Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Konačno-Volim te

Evgenija

Čula sam iza sebe glasove "Ne Evgenija. Ne možeš, vatra je. Opasno je." Ali nisam se okretala. Morala sam da ga pronađem. Dima i vatre je bilo na sve strane, da su me oči peckale. Jedna daska je spala tačno pored mene. Baš ona što je Emil popravljao. Počela sam i da kašeljem. Stvarno me gušilo, ali nisam odustajala. Rukom sam pokrila nos i usne da sprečim gušenje dima. Okretala sam se oko sebe da bih ga uočila i ništa. Dok sam se kretala pažljivo pored vatre, bilo je malo prostora, zapela sam nogom za nešto.

A onda, nikad nisam bila srećnija. Tamo na podu, bio je on moj Emil. A ja sam zapela za njegovu glavu. U daljini sam čula sirene vatrogasaca, ali ni to mi je nije bilo bitno. Samo sam sjela i stavila njegovu glavu na moje noge i tako ga mazila. On još nije dolazio svijesti, zbog dima. Ali vatrogasci su vrlo brzo ušli i počeli da rade svoj posao. Jedan od glavnih je ubrzo našao prolaz i do nas, i izveli su nas vani.

"Evgenija dobro si." Uplakana mama i Jelena su došle do mene.

"Nemoj više nikad da si tako nešto uradila. Znaš koliko sam se brinula." Mama mi je govorila.

Iako sam bila puna dima, prašnjava od pepela zagrlila sam ih. Puno mi je trebao njihov zagrljaj. Hitna je došla i Emil je bio prebačen kod njih. Odmah su mu dali kiseonik. Tata je iskoristio priliku i upitao doktora, kako je Emil.

"Po ovome što vidimo, zadobio je povredu na glavi i puno se nagutao dima. Povredu ćemo sada da saniramo a i kiseonik dobija." Doktor nam se obratio.

Vatrogasci su gasili požar a ja sam gledala kako jedan dio mog života koji sam tu provela odlazi od mene. Ali bilo mi je mnogo važno da je Emil dobro. Sve vrijeme sam bila pored njega. Iako on nije dolazio svijesti držala sam ga za ruku.

Tata je sa policijom otišao da traži dokaze i osobe koje su mogle da izazovu požar jer su našli stare bačene kanistere benzina, te ih je to navelo da je požar bio podmetnut kao i rana na Emilovoj glavi.
On je malo došao svijesti, ali doktori su mu dali sedativ da spava. Emila su potom unijeli u njegovu sobu i smjestili da spava. Jelena me odvela u kupatilo da se istuširam jer sam sva crna bila, i tada se Jelena slomila ispred mene.

"Mogla sam te izgubiti sestrice, kada si ušla u onu vatru ja.. loše sam se osjećala. Nemoj više nikad da bi to uradila." Brišući suze Jelena mi je dodavala peškir.

Sada sam znala da se iskreno kaje. Možda nismo dobro počele ali možemo sve to dobro da završimo. Samo sam je zagrlila.

"Opraštam ti Jelena." Vidim da se ukočila u mom zagrljaju.

"Stvarno?!" Kao da ne vjeruje.

"Da, Jelena." Na ovo smo se obadvije nasmijale.

"Iskreno Evgenija, iako si sva puna pepela ljepša si i od mene."

Konačno sam dobila svoju sestru nazad. Potom je ona izašla a ja sam se istuširala.  Sa ogrnutim peškirom otišla sam do Emila, i dalje sam imala naviku da uzmem neku njegovu majicu i da spavam. Tako je bilo i ove noći. On je ujednačeno spavao, a ja sam se ušunjala i legla pored njega.

******************************

Zavjese su bile navučene. Prve pahulje su vani počele da padaju. Prva sam se probudila i još više se približila uz njegovo tijelo. Jedna moja ruka je zaštitnički je bila prebačena preko njegovog stomaka.

"Ždrebice.." oh ne, probudio se. Ispod mene Emil se budio. Pomjerila sam glavu i gledala sam ga u oči. Niko nije govorio par trenutaka.

"Malo je falilo da te izgubim." Prstom sam crtala nevidljive krugove na njegovim grudima. I jedna suza je pala na njegovu kožu.

"Hej ždrebice, i dalje sam živ. Je li to znači da sam prošao treći zadatak?" Znam da je sa ovim pokušao da se našali.

