Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Vratili su se

Emil

"Hej spavalice."
Evgenija je pomrljala nešto u znak protesta, i privila se uz njegovo tijelo. Nogu je prebacila preko njegove.

"Trebalo bi da ustanemo, već drugi dan ne izlazimo iz kreveta. Tačnije od kad si nam pročitala pismo od tvoje majke." , šapnuo joj Emil na uho. Ali kada je vidio njeno omiljeno mjesto na vratu, počeo je da zubima gricka ono mjesto negirajući svoje riječi koje je do malo prije rekao.

"Ne." , rekla je Evgenija i još više se stisnula uz njega. Svojim grudima je dodirnula njegove.

"Izgleda da nam je neko nezasit a ja ne mogu sebi dozvoliti taj luksuz da se izležavam sa nezasitnom djevojkom u krevetu." , kroz šalu sam joj rekao.

"Ko je nezasit?" , iznenadila je i njega i sebe kada ga je udarila po čvrstoj zadnjici.

Iste sekunde sam je ljubio strasno i dugo samo onako kako sam ja to znao sa njom. I tek kada im je prestalo vazduha, oslobodio joj je usne i oslonio svoje čelo na njeno.

"Skoro je devet sati, obično u ovo vrijeme ideš ili si već na imanju i hraniš svoje životinje a ja do podne spavam. Ali izgleda da su se uloge promijenile."

Ustao sam samo da obučem bokserice. Evgenija je iskoristila tu priliku i zagrla ga oko struka odmarajući svoju glavu na njegovim leđima. Rukama je nemirno prelazila preko napetih mišića leđa. Mučila ga ždrebica dodirivajući osjetljivu kožu vrhovima prstiju.

"Ždrebice tražiš nevolju."

Pogledala ga je pobjedonosno i klimnula glavom.
Skidala mu je bokserice koje su bile napete do pucanja.
Samo se bacio ponovo na nju, dušek je ulegao pod njihovim težinom dok su se uzimali samo na svoj način.

Poslije podne ni sam ne znam kako me uspjela nagovoriti obišao sam imanje i ona mi je pokazivala sve životinje koje tu žive.

Bilo mi je neobično vidjeti kako da velikom ljubavlju ona o njima brine, kako ih hrani. A onda dok sam je tako zamišljeno posmatrao nisam ni bio svjestan da mi je donijela na svojim rukama malo pile.

Kada mi do mozga došla informacija da mi se neka životinja pa makar bila i to malo pile, nalazi na tolikoj blizini od straha sam odskočio.

Naravno Evgenija ne bi bila Evgenija kada se ne bi nasmijala. Istina plašio sam se životinja ali kada vidim nju sretnu da se smije i znam da sam samo ja za to zaslužan pa neka ide dođavola sve, uvijek ću joj donositi osmjeh na lice iako se plašim malog pileta.

Uzela je moju ruku iako sam ja odmahnuo glavom. Naravno nije me poslušala i sa svojim i mojim prstima je zajedno mazila to malo čudo. Malo sam se i ja opustio.

Ali samo zbog nje. Tokom dana me pokušavala nagovoriti da jašem Makrenu mada sam tu bio ozbiljan. Tek sam naučio da mazim pile ima vremena.

Veče smo proveli ponovo u mojoj sobi kada smo obadvoje uspjeli poslije naših aktivnosti da zaspimo.

Evgenija

Već je četvrti dan, od kako nema mojih roditelja i ja koristim svaki mogući trenutak da uživam. Emil je upravo ustao i otišao je da nam napravi doručak i skuha kafu. Protegla sam se kao zadovoljna mačka, a zatim lice spustila do njegovog jastuka, i duboko sam uzdisala njegov miris.

Da li vođenje ljubavi uvijek ovako izgleda? Da li su sve se nje ovo radili u 18. godini a ona je tek uradila sa dvadeset devet?

Prethodna noć je prevazišla sva njena očekivanja. Tempo se mijenjao, bili su brzi, veoma spori u nekim trenucima. A između svega toga pričali su o svojim strahovima, snovima i željama. Obadvoje su bili željni znanja o jedno drugom.

Te noći je shvatila da ga voli. Zato je bila vesela ovo jutro. I mora da mu kaže. Neće ga pustiti iz života. Nekako će uspjeti da usklade svoje živote.

Brzo je ustala, istuširala se, obukla plave hlače i kratku majicu. Stavila je, iako to nije radila po kap parfema iza oba uha i na vrat.

Silazila je niz stepenice a u nos joj se uvukao miris kafe. Ulazila je u kuhinju i vidjela da Emil nanosi marmeladu na hljeb.

Prišla mu je sa leđa i spustila ruke na njegove kukove.

"Dobro jutro Emile."

"Dobro jutro ždrebice, nadam se da si se lijepo odmorila noćas." , promuklo je rekao.

Zasmijala se u njegova leđa.

"Nisam se baš dobro odmorila ali bilo je veoma veoma lijepo i hvala ti na tome. Na svemu ti hvala"

Prstima se spuštala do njegove muškosti.

"Ždrebice.." , promuklo mi je rekao ali ja sam nastavila da ga dodirujem preko hlača.

"Evgenija ne bi smjela.." , nož mu je ispao dok sam ga sve smjelije dodirivala.

Okrenuo se i pogledao me u oči i bez uvoda me podigao na sto i strasno me ljubio.

Nisam bila sigurna ali kao da sam čula da je neko ušao u kuću dobivajući majčino ime.

Malo sam se odmakla od Emila iako me on objeđivao da mi se samo učinilo i htio je da nastavi da me ljubi.

Brzo sam sišla sa stola i taman dok sam pokušala svoju odjeću da dovedem u red u kuhinju je ušla ni više ni manje nego ljuta Jelena i Matija.

Kroz glavu mi je prošlo vratili su se. Ali kad prije?

Iza Jelene se pojavio Matija koji je vukao za sobom njihove kofere.

Tišinu je prvi Emil prekinuo.

"Oo kumovi od kud vi ranije? Slike sa vjenčanja..." , nije ni uspio da dovrši rečenicu kada ga Jelena prekinula.

"Nek ti kum Matija objasni ja idem u sobu." , i ne nije mi se učinilo stvarno ga je s prezirom Matiju pogledala.

Matija je samo ramenima slegnuo i otišao za njom.

"Ždrebice.. dođi meni." , Emil me privukao u zagrljaj a onda otišao sa njima da priča. Dogovorili smo se da se poslije toga vidimo.

Ostatak dana sam provela sa svojom Makrenom u štali. Sjećala sam se kako sam baš tu prvi put pripala Emilu i da ga zapravo volim sve više i više. I ja mu to moram reći. Briga me i za Jelenu i za njen kratak medeni mjesec.

"Evgenija da li možemo da razgovaramo?"

Nije moguće.

Okrenula sam se.

Da moguće je.

Ispred mene se nalazio Matija.

Matija koji nije sa mnom razgovarao od škole.

Mišljenja 💋🦄🐴❣️