Mržnja Koja Ne Umire

Duh broj 3

Sledećeg dana sam se kasno probudila. Čim sam se sabrala i shvatila koliko je sati iskočila sam iz kreveta i počela da se spremam. Deset minuta kasnije već sam trčala do škole.

U hodniku škole nije bilo nikog - čas je već počeo. Kada sam stigla do učionice kucnula sam i ušla.

"O, gospođica Nikolija se setila da treba da dodje u školu, a?" rekao je profesor matematike, cereći se

"Izvinite, uspavala sam se", promumlala sam. Da li bi me izbacili iz škole kada bih ga tresnula u lice?

"Nije vam prvi put. Hoćete li da sednete ili da ceo dan provedete tu?"

Prišla sam klupi i sela na jedino slobodno mesto - pored Adrijane.

Trudila sam se da izbegavam njen pogled. Ne znam da li je saznala šta se desilo između mene i Patrika. Verovatno nije. Patrik joj to nikada ne bi rekao. Osetila sam kako me je uštinula za ruku. Pružila mi je mali papirić na kome je pisalo: Bila si juče s Patrikom?

Izgleda da sam pogrešila. Patrik joj je rekao. Ali, da li joj je rekao sve?

"Kako ti to znaš?" napisala sam

"On mi je rekao.I rekao mi je za njegov san." odgovorila je

"Jezivo je."

"Znam. Plašim se za sve nas."

"Neće nam biti ništa."
"Sigurna si? Ja nisam."

Tada je zvonilo za odmor.

Primetila sam da Silvija opet nije došla.

"Adrijana," rekla sam, "Hoćeš li samnom posle škole da posetimo Silviju?"

"Naravno. Moramo sve da joj ispričamo."

Videla sam Noru kako mi prilazi. Danas je nosila belu majicu sa printom, farmerke i starke a kosu je pokupila u rep.

"Slušaj, juče sam malo surfovala po internetu i naišla sam na ljude koji imaju iskustva s duhovima." rekla je, mrtva ozbiljna

"Znači sad ipak veruješ?"

"Ne znam! Zbunjena sam, ali nešto jeste! Ako nisu duhovi, onda je nešto drugo. Nešto isto paranormalno."

"Dobro. Šta si našla?"

"Našla sam da, ako ih prizovemo, teško ćemo ih se otarasiti."

"Baš lepo." rekla sam sarkastično

"I da mi najčešće prizivamo loše duhove, zato što samo ti loši ostaju u tom međuprostoru. Ovi dobri odlaze dalje."

"Čekaj, samo loši?"

"Da, loši, ili oni koji imaju neka nedovršena posla ovde. Oni koji žele da se osvete zbog načina na koji su umrli ili zbog neke nepravde koja im je načinjena u životu."

Zinula sam. Lepo ćemo se provesti koje god da smo duhove prizvali.

***

Posle škole, Adrijana i ja smo otišle kod Silvije.

Dočekala nas je njena majka.

"Silvija je gore, u svojoj sobi", rekla je.

Popele smo se i ušle u sobu. Silvija je imala sobu klasične tinejdžerke. Imala je postere Breda Pita, ona je luda za njim. Sto joj je bio natrpan šminkom, knjigama i sveskama.

Ona je ležala na krevetu. Izgledala je užasno. Bila je bleda, crvenog nosa i čupave kose.

"Silvija, šta ti se desilo?" upitala je Adrijana začuđeno