Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Čudna

Evgenija

Iz sve snage ga odgurnem od sebe. I u sledećem trenutku njegovo tijelo pada na pod a glava mu padne  od ivicu mog kreveta.

"Jao", bolno reče Emil i probudi se. Rukom počinje da dira glavu, koja mu se udarila od ivicu kreveta, a zatim, dok je u potpunosti otvorio oči i shvatio da se nalazi u mojoj sobi, i da ispred sebe vidi moje ljutito lice.

"Ti si luda, mogla si me ubiti." , uvređeno mi reče.

"Aha ja sam luda, a ti koji tako sav bazdiš na alkohol a pri tome pijan ulaziš u moju sobu, bez pitanja, padaš na mene, to je sasvim normalno ili? , sad sam ja ta koja ga ljutito pitam.

"Zar ti nikad nisi čula greškom sam ušao u tvoju sobi, ili sučajno sam pogrešio?"

Bože, gdje se ovaj prestaje sa svojom pričom.

"Ne, nisam čula a sada izađi, jer vjeruj ušao si u osinje gnijezdo, gubim strpljenje, ili izađi ili ću te ja izbaciti." , dok mu ovo sve govorim, njegov uvređeni izraz lica vrlo lako poprima arogantni osmjeh. Stavlja prste ispod svoje brade, i dalje sjedi na mom podu i kaže.

"Ti ćeš mene izbaciti? nemaš čestito u sebi ni šezdeset kila." , i očima pređe po cijelom mom tijelu. " Znaš koliko bi djevojaka ubilo se za ovaj trenutak, da sam im ja u sobi, a noć je." , tako samouvjereno kaže.

"Ne znam, ne bavim se tom statistikom, sada ako ćeš biti dovoljno ljubazan da ustaneš i da odeš u svoju sobu koju ti je Jelena namjenila, i svi ćemo biti srećni." , moje zadnje upozorenje.

Polako počinje da ustaje, nikad nisam vidjela da neko ko je do malo prije bio vidno pijan ovako može da stoji na svojim nogama, a zatim koristeći svu svoju koncentraciju u dva tri koraka se približi krevetu i sjeda pored mojih nogu.

"Mhmm, neće moći tako ludice, šta ako se meni sviđa ovdje, pogotovo ta kosa tvoja, znaš nisam je danas uspio vidjeti bila ti je pod šeširom, znaš da sam pomislio da si muško?" , sa smješkom mi Emil reče.

Ljutnja koju u sebi ne mogu kontrolisati me natjera da ovo uradim. Vrijeđali su me svakakvim imenima, a još mi samo fali da neko o meni misli da sam muško.  Iz sve moguće snage ga udarim šamarom.  I kao u usporenom snimku, on čvrsto uzima moju ruku, steže je do boli, ali ja neću nikakvim utiskom odati da me to boli. Unese mi se u lice i jasno mi naglasi svaku narednu riječ.

"OVO. SI. SAD. URADILA. I NIKAD VIŠE. ", reče mi nepuštajući mi ruku. E pa dragi moj dvoje može da igra ovu igru.

"Uradila sam sad, uradit ću to opet, samo me pokušaj na bilo koji način uvrijedit. Ja se znam braniti, i ne kači se sa osobom koja nema šta da izgubi, jer ćeš na kraju samo ti biti povređen a ne ja." , e nek vidi sa kim ima posla. Ne bi on sa mnom duže ni izdržao, moji demoni bi ga za čas pojeli, a ja se tako teško kontrolišem kada su ljudi u pitanju. Ima sreće mogao je još gore da prođe.

Šuti par minuta, a ona odlazi iz moje sobe, gdje glasno zalupi vratima. Polako Evgenija, uradila si odličnu stvar, izbacila si ga iz sobe, nek sam nađe gdje je njegova soba, on nije tvoj gost, šamar je bio samo odbrana, nek se sa tobom više ne kači. Samo se bacim na jastuk čekajući da mi se srce smiri, nikada ovako mi nije jako i glasno kucalo. To sve zbog one budale, još me i nazvao ludice,

e jadniče, kad bi samo znao koliko si samo u pravu. Ponoć je uveliko prošla, sada će svakako jutro, još malo pa ću da se bacim na današnje obaveze. O tome razmišljaj Evgenija, iskoristi dan najbolje što možeš i što dalje od svih njih.

Emil

Čovječe, ta mala kako me sinoć udarila i sada osjećam peckanje na obrazu. Malo duže smo sinoć ostali uz večeru, dok sam upoznao Jelenine roditelje, pa dok smo slike gledali, onda svaka čaša alkohola vuče drugu, a ko sam ja da alkoholu kažem ne.  Onako sav pjan prava je sreća da sam uspio ući u bilo koju sobu. Kada sam juče stigao na imanje u društvu onog konja, dočekali su me njeni roditelji. Malo kasnije su nam se pridružili i Jelena i Matija gdje smo se dogovorili da ćemo danas obaviti probno snimanje za vjenčanje.  Kada sam juče upitao za večerom koja je ona djevojka koja mi je pomogla da dođem na imanje svi su se čudno pogledali, i rekao sam im da priča sa životinjama a onda je Matija rekao da je to sestra od Jelene, i da se zove Evgenija. Jelena je tako ljutito dodala "da moja sestra je, ali ajde da pričamo o probnom slikanju."  Ali vrlo brzo su promjenili temu. Sestra od Jelene, ali na društvenim mrežama nisam vidio ni jednu sliku njih dvije. A i tako su različite. Jelena je sva tako fina, divna zna se ponašati a dok Evgenija je prava ludica, a tek kada mi je udarila šamar, mogu reći da sam sve zvijezde prebrojao. Na hodniku izlazeći iz njene sobe sreo sam Matiju, koji me upitao šta radim u toj sobi. Uspio sam da se izvučem, rekao sam mu da sam greškom ušao, i onda me je on doveo do moje prave sobe, aon je otišao do Jelenine.

Sada kada sam ustao gledam u ogledalo svoje lice, Bože baš ima jaku ruku, i crvenilo se još uvijek nije povuklo. Baš me zanima šta ju je spopalo, svi budu ljubazni, ili nasmijani ali ona, ona je sva tako čudna. Mogu shvatiti da sam je onako uplašio ali da na svako moje pitanje drsko odgovara, e to tek ne mogu shvatiti. Bolje da o njoj sad ne razmišljam, oblačim se, uzimam svoj foto aparat i ajde idemo i to da uradimo probno snimanje i slikanje.

Odlučili smo da se to održi blizu imanja, gdje ima mala rijeka, malo drveća okolo, i po koje cvijeće. Vrijeme je sunčano, nema oblaka, to je bitno, nije što sam ja u pitanju, ali slike će im biti fenomenalne.

Jelena i Matija stižu držeći se za ruku, a iza njih, ma nije moguće, Evgenija koja nosi Jelenine haljine i potrebnu šminku.

"Emil, srce izaberi koju haljinu da obučem, ja nisam mogla nikako cijelo jutro sam samo o tome razmišljala, a ja ću to obući." , reče mi Jelena.

Uzimam sve te haljine od Evgenije, ali ona me ni ne pogleda.

"Danas će nam Evgenija oko svega pomagati, donosit će nam hranu, vodu i sve što je potrebno da današnji dan bude najbolji."

E pa današnji dan puno obećava.