Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Snimanje

Emil

Kada sam vidio da će nam danas društvo praviti Evgenija odlučio sam ipak dok su Jelena i Matija ovdje zajedno sa nama, ne spominjem naš incident. Tako je, pravimo se da se ništa nije dogodilo. Ali kada ostanemo sami, pa ajde recimo da uživam u njenom društvu. Svakako se razlikuje od svih djevojaka koje sam do sada upoznao.

Razmišljam kako bi ona izgledala u ovim haljinama što pomažem Jeleni da odabere šta da obuče. Ipak do sada sam Evgeniju samo u hlačama, običnoj kratkoj majici vidio. I skupljene kose pod šeširom. Zašto je ne pusti. I da li ona voli da se uslika.

Ja bi je rado uslikao. Mada bolje je da to ništa pred njom i ne spominjem. Kakva je ne bi se iznenadio da mi baci i slomi moj foto aparat. Ako ima onakvu čvrstu ruku kada mi je šamar udarila.

Pa ja se jednostavno plašim šta bi ona uradila sa mojoj bebom foto aparatom. Tako da Emil, ne izazivaj sreću. Ima da ti se bukvalno odbije od glavu. A ima da boli. Itekako da boli.

Jelena je nakon puna dva sata konačno odabrala svoju današnju kombinaciju. Nakon toliko muka prilikom biranja jedva je uspjela nešto da sebi izabere. Prvo nije htjela plavu haljinu, govorila je da je ta boja iritira, da je muška boja. Onda bi tu haljinu bacila Evgeniji ispred nogu.

U tom trenutku meni je nekako bilo loše i ponižavajuće da gledam. Evgenija bi bez riječi se sagela i pokupila. Zašto je takva Jelena prema sestri. Onda na red bi došlo bacanje svega što je Jeleni došlo pod ruku.

A Evgenija bi bez riječi kupila to. Kada je Jelena konačno izabrala cvjetnu rozu haljinu na bretele, pa slikanje je moglo da počne.

Matija nije bio puno zahtjevan. On je došao odmah spreman i obučen. Za to vrijeme on je sjedio u hladu i pio hladnu limunadu.

Taman kada se Jelena vratila obučena u novoj haljini pomislio sam da možemo početi. Ali grdno sam se prevario.

"Evgenija, gladna sam. Donesi mi voćnu salatu." , bio je jedan od Jelenini zahtjeva.

Ajd dobro mogu još malo sačekati. Prošlo je sigurno 15 minuta dok nismo ugledali Evgeniju kako na tacni nosi voćnu salatu.

"Mnogo kasniš, sada mi se uopšte ne jede. Možemo početi sa snimanjem." , drsko joj je odgovorila Jelena.

Došlo mi je da stanem u odbranu Evgenije. Normalno da joj je trebalo 15 minuta da to donese. Gdje je imanje a gdje smo mi. Stvarno ne razumijem Jelenu. A Matija, njemu kao da je sve svejedno.

"U redu, pošto niko neće ovu vočnu salatu ja ću da je pojedem. A vas dvoje stanite u međuvremenu kako želite pa ćemo da počnemo." , morao sam nekako da ovu situaciju dovedem u red.

Evgenija me u čudu pogledala kada sam joj prišao, uzeo prstima kockice lubenice i ananasa i ubacivao sebi u usta. Dok su se ovo dvoje dogovarali kako da stanu ja sam prišao dovoljno blizu samo da me ova ludica čuje.

"Znam da možda ulazim u opasnu zonu ovako blizu, ali ova voćna salata je više nego odlična. Hvala ti što si po ovakvoj vrućini otišla po to." , morao sam da joj ovo kažem.

A ona ne bi bila Evgenija kada ne bi zauzela prkosni stav i ovo rekla samo da ja to čujem.

"Nadam se da ćeš se udaviti."

Na ovo sam se tako jako nasmijao. Opa i dalje pokazujemo zube. E sad kad te lupi, i to dobro. Možda mi tada neće biti smiješno.

"Šta je Emile smiješno? Mi smo spremni. " , ljutito upita Jelena.

A ja samo bez prekida gledam Evgeniju u oči i kažem: "Možemo da počnemo. Samo sam malo dozvolio gorko-slatkom ukusu da osjetim na svojim usnama."

