Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Ona je sama

Emil

Jutro je počelo veoma zanimljivom posjetom Jeleninih drugarica, tačnije Natalije i Stefani. Dok sam na sebe oblačio šorc čuo sam zvono na vratima. Kako niko nije otvorio ja sam to uradio. Kad tamo njih dvije, znao sam da na sebi nemam majicu i vidio sam na njihovim licima istu reakciju kakvu sam sretao pa kod više od devedeset devet posto djevojaka. Znate o kome se radi u onim od jedan posto. Evgenija. Ta mala ždrebica. Vidi da je nije imao niko tu priliku da sa njom izađe na kraj. Drage volje ja ću pristati na to.

Jedna od Jeleninih drugarica je počela svojim noktima da mi dodiruje mišiće, i ja sam u tom trenutku osjetio da nas neko i posmatra. Dao sam sebi tu dozvolu, i znao sam da se radi o Evgeniji. Opa vidi ti ždrebice, ko bi rekao prisluškuje iz kuhinje. Pa vrijeme je da malo ovu igru začinimo.  Upustio sam se u razgovor sa njima, a kada sam im obećao da ću ih fotografisati, tako su vrisnule da sam umalo ustao i gluv. Potom je Jelena stigla i otišli smo do dnevne sobe. Ja sam iskoristio trenutak i otišao do kuhinje.

Uživao sam dok sam provocirao Evgeniju. Volim našu igru riječima, tačnije naše svađe. I ako smije da kažem više bi volio da se čitav život sa njom i svađam nego da ostanem sa onim djevojkama. Ali kada mi je zaprijetila da će da me treći put udariti, znao sam da sa tim nema šale. Ubrzo me je ostavila. I izašla sa imanja. A ja sam samo otišao do sobe i navukao majicu na sebe. U dnevnoj sobi bile su njih tri. Potom malo kasnije nam se i Matija pridružio.

"I kada je taj veliki dan vjenčanja, ako smije da se zna Jelena?" , u isti glas su pitale i Natalija i Stefani.

Jelena i Matija su sjedili jedno pored drugog, tačnije Jelena se bila naslonila na njega. Ja sam sjedio sam, da bi u nekom trenutku sa jedne strane sjela Jelena a sa druge Stefani. Fino. Da mi je znati šta bi bilo kada bi ždrebica ovo vidjela. Smijem se u sebi. Definitivno bi i njih dvije i mene izbacila. Pogotovo kada bi vidjela njihove ruke na meni. Kao tobože, slučajno su me dodirnule.

"Paa, imamo za vas jedno iznenađenje zar ne Matija?" , veselo nam Jelena reče.

"Hoćeš im ti ljubavi reći ili ja?" , upita je Matija.

A potom se Natalija oglasi "Ajde recite nam više, umiremo od znatiželje?"

Kako ima očajan glas? U pravu je ždrebica. A zašto ja sada mislim na nju. Zar nije bolje da čuvam te svoje misli kada je ponovo vidim i nastavimo sa našim svađama.

"Biće vjenčanje za sedam dana. Smirite se djevojke," Jelena im rukama pokazuje da se smire, jer su ove već počele tako glasno da da viču Kako, Šta, nećemo sve stići, ''..znamo i nas dvoje da je to veoma brzo, ali idemo zatim na medeni mjesec a potom počinju važne utakmice za mog Matiju. Na sve moramo da mislimo."

"Kao što Jelena kaže, na sve moramo da mislimo i ja ću tebe Emile nešto zamoliti. Da li bi mi bio kum?" , Matija je bio taj koji je nastavio ovaj razgovor.

A ja ne znam šta da kažem, iskreno iznenadio sam se i ja na to. Pa mu samo potvrdu dam klimanjem glavom. A on ustane te se pravo muški zagrlimo.

A onda se vratim do svog mjesta. Divno. Zaboravio sam koje od ove dvije će biti kuma Jeleni. Znači osuđen sam ili na Stefani ili na Nataliju. Jedna je kuma, druga djeveruša. Djevojke su odmah prešle u drugu sobu pod izgovorom da se dogovore oko haljine, šminke, cvijeća. Matija i ja smo se dogovorili da sutra odemo u kupovinu naših odijela. I pustili smo na TV nekakvu utakmicu.

Nisam puno ni gledao TV, nisam čak ni znao koji timovi trenutno igraju fudbal. Svoje misli iako nisam to želio da dopustim išle su prema ždrebici. Nisam je od jutros nikako ni vidio. Ipak je i ona sestra Jelenina, zar ni ona u ovome ne bi trebala da učestvuje. Te haljine, i štikle. A onda sam zamišljao kako bi bilo da ne nosi one hlače, šešir i sve sam to zamjenio sa haljinama, frizurom i šminkom. Pa sigurno bi bila prava ljepotica kada bi se samo malo sredila. A onako kad je neko vidi ne bi znao da li je muško ili žensko. Bolje da prestanem da razmišljam. Kakva je, sigurno zna o čemu i razmišljam ne da me ne bi udarila i gazila bi me radi toga.

"Što si mi se budući kume zamislio? Da ne razmišljaš o onim drugaricama od Jelene. Vidim nisu skidale pogleda sa tebe. Svaka čast. Tebe kad krene krene." , Matija mi kroz smijeh reče.

"Ma da, o njima i razmišljam. Stvarno su zgodne." , lažem sebe. Bravo Emil. I na taj dio smo došli. A uvijek si izbjegavao da sebe lažeš. Divno.

"Rado bi isto rekao, ali Jelena je tu i moja je. A i strašno je ljubonorna. Tako da moje mišljenje ostavljam za sebe."

Možda je ovo prilika da ga upitam.

"Hvala tebi jer si me izabrao za kuma. Stvarno mi to mnogo znači. A ovaj, šta sam ono htio da te pitam? A da,zašto Evgenija nije sa njima. Mislim uključena u te pripreme. Ipak je sestra."

Vidim promjenu u očima Matije, i neko kao da mu sjećanje proleti ispred očiju. Nakon par trenutaka sam saznao odgovor.

"Paa, Evgenija je Evgenija. Vidio si je i sam. Njih dvije jesu sestre blizanke, ali različite su kao nebo i zemlja. A Jelena hoće sve sama da uradi. I ja poštujem tu želju."

E tek mi sad ništa nije jasno. Kakve veze ima to kako neko izgleda i što su različite. A onda razgovor Matija preokrene u svoju korist i nastavimo da pričamo o utakmici koja se upravo dešava na TV.

Tek naveče sam uspio da vidim ždrebicu, kada je ulazila na imanje. Ona nikada sa nama nije ni večerala, ni družila se. Zašto je to tako? Kako je Jelena samo cijeli dan pričala o vjenčanju, vidio sam da je i ona saznala datum, i samo otišla u svoju sobu.

Zar stvarno toliko voli biti sama?
Sestra joj se udaje, a ona radije dane provodi na imanju.
Zašto si ždrebice takva?
Zašto nisi vesela?
I ono najvažnije.
Zašto nikome ne dopuštaš da ti se približi?

Sa tim mislima sam otišao da spavam.

I nastavljamo aktivno i sa ovom pričom 🙈

Emil i Evgenija vas čekaju, da zajedno sa njima krenete na put 😍

Mišljenja 💚?