Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Salon ljepote

Evgenija

Emil misli da me je uvredio onaj dan kada smo se zadnji put vidjeli. Misli da meni nešto znači njegove uvrede da ne znam šta je to haljina, koju da izaberem i šta da obučem. Pa dušo moja nisi ni svjestan da meni te uvrede ništa ne znače. Što bi se reklo na jedno uho uđe na drugo izađe. Ali nema veze, čak šta više i ja jedva čekam to vjenčanje. Kad je bal neka je multi maskembal. Istina, možda je znam sama da izaberem ali i za to ima riješenje. Imaju određeni ljudi za to. Danas sa novac se sve može dobiti pa i to da ja na jedno veče ličim na žensko. Neka igre počnu.

Kada je svanuo novi dan, do vjenčanja nas je dijelo svega tri dana. Znala sam da im nisam bila potrebna u pripremama, jer kako oni kažu ja ne znam šta je to in, i da se držim radova na imanju. Uzela sam svoju Makrenu, i otišla do grada. Prolaznici su me gledali čudno. Nisam im to uzimala za zlo. I ja sam sama sebi svojim postupcima čudna. A sada da nađemo to čudo zvano salon ljepote.

Makrenu sam ostavila zavezanu za jedno drvo u parku. Odlično. Eto me za minut. I ušla u najbliži kozmetički salon. Radnice su me ljubazno dočekale. Hvala Bogu. Mada kada vide mene, vide da im treba mnogo posla oko mene a samim time i novca da im dam. Nije nikakav problem. Od rada na imanju imam ušteđevinu, planirala sam nekad da upišem višu veterinarsku školu, ali može to da čeka. Još malo. Sada. Sada i ja želim da budem kao ostale djevojke mojih godina. Da i ja budem nekome lijepa.

Dogovorila sam tačno za tri dana full tretman što bi radnice rekle. Pitala sam ih i za haljinu i ostale potrebne stvari, znam da to nije njihov posao. Ali pristale su, naravno uz moju novčanu pomoć.

Vraćajući se na imanje vidjela sam one dvije čavke, kako se motaju oko Emila. A i on izgleda da voli i uživa u njihovom društvu. Trudila sam se da me ne primjeti. I to mi je polazilo za rukom. Samo u grudima sam imala čudan osjećaj. Naveče kada bi legla da spavam, mislila sam na njegove poljupce, njegove usne, njegovo lice.
I kad me zove ždrebice. Prijalo mi je to. Spavaj Evgenija. Izbaci njega iz misli. Misli na to kako ćeš da hodaš u visokim potpeticama. Tvoja stopala poznaju samo čizme, a ne i štikle. Ali, šta sam sve na imanju naučila da radim, ima da savladam i to.

Konačno, osvanuo je dan vjenčanja. Vrlo rano sam ustala i dok sam se išunjala iz kuće vidim da pijani Emil i Matija se vraćaju sa momačke večeri. Stvarno su dugo ostali. Zovem taxi, i dam mu adresu do grada.

Čim sam ušla u salon ljepote, sjela sam, pa šta bude bude. Obrve nisam nikada čupala i kada mi je jedna djevojka to uradila, snažno sam stisnula zube. Ovo je jedan od razloga zašto nikada ih i nisam čupala. Mnogo boli.

Onda sam prešla u dio gdje je frizerka, skinula je moj šešir, započela je pranje kose. A druga je sjela blizu mene i počela da mi turpija nokte. Ne znam samo kako neko u ovome može da uživa. Ja ne podnosim tuđe dodire, a sada trpim jedva da mi neko kosu pere, a u isto vrijeme da mi i nokte sređuje.

Samo sam se opustila i sklopila oči. Nakon tri sata imala sam urađenu frizuru, nokte i šminku. Nisu mi još dozvolile da se vidim u ogledalo. A onda jedna od njih mi je izvukla haljinu i pokazala gdje da se presvučem. Kada sam je vidjela ostala sam bez riječi. Bila je mnogo kratka, bordo boje, sa velikim izrezom između grudi. Kako će ovo na meni da izgleda. Ja imam veoma male grudi. Skidam svoju staru odjeću, polako. Pazim da ne pokvarim šminku i oblačim haljinu. Ovo kako ja vidim bez ogledala više otkriva nego sakriva. Povlačim je dole. Ali uzalud. Dobro. Šta je tu je.

Izlazim i na licima onih radnica vidim da me nasmijano gledaju. Jedna čak od šoka stavlja ruku na usne.

"Dajte mi sada ogledalo." , moram da se vidim. Sva ova muka dok sam trpila da me našminkaju mora da se isplati. Zatvorila sam oči. Trenutak. Dva.

A onda kada sam ispred sebe ugledala ogledalo i sebe u njemu. Ja sam iste sekunde zanijemila.

Pružam prste prema toj osobi u ogledalu. Zar sam ovo ja.

Skoro da sam lijepa. Kažem na glas.

