Odlaziš i ti od mene|završena ✔

Tri uslova

Emil

Krišom sam gledao kako ždrebica napušta hotel. Naravno tu je i onaj Timi, Tomi kako se već zove. Ne mogu da vjerujem da ima nešto sa njim. Istina onaj udarac ponovo koji sam dobio u međunožje nije ništa spram onog kada mi je priznala. Jer nadao sam se da sam samo tu kožu, te usne ja dodirivao. Ali krenuli smo obadvoje na različite strane. Samo sam je htio ponovo da vidim i dobio sam poljubac. Nju ispod sebe. I opet nisam zadovoljan. Ali to će se sve preokrenuti za manje od dvadeset četiri sata. Sjedeći, gledao sam slike od Evgenije.

Stvarno je prelijepo ispala. Telefon je počeo da zvoni. Nije mi se dalo da ustanem pa sam ignorisao. Ali nakon trećeg pokušaja ipak sam ostavio slike i javio se.

"Emile, hmm, jesi li ti? Ovdje Jelena."

Odmakeo sam telefon i jasno sam vidio ime Jelena. Ma da li je moguće.

"Jesi tu? Molim te ne prekidaj imam nešto da ti kažem i tiče se Evgenije."

Moja ždrebica. Da joj se nešto u putu nije desilo.

"Šta se dogodilo sa Evgenijom? Govori brzo Jelena."

"Polako, polako sa njom je sve u redu. Vidjela sam da se vratila iz Madrida. Moja sestra je pobjednica takmičenja. Pa ponosna sam na nju. Želim nešto da ti kažem.

"Kaži."

"Onaj događaj prije dvije godine, Evgenija nije ništa imala sa tim."

"Ne razumijem."

"Razvela sam se Emile. Matija mi je sve rekao."

"Žao mi je Jelena zbog razvoda, ali njega mi ne spominji."

I dalje mi se smrači na pomen njegovog imena. I dalje vidim kako on i moja ždrebica se ljube.

"Izvini Emile. Znam da ste ti i moja sestra imali nešto ali znaj da je Matija za sve to kriv."

"Jelena.. žurim.."

"Ne prekidaj. Matija je spopadao Evgeniju. Ona nije ništa imala sa njim. Samo je na tebe mislila. Onaj dan.. Bože.. na livadi on ju je htio silovati. Eto rekla sam a na tebi je da odlučiš kako i šta dalje."

Kučkin sin. Stisnem telefon i mislim da mogu da čujem pucanje plastike. Ja.. šta sam to uradio.. mi.. moja ždrebica nije kriva.. has

"Emile, grešili smo i ti i ja. Ja sada idem da molim moju sestru za oprost. Nadam se da će mi bar malo oprostiti. Zvala sam te i rekla to jer spasi to što si imao sa njom."

"Hvala Jelena."

Padam na pod. Šta sam uradio? Zvao sam je onim pogrdnim imenima, bacao je na livadu, nisam joj dozvolio ništa. A ona mi je bila vjerna. Jedna suza, dvije, više ih ne brojim padaju na pod. Kako boli. Izgubili smo dvije godine samo zbog mene. Da sam je samo saslušao. Da sam je...

Proklet bio ako je ne vratim sebi. Onaj Timi, Tomi može samo da sanja da ima moju ždrebicu. A onaj kučkin sin, oh kad ga samo uhvatim, ima da mu vratim troduplo što je spopadao i nasrnuo na nešto moje.

Brišem one suze. Dao sam sebi taj luksuz da se isplačem i sada idemo sve ispočetka. Prvo i najvažnije vratiti Evgeniju tamo gdje pripada a to je kod mene.

Ona je moja i to ću svima da dokažem. A prvo pravilo će biti da ćemo jedno drugome bez obzira sve da govorimo. Samo da je vratim. Onaj poljubac u hotelu i njoj je nešto značio inače ne bi drhtala i onako uzdisala ispod mene.

Zovem aerodrom, i prvi slobodan let stižem ždrebice.

*********************

Jelena mi se javila porukom da će me pokupiti. Taman da iskoristim priliku da to još jednom čujem. Izlazim i uočimo je pored crnog automobila.