Uzimam u ruke foto aparat i snimanje zvanično može da počne. Njih dvoje su tako mjenjali poze, da sam ja jedva uspio da ih uslikam. Ako će ovako biti na vjenčanju mislim da će to trajati dobrih pet, ma šta pet, i više sati.

Dok smo pravili pauzu, dozvolio sam sebi da vidim šta Evgenija radi. I dalje je bila na istom mjestu. Sređivala bi razbacanu odjeću, donosila bi nam vodu i hranu. Ali njeno lice je bilo isto. Nije otkrivalo ništa. Nije se nikako nasmijala. A mene je strašno zanimalo kako izgleda kada se ona nasmije. Lice joj nije otkrivalo ni da je srećna ni da je tužna. Apsolutno ništa. Zašto je ovakva. Zar ne vidi da je svijet oko nje divan. Zar ne može da pronađe ništa što je ne bi bar malo nasmijalo.

Mislim znam da voli životinje. Možda je jednostavno sa njima takva. Možda se plaši povređivanja. Sve je jedno veliko MOŽDA.

Prestani sa filozofiranjem Emil. Pauza je prošla. Na red je došao poljubac. Kada je Matija uzeo Jelenino lice i približio ga svom, a potom spustio svoje usne na njene, u tom trenutku sam se okrenio da uzmem foto aparat. I vidio sam nešto, što je bolje da nikada nisam vidio.

Jer to će me pratiti do kraja života. Samo ja to tada nisam znao.

Velika crna sjena je prošla ispred Evgenije. Jasno sam mogao vidjeti kako je postala nekako drugačija kada je vidjela ovaj poljubac. Kao da ga nije željela nikao vidjeti. Kao da je to na nekakav način boli.

Ali vrlo brzo je navukla svoju masku koju svakog odbija od sebe i uspjeli smo da današnje snimanje privedemo kraju.

Nas troje smo krenuli prema imanju, a Evgenija je ostala da sve to skloni. Htio sam da joj pomognem. Ali nisam više htio da privlačimo pažnju. Šta ako me opet udari. Onda će svi pitati šta sam ja radio u njenoj sobi. Pa ovo, pa ono. Bolje je ostaviti stvari onakve kakve jesu.

Jedva sam čekao da dođem u sobu i da se istuširam. Hvala Bogu na ovom tuširanju. Dok voda klizi po mom tijelu, stvarno uživam. Začujem kucanje. I samo viknem da je slobodno.

Na brzinu uzimam peškir vežem ga nisko na moje kukove i izađem iz sobe. Kad tamo ona. Donijela drugu posteljinu. Čim je drži u ruci hoće da je zamjeni.

Alk kada me ugleda ovakvog samo mi okreni leđa.

"Nisam znala da se tuširaš. Mogla sam sačekati. Da se.. ob.. obučeš." , reče zamuckivajući.

"Pa nema veze, ovo je moja soba. Mogu hodati go ako želim." , kada ovo kažem, iako je ne vidim mislim da se zacrvenila do korjena kose.

"Da, možeš i hodati go, ti drski uobraženi..." , ne dopustim joj da završim nego je hvatam za ruke, okrećem je prema sebi i približim je zidu. Ona sva posteljina spada između nas a ja uzimam i drugu ruku i stavljam joj sa strane.

"Ne možeš mi se tako obraćati. Nisam ti ništa loše uradio. Ne znam koji problem imaš sa mnom." , povisim glas dok joj ovo kažem.

A ona onako niža od mene počinje da se otima, da me gazi nogama. Koje ludo žensko. I dok se tako prepiremo ona zakači prstima moj peškir koji takođe spada na posteljinu.

Pa sada sam definitivno go.

Kada shvati što je uradila, ne spušta pogled dole. Samo oči zatvori.

A ja se sapletem od peškir padam na krevet, a ona preko mene. A moj drugar kada je registrovao da je blizu njega neka ženska osoba odmah se probudio. Pa barem je neko srećan i zadovoljan.

Poglavlje posvećujem sunflower_vol_6_  💙💙💙

Novi nastavak je tu.
Pišite vaša mišljenja, očekivanja ❤❤❤