Moje lice, moja kosa i ova haljina. One čine da ja budem druga osoba.

Platim djevojkama. Ostavljam im svu moju ušteđevinu. Zaslužile su. Uzima one štikle. Izlazim na ulicu bosa. Njih ću da obučem kada dođem na imanje. Dok čekam taxi na istom mjestu, kraj mene priolazi grupa momaka. Odmjeravaju me. Eh da nisam samo ovako obučena kako bi ih udarila.

Šta ima da me gledaju. Kao da prvi put vide žensko. Taxi taman dolazi a ja one štikle ubacim na zadnje mjesto i sjednem.

Kada dođemo do imanja, obučem štikle i izađem. Polako. Jeste teško,ali samo hodaj. Ne gledaj dole. Tako je. Govorim sebi dok polako ulazim gdje je vjenčanje uveliko počelo.

Vidim da me prvi Emil uočio. Kako lijepo izgleda u onom odijelu. Srce mi tako jako lupa dok polako ulazim i samo u njega gledam. Vidim da su na mene obratili pažnju i Jelena i Matija. Ali ja samo u Emila gledam.

Sjedam pored svojih roditelja. Vidim da su i oni izneđani mojom pojavom. Kada ih proglase da su muž i žena, tek tada mogu da kažem da ništa više ne osjećam prema Matiji. Htjela sam prije da budem sa njim, da imamo sve. Ali ta mi se želja nije ostavrila. Jer na Matiju ne mislim na taj način od kako sam Emila upoznala i od naših poljubaca.

Mladencima gosti prilaze da čestitaju, ja odlučim da je najbolje sada da se povučem. Ima vremena kada ću im čestitati.

U uglu dok stojim, razmiljam kako me noge počinju da me bole. Jedva čekam da se izujem. Prilaze mi drugovi od Matije. Vrlo dobro ih znam. I oni su iz istog ovog mjesta. Išli smo u školu, ali nikada na mene nisu ni obratili pažnju do sada.

Počinju svoje neke priče da pričaju. Klasična upucavanja namjenjena za mene. A ja ih ne slušam gledam kako Emil pleše sa Stefani, potom sa Natalijom.

Malo kasnije začujem njegov glas kako im kaže da sa njim. Ajde hvala Bogu ne mogu više da slušam njihove priče.

Kada stanemo vidim da me Emil vrlo dobro promatra. A onda mu priđem. Počinjem da ga mazim po licu. Vidim da uživa. A njegov pogled završava na mom tijelu.

Koliko god se mi svađali, kada smo blizu jednom drugom, razdvojeni ne možemo da budemo. Pita me za ples. Ja ga odbijam. Kao i ostale prije njega. Jer ja ne znam da plešem. A kada bi i plesala sa Emilom, ta blizina, on i njegov miris. Definitivno bi se samo na njega bacila i molila da me uzme sebi.

Izgleda da možemo. Dolaze one dvije čavke, stavljaju svoje ruke na njega. Odmičem se od Emila. Ima on njih. Ja mu nisam potrebna.

Odlazim od njega po još jedno vino.

"Opa, sestrice neko nam je u 21. vijeku ipak čuo za malo šminke?" , čujem Jelenin glas iza mene.

Okrećem se, gledam je. I dalje ima ljutitu facu, eto draga sestro Matija je tvoj. Uživaj danas je tvoj dan. Zar i danas moraš da budeš ljuta na mene.

"Šta ćeš, čuda se dešavaju." , samo joj to kažem.

"Izgleda da je tebi bilo potrebno više od čuda. Znaš, uprkos svemu, šminki, toj haljini i dalje si ružna. Vidi imaš toliko godina, nemaš momka, niko ne pleše sa tobom. Jer svi znaju da si Evgenija. Znaš i dalje im se gadiš, ko prije kad smo išle u školu. Sjećaš li se? Bila i ostala ružna." , s velikim osmjehom mi kaže.

Progutam pljuvačku. Ove njene riječi ništa mi ne znače. Samo se ja sada nasmijem.

"Jelena, srce nemoj da se ljutiš. Vidi iskočila ti je jedna bora ja licu." , vidim da se uplašeno dira po licu a dom odlazimod nje ja sam ta koja se smije.

Izlazim malo na svjež vazduh, skidam one proklete štikle. Uh lakše se diše.
Ali osjetim kako me neko povlači prema sebi. Udarim u nečije snažne grudi.

"Ne mogu više da izdržim. Ja.. moram da te poljubim." , stavljam Emilu ruke oko vrata i na ovu njegovu rečenicu samo mu dam potvrdu da me ljubi.

Gladno spojimo naše usne. Sudaramo se zubima dok se ljubimo. Grizemo usne jedno drugom.

Poslije poljupca teško dišemo. On stavlja svoje čelo na moje i tiho mi kaže

"Ždrebice, budi moja večeras. Ja.. moram da te imam.."

Mišljenja😍