"Nije bilo trećeg zadatka." Nimalo ženstveno sam šmrcnula.

"Ja.. žao mi je zbog požara."

"Nisi Emile ti kriv. Sve se na vrijeme odigralo da si i ti i životinje u redu."

"Jesam, ja sam za sve kriv. Evgenija, one su krive, Natalija i Stefani. Spavao sam sa njima iz očaja. Svaki put kad sam bio sa njima išao sam sa ciljem da ublaže moju žudnju prema tebi, ali svaki put je bilo sve gore i gore jer sam mislio samo na tebe." Gledao me u oči, i ja sam znala da je istina ali nisam mogla protiv sebe i počela sam da plačem.

"Sve one ružne riječi, ja.. nisam htjela da ti kažem. Bila sam ljuta ali nikad ne bih mogla da preživim bez tebe.. ja te volim." Rekla sam to.

"Bože Evgenija, koliko smo samo vremena izgubili. Volim i ja tebe. Samo tebe i nikoga više." Snažno je pritisnuo usne na moje. Bio je tako snažan. Čuo je prigušeno stenjanju i pokušao da se udalji. Zarobila sam ga rukama, privlačeći ga sebi još više.

U potpunosti sam se predala njegovom zagrljaju. Zastenjala sam kada se svoje zube zario u kožu vrata. Bila sam previše uzbuđena, da sam se u jednom trenutku našla ispod njega. Gubila sam se u njegovom mirisu. Vidjela je glad u njegovim očima dok mi je skidao majicu. Tako ju je očajnički želio. Nestrpljivo je skinuo svoje bokserice, duboko je uzdahnuo dok sam svoje nokte zarila u njegovu kožu. Ostavljao je brze poljubce po njenom licu.

Voljela sam da ga gledam bez ičega na sebi. Bio je tako čvrst, vitak i snažan. Oči su mu postajale tamne poput požara. Čula sam samo kako tiho šapuće moje ime. Potom je prstima prešao po mojim grudima. Zadrhtala sam od tog dodira. Zadovoljstvo je u meni raslo dok su njegovi zubi povlačili moje bradavice. Bilo je tako divno! Željela sam da mu to kažem, ali sve što sam mogla u tom trenutku jeste da kažem njegovo ime.

Osjetio je da mi butina podrhtava kada je prešao rukom po njoj. Počela sam da stenjem kada me dole dodirnuo. Tako zadovoljno se nasmijao jer je bio svjestan da je on prvi i zadnji muškarac koji me tu dodiruje.

Bila sam njegova. Ulazio je u mene što je nježnije mogao, izvijala sam poput luka. Svojim prstima, poljubcima me odvodio na sedmo nebo. Znala sam da je ovo što nas dvoje imamo ljubav. Iz mojih očiju ponovo su tekle suze, ali bila sam sretna.

"Molim te", prošaptala sam, nesigurna šta želim. Ubrzo smo obadvoje doživjeli eksploziju.

"Moja si ždrebice." Postao mi je na uho.

"Oduvijek sam i bila."

****************************

Bilo je lijepo ponovo biti u njegovom zagrljaju. Baš tu sam se osjećala sigurnom.

"Šta je bilo između tebe i onog, Timija, Tonija?" Prstima je ubijao samo jedan pramen moje kose.

"Zove se Tomas, i ti to znaš." Na ovo sam se morala nasmijati.

"Šta je smiješno?"

"Samo volim kad si ljubomoran."

"Jel to znači da si mi oprostila?" I dalje je bio uporan iako je znao moj odgovor. Ali i dalje sam se zezala na njegov račun.

"Imam još nekih zadataka za tebe." Rukama mi je išla do njegovog najtvrđeg dijela tijela.

"Pusti me da pogađam. Ti zadaci se odnose u formi seksa?" I njega je ovo zabavljalo.

"To zvuči kao dobar početak."

"Koliko ću ja da radim taj zadatak?" Obrve su mu odmah poskočile.

"Pa.. čitav život."

I samo tako ponovo sam se našla ispod njega, a sobu su ispunjavali naši uzdasi, osmjeh a i njegovo ime, jer ja nisam znala da budem tiha.

Poglavlje posvećujem Ruskaaaaa JelenaTrebjesanin0 i Bojanaboba002gmailco 😘😘😘

Da li sada volite Emila 🐴❤️?

Mišljenja 🐴♥️🦄?