"Zato. Krijem se od nekog. Videću da se iskradem oko pola jedanaest." Ostavila me je na vidjeno. Shvatila je.

"Ništa Viktore." Odmakla sam se od njega prekrstivši ruke. Pogledali su se, a zatim istovremeno prevrnuli očima.
"Niko je nije primetio osim nas. Biće dobro tvoja mala 'sestrica.'" Rukama je napravio navodnike.
Napetost medju nama se odjednom mogla osetiti u vazduhu poput nekog gasa koji nas je gušio kada je Viktor izgovorio to 'sestrica'. Zvučalo je i previše pogrešno.

Prvi put kada sam bežala od kuće bio je sa Romanom. Naučio me je kako da se održim na nogama, kako da izbegnem čudne poglede prolaznika. A izbegavala bih ih tako što me ne bi doticali.
To je bila najjednostavnija i jedina metoda.

"Kada bežiš od kuće uvek nosi patike koje se ne klizaju. Tako ćeš se najlakše popenjati na ogradi i preskočiti je." I bio je u pravu. Prvi put me je držao da ne padnem. Imala sam trinaest, a on petnaest godina tada. Bili smo dosta spretniji od ostale dece.

"Uvek nosi kapuljaču, nema veze što ćeš izgledati sumnjivo. Ako neko pozove policiju, a nadajmo se da neće, teško će shvatiti da li si muško ili žensko, što znači da još gore neće znati kako da te opišu." Ali niko nikad nije zvao policiju.

Ne znam da li iz straha, ili zato jer prosto znaju da su u pitanju samo mala deca koja beže od realnosti. A realnost su očajna, pomalo nestabilna majka i otac prevarant i alkoholičar.

Svoje znanje primenila sam opet nakon dužeg perioda. Preskočila sam terasu, a onda nogama obuhvatila deblju granu drveta. Na kraju sam se samo spustila niz drvo i krenula da trčim prema sali.
Ispred nje nije bilo nikog. Svi su bili slučajni prolaznici. Ugledala sam Veru kako se ušunjava zajedno sa svojim drugom.

On je produžio na donjem spratu, a ona prema svlačionici gde je trebala da me sačeka.
"Imaš li dovoljno? Trebaće ti barem stotka da bi se kladila."
"Znam."
"Kada sidjemo dole držiš se mene i samo mene. Ulaz nije dozvoljen baš svima."
"Nije mi prvi put da prisustvujem borbama. Znam pravila. Veruj mi." Klimnula je glavom, a onda me povukla prema donjem spratu.

Bio je besan.
"Budeš li pisnula nekom o onome što si videla lično ću te ubiti."
"Ne nećeš." Eleon je stao izmedju nas dok mi je pretio, ali nije me preplašio kao što je mislio da hoće.
Imala sam toliko prilika da bilo kome ispričam sve što sam videla. Od samog početka. Ali nisam. Niti ću.