Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Mrak

Evgenija

Bila sam mnogo srećna, Emil je bio tu još pet mjeseci. Možda konačno uspijem da mu kažem da ga volim i da bih ja sve uradila za njega. Našla bi nekakvu sredinu, balans, i sama sam svjesna razlika u našim životima. On je pa sve. Ima više nego idealan život, fotografisanje mu predstavlja sve u životu. Voli puno da izlazi, da se druži. Znam, potpuna suprotnost od mene. Ali ja bih se zbog njega prilagodila. Konačno me neko čini srećnom. Stan smo našli nakon par dana traženja, i bio je od našeg imanja udaljen svega trideset minuta vožnje autom. Ja sam ipak išla Makrenom do njega.

Tokom prvih mjeseci on je moju sestru, Nataliju, Stefani, i ostale djevojke koje su se bile javile na izbor na mis, davao im je određene smjernice, fotografisao ih je, često bi i ja sama znala da iz prikrajka sve to posmatram. Istina, Natalij i Stefani nisu gubile ni jednu priliku da Emila dodirnu po ruci, da ga pomaze po licu, da mu se približe. Bila sam strahovito ljubomorna na njih, ali nikada nisam dozvolila sebi to da mu prebacujem kada bi se vidjeli naveče na našem mjestu, tj. u štali. Noči su nam bile strastvene, vrele, i jako duge. Nismo ni spavali, samo bi sebi posvećivali vreme. I ujutr kada bi Emil zaspao na mojim grudima šaputala sam mu tiho da ga volim.

Matija se takođe iznenada promenio. Dok je Jelena bila na snimanjima, probi haljine, on bi svaki slobodni trenutak koristio da bude u mojoj blizini. Malo sam se toga plašila. Ali uvjek sam bila ljubazna, izdržala bi tih par trenutaka da mu ljubazno odgovorim i onda bi sa mojom Makrenom bježala u polja.

Emil bi znao da bude malo ljubomoran, kada bi njega vidio u mojoj blizini. Matija bi često znao kada me ugleda priđe toliko blizu, da čak i sebi dozvoli to pravo da pramen moje kose uzme svojim prstima i da mi ga zakači iza uha. I moja ljubaznost je imala svoju granicu.

Tada sam Emila jedva uspjela da smirim. Bio je mnogo ljut na mene zbog toga. To se moglo vidjeti i na njegovom licu. I tu veče me je grubo uzeo ponavljajući riječi tokom našeg vrhunca „Moja. Ti si moja ždrebice. Zapamti to."

Kao da bi ja imala nekog drugog pored tebe Emile. Ti si meni sve. Ali sve što je lijepo kratko traje. Ne znam samo kako sam sebi mogla da dopustim taj luksuz da vjerujem da ću biti zauvijek srećna sa Emilom.

Pripreme za mis su bile u punom jeku. Sve je moralo biti savršeno. Taj dan sam Makrenu izvela na livadu, na onu istu gdje smo se nas dvoje upoznali. Imala sam veoma loš predosjećaj. To je i nebo moglo da potvrdi svojim oblacima. Bilo ih je mnogo, velikih, sivih. Makrenu sam zavezala za obližnje drvo. Nisam htjela da budem kući i da gledam sve one djevojke kako se uvijaju oko mog Emila.

Ali tada sam vidjela da mi u susret ide Matija. A ono što će on da mi kaže i da potom uradi je izmjenilo moj život naopako.

„Ja.. Evo, sve sam priznao Jeleni. Priznao sam i za narukvicu, i to da si u mene bila zaljubljena sve te godine, i to da sam je ja učio da izgovoriš slovo G, i da si me sve ovo vreme voljela i čekala."

Došlo mi je da vrisnem.

„Šta si dođavola uradio?" Dosadilo mi je da sa njim budem ljubazna. Ko je on da priča sve ove stvari. Svi smo mi imali neku malu ljubav. Ne možemo da biramo u koga ćemo se zaljubiti ali možemo koga ćemo voliti. I ja volim Emila.

Toliko blizu mi je prišao da je u očaju uzeo moje ruke u svoje. Pokušala sam da se oslobodim od njega.

„Priznaj Evo, da me voliš. Ja više ne mogu ni dana sa Jelenom da izdržim. Ona samo priča o skupim krpicama, haljinama, parfemima. A ti si potpuno drukačija od nje."

„Pusti me." Ljutito mu to ponavljam ne znam ni ja više koliko puta.

„Više te ne puštam bar ne u ovom životu. Napravio sam grešku ali više ne. Priznao sam to i Jeleni, i vašim roditeljima, čak je i Emil to čuo."