Mržnja Koja Ne Umire

Posle oluje

Pesma: Florence + The Machine - Breath of life

"And my heart is a hollow plain
For the devil to dance again
And the room is too quiet"
Florence + The Machine, Breath of life

--------------------------------
Posle te noći sam mnogo plakala.
Smestili su me u bolnicu i čula sam kako doktor priča s mojom majkom. U pitanju je bio nervni slom.
Posle te večeri, ja bih sela u jedan ugao bolničke sobe i tu plakala. Grebala bih zidove misleći da nema izlaza.
Noru i Aleksandra su sahranili. Mene nisu pustili da odem. Kad god bi mi roditelji došli u posetu videla bih mamine crvene oči i tatin strašni pogled u kom sam videla nemoć.
Znala sam da mama ne prestaje da plače, ali nisam znala šta da radim. Tada nisam znala za sebe.
Silvija je bila uvek uz mene. Kada bi doktor i tata konačno namolili mamu da ode da se odmori, Silvija i Adrijana su me čuvale. Brinule su se za mene mnogo.
Natalija me je jednom posetila. Teško joj je bez Nore. Ipak joj je bila najbolja drugarica.
Patrik me nije napuštao. Bio je pored mene uvek. Mama mu je zbog toga bila mnogo zahvalna.
Jednom su me nakljukali sedativima pošto nisam prestajala s plakanjem. Kada su me smestili u krevet bila sam polusvesna. Tada sam čula kako mi Patrik šapuće. Rekao je: "Hajde, leptiru, znaš da ne mogu da živim bez tebe." Tada sam malo živnula. Samo na kratko.

Nikada neću moći da se pomirim s činjenicom da Aleksa i Nore više nema. Verovatno više nikada neću biti ista kao pre.
U momentima totalne ravnodušnosti zbog sedativa, mislila sam da bi bilo dobro da odem i da se više ne vraćam ovde. Onda bih se setila Patrika. Ne mogu bez njega. On mi je jedina svetla tačka u ovom paklu od života. A onda su jednog dana došli moji roditelji u posetu.
"Nina", rekla je moja majka pažljivo. "Kada ti bude bolje...mi bismo voleli da se preselimo nekuda..."
"Kuda?" To je bilo sve što sam upitala.
"U Rusiju, u Moskvu."
Samo sam klimnula glavom.

To je bilo to.
Selim se.

Kada su otišli ja sam ustala i pogledala se u ogledalo.
Videla sam devojku koju nisam znala. Crvene oči od plakanja, blede - skoro bele - usne... Nisam mogla da je prepoznam.

Nisam razmišljala u tome šta su rekli i koga su okrivili za Aleksandrovu i Norinu smrt. Nisam želela da znam. Želela sam samo da zaboravim sve što se desilo.
Ali nisam smela da zaboravim Patrika. Kao ni to kako ću da mu kažem da odlazim.

-------------------------------
Znam da je prekratko ALI, ovo nije nastavak kao takav već nešto što ne znam da objasnim x: Ovo vam je samo početak za ono što tek sledi.
Komentarišite i kliknite VOTE.

xoxo, Gossip girl