Budi moja ruža / #1

34 "Bela ruža"

Bacivši pikavac, ugledao sam Romana kako mi prilazi. Ni on nije spavao. Mogao sam to primetiti u njegovom pogledu.
"Mislio sam da bi joj bilo drago da čuje da sam živ." Seo je na klupici pored mene i protrljao svoje oči.

"Ma ne zezaj." Sarkastično sam mu odgovorio na šta me je prostreljao pogledom. "Ona je mislila da si ti pobegao od nje."

"Nisam. Nikad joj to ne bih učinio, kunem se. Je l' mogu da udjem da je vidim?"

"Nema šanse, a predložio bih ti i da navučeš tu kapuljaču. Otac i Irina će uskoro da stignu, a čisto sumnjam da bi se dobro završilo kada bi te Irina videla."
Navukao je kapuljaču kako sam mu i rekao, a onda uzdahnuo.

"Pa, Igore..." prstima sam pokazao navodnike aludirajući na njegov lažni identitet, a onda nastavio. "...zasrao si. Žestoko. Šta ćeš sad?"

"Krijem se. Barem dok se ona ne probudi. A kada se probudi, reći ću joj sve."

"I ti misliš da će ona samo da sedi i sluša te? Jebeno si vaskrs'o za nju! U potpunosti je razumem zašto se uopšte ponela onako."
Zamišljeno me je pogledao, a onda odmahnuo glavom. Zna da sam u pravu, barem se za toliko seća svoje sestrice.

"Ispričaj mi opet kako je došlo do nesreće." Zašto dodjavola želi da mu opet ispričam?

•••

"Čitavo vreme je bio živ...napustio me je..."
Istrgnula se iz mog stiska, a onda pobegla. Ima moje ključeve, to znači da ima i moj auto.

A dodjavola, Marina!

"Šta joj je?"
Upitao me je Viktor gledajući u svetlucavo srebro njene haljine kako se udaljava. Zalutala je negde po parkingu.

"Zajebi to, samo mi daj ključeve tvog auta."
Upitno me je pogledao, tražeći ih po džepovima. Dao mi ih je pre nego što me je uopšte upitao za razlog.
"Šta će ti uopšte?"

"Nemam sad vremena da objašnjavam, hvala."
Zahvalio sam mu kada sam uzeo ključeve njegovog auta. Ona je već pobegla. Mogu videti svetlo u daljini kako polako nestaje. Gde uopšte planira da ode?

Tražim je.

Ne vidim je više. Nestala je iz mog vidokruga.
Nestala je. Stopila se sa tamom ove noći.

Komadići stakla nizali su se po putu zajedno sa tragovima guma.
Napolju je pljusak.

Zaustavljam Viktorov auto.

Sa moje leve strane ugledao sam kamion, zabio se u drvo. Pogledavši kroz prozor vozača ugledao sam čoveka bez svesti.

Opipavam puls.

Živ je.

Ako je ne nadjem učiniće nešto glupo, ali jedna stvar mi nije jasna.

Gume koje se ocrtavaju na putu nisu od kamiona. To se da primetiti s obzirom kojim se smerom kretao. Ali ako nisu gume kamiona, od čega su nastali tragovi?

Pratio sam ih.

Pratio sam tamne tragove na putu, mešali su se sa staklom. Kiša je i dalje pljuštala.
Kada ju je moja košulja upila do maksimuma, voda se krenula slivati i niz moje ruke.
Auto se prevrnuo, vidim ga u daljini.
Ali to je...

To je moj auto!

"Marina!"

To je jebeno ona!
Deo njene svetleće, sive haljine visio je iz zatvorenih vrata.

Otvaram vrata, preturena je u njemu.

Njena glava bila je zabačena iza sedišta.

Volan je pao sa svog mesta pravo u njeno naručije zajedno sa malim delom krova.

Ona jedva diše.

Njena glava je krvava...

Ne, ne, ne, Marina!

Molim te budi živa!

Jedva sam našao mesto gde se pojas zakačinje.
Jedva sam je izvukao iz auta.

"Dogodila se nesreća...da...oba vozača su živa, ali jedva...požurite..."
Prekinuo sam poziv, a onda zavukao telefon u džep.
Potapšao sam je po obrazima dok smo sedeli na sred puta. Ja na podu, a ona u mom krilu.

"Marina, ostani sa mnom, hajde!" Čujem sirene kako se približavaju. Jedva je otvorila svoje oči da me pogleda. A kada me je pogledala, pogledala me je tako nežno...tako slabašno... pre nego što je njena glava pala na mojim grudima i svoje oči ponovo zatvorila.

"Marina! Hajde, otvori oči!"
"Sklonite se!"
Sestra ju je sklonila od mene, odveli su je u kombi. Plava i crvena svetla obasjala su put.
"Nadji Naomi i krenite po tvoj auto, ostavio sam ga nekih dva kilometra od restorana. Marina je doživela nesreću, požurite." Rekao sam Viktoru odmah nakon što je podigao slušalicu, a onda odmah i prekinuo.
Ugurao sam se u bolnički kombi.

"Ne možete dalje" Sestra me je zaustavila na vratima gde su ulazili samo doktori i pacijenti.
"Ali-"
"Sačekate tamo"
"Pustite me unutra!"
Prstom je pokazala na obezbedjenje. Osećam dve ruke kako me hvataju. A poslenje što sam video od Marine je kap njene krvi koja pada sa latice bele ruže oko njene ruke.