Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Zmije

Emil

Sat na zidu otkucava da je već prošlo podne. Ležim u krevetu, prošla noć je uzela svu snagu iz mene. Svaki put Emil sebi kažem još samo večeras. Ali moje društvo i ja izgleda da sami sebe lažemo. Imamo uglavnom svi po dvadeset šest godina. Moje društvo čini nas deset baš dobrih prijatelja. Ali budimo iskreni kada ćemo se zabavljati i spavati do podne ako nećemo sada. Previše alkohola i dobre zezancije i uvijek završimo da nas ujutro glava boli. Kako li je ostatk došao uopšte kući. Tako mi je mrsko ustati i da se istuširam. Još samo malo da se odmorim u krevetu. Uzimam telefon da snimim snep i da šaljem ostalim prijateljima uz opis ''lazy day''. Volim da budem u toku šta se dešava na društvenim mrežama. Znam opsjednut sam sa tim.

Ulazim na instagram, listam tako slike i naletim na moju dragu Jelenu. Na slici se nalazi njen vjerenik Matija poznati košarkaš, i ona. Opaa pa tu je i prsten. Moram ih čestitati. Jelena je mnogo draga. Upoznao sam je prvo preko njenih klipova kada se snimala kako pjeva. Stvarno ima savršen glas, a potom uživo Matiju i nju na jednoj utakmici u Madridu. Baš mi je drago zbog njih dvoje. Slatki su mi zajedno. Ja redovno pratim sve košarkaške utakmice i par puta sam uslikao i Matiju i Jelenu.

Taman da ostavim telefon na pod, začujem vibracije. Mi o vuku, a vuk na vrata. Jelena zove.

"Gdje je moja najljepša i najsavršenija drugarica, koja predivno pjeva. Upravo sam vidio sliku, i želim da ti ovako čestitam." , iskreno joj kažem.

"Bio i ostao isti. Nepopravljivi laskavče. Hvala ti u moje i Matijino ime. Šta mi radiš? Jesi li vidio da je snep izbacio mogućnost slanja snepova a tek tik tok šta ima. Ja sam oduševljena sa tim." , prizna mi Jelena.

"Da vidio sam, mnogo mi se to dopada. Moramo zajedno i tik tok da isprobamo. Biće ludilo." , veselo joj kažem.

"Znaš zbog čega te još zovem. Voljela bi da budeš na moj najvažniji dan ovdje prisutan, a i trebaju mi tvoje usluge fotografisanja. Mrak slike imaš a htjela bi ih ja imati na svom vjenčanju."

"Da dođem tu? A gdje bi se vjenčanje održalo?" , upitam je.

"Na mom imanju Jelena." , odgovori sva srećna.

-Imanje se zove po tebi? Ljepotice nisam znao za to. - pozitivno sam iznenađen.

"To se oduvijek tako zvalo, tata i mama su bili za to da se tako zove. Ajde hoćeš li doći?" ,  kad me tako slatko moli, moram da pristanem.

"Rado, samo ja se plašim životinja? Nije valjda imate neke tu?"

"Pravo da ti kažem, ne znam. Ali naš radnik Evgenija se brine o tome. Pliz, hoćeš li doći? Molim te?"

"Važi, očekuj me već sutra tu."
I njen slatki i glasan vrisak koji završava naše razgovore. Ustajem odmah, tražim prvi let kada ima i već se pakujem. Ljeto je, a i oni su na imanju, sigurno imaju mnogo njiva, livada, šuma a i biće mnogo vrućo. Predosjećam to. Stavljam i svoju bebicu Nikon D500 u kofer.

Dolazim naveče na aerodrom, ulazim u avion i sjedam do prozora. Jedva čekam da vidim buduće mladence. Put prespavam i ujutro stižem u njihov grad. Čekaću ih ovdje ispred, javili su sinoć da će doći po mene. Iz razmišljanja me prekine poruka na mom telefonu. Jelena je sigurno.

"Bebo, izvini ne mogu doći po tebe, zapela sam na probi haljine, uzmi taxi tu i samo reci imanje Jelena. Znaju taxisti gdje se to nalazi. Pa se vidimo ovdje kod mene. Imaš i sobu rekla sam da je pripreme juče."

Ljepotica Jelena.

Čak i njeno zaboravljanje na mene, je tako slatko. Nema veze. Zaustavljam prvi taxi i kažem im imanje Jelena. Taxista se prvo zbuni na pomenutu adresu. Ubjeđen je da ovdje nema ni jedno imanje koje se zove Jelena. Nije mi jasno kako ne zna , ali kada kažem za Jelenu i Matiju, onda se nasmija i pokreni auto. Prolazimo pored jedne livade, i taxista zaustavlja auto.