Mržnja Koja Ne Umire

Smrt nam ne može ništa

"Samo srcem dobro vidimo. Suština je očima nevidljiva."

             Antoan De Sent Egziperi, Mali princ

Pesma za ovaj nastavak: Demi Lovato-Give Your Heart A Break
------------------------------------

Patrik je ležao na krevetu. Podigao se kada nas je ugledao.

"Patriče, vidi koga sam ti dovela", rekla je Adrijana nasmešivši se.

Adrijana je bila upravu, imao je ožiljke svuda, ali najgora povreda je bila na levom obrazu, mada je i dalje izgledao prelepo. Desna ruka mu je bila u gipsu. Pogledao me je.

"Ostaviću vas same." rekla je Adrijana kada je videla Patrikov pogled.

Izašla je.

"Sedi." rekao je

Prišla sam krevetu i sela. Nisam znala šta da kažem. Okrenula sam se ka njemu.

"Šta ti se desilo?" pitala sam. Osećala sam suze kako me peku u očima.

"Nina, smiri se." rekao je i obrisao suzu sa mog obraza koja je skliznula.

"Ne mogu da se smirim! Ne znaš koliko si me uplašio!" Okej, sad sam već stvarno plakala.

Uzdahnuo je.

"Znam, izvini..."

Stavila sam ruku na njegov obraz i prešla prstima preko rane. Zatvorio je oči.

"Doktor kaže da će najverovatnije ostati ožiljak." rekao je

"I dalje ćeš biti prelep", rekla sam nasmejavši se. I on se nasmejao.

"Hoćeš li mi reći gde si uopšte bio tada?"

"Ne mogu da ti kažem."

"Zašto?"

"Jednostavno ne mogu."

"Imaš li..." oklevala sam, "Neku drugu?"

Počeo je da se smeje. Je li to baš toliko smešno?

"Nina, prestani da pričaš gluposti. Ne, nemam drugu. Imam samo tebe."

"Pa gde si onda bio?"

Približio se i povukao me ka sebi onom zdravom rukom. Stavila sam svoje ruke oko njegovog vrata i poljubili smo se.

Ponovo me je povukao, ovog puta na krevet. Legla sam.

"Ne, Patriče, prekini..." rekla sam kroz smeh. "U bolnici smo, a ti si povređen!"

"Obožavam te, znaš?" rekao je

"Znam", uzvratila sam i nasmešila se. "I ja tebe obožavam."

Uspravila sam se.

"Kada izlaziš?"

"Za par dana."

"Znaš li šta nam je rekla policija kad su došli da nas obaveste o tvojoj saobraćajnoj nesreći?"

"Šta?"

"Da si imao mnogo sreće, i da je auto mogao lako da se zapali. Nemaš pojma kako sam se tada osećala."

"Preteruju."

"Ne mislim da preteruju. Svi smo bili sluđeni kad smo čuli." Opet sam počela da plačem. Kad jednom počnem, teško prestajem.

Zagrlio me je.

"Ne brini, nikada te neću ostaviti. Ni smrt neće moći da nas rastavi."

"Obećaj da više nikada nećeš ovako da me uplašiš."

"Obećavam."

Opet smo se poljubili. Strastveno i brzo.

Čula sam kako se vrata otvaraju i odmah se odmakla. To je bila samo medicinska sestra. Osmehnula se kada nas je videla.

"Dobar dan", rekla je veselo

"Dobar dan", odgovorili smo u isto vreme

"Patriče, kako si danas?"

"Super"

"Imaš i dobro društvo, vidim."

Osmehnuo se.

"Ne brini," obratila se meni, "Biće on dobro." Namignula mi je. I ja sam se stidljivo osmehnula.

"Pa, doći ću kasnije, videćemo se", rekla je i izašla.

"Baš je fina", rekla sam, mada je više delovalo kao pitanje

"Stvarno, Nina?" Podigao je obrvu.

"Prekini."

"Šta? Naljutio sam te?" rekao je izazivački

"Patriče, prekini."

"Nateraj me."

"Ja, kao vrhovni vladar, naređujem ti da prekineš." rekla sam, ispravivši se dok sam pokušavala da delujem ozbiljno

"Vladar? Izvinite, visočanstvo." Poljubio mi je ruku.

"Izvinjenje uvaženo."

"Pa ti nisi normalna"

"Ne možeš da kažeš visočanstvu da nije normalno! Odmah bi te ubili."

"Hoćeš li ti da me ubiješ?"

"Ne šali se s tim."

"Prva si počela", frknuo je

"Ups, izvini", rekla sam sarkastično

Neko je pokucao i ušao unutra.

Bila je to Adrijana.

"Ćaoo", povikala je veselo

"Čemu ta sreća?" upitao je Patrik

"Ma onako", rekla je i zagrlila ga. Potom je zagrlila i mene.

"Adrijana, jesi li sigurna da si dobro?" pitala sam

"Zar ne mogu da budem srećna bez razloga?"

"Hmm, ne."

"Moram da idem", rekla sam

"Dobro, hoćeš li da ispratim do kuće?" pitala me je Adrijana

"Nema potrebe."

Krenula sam da ustanem kada sam osetila ruku na zglobu. Patrik me je okrenuo i poljubio.

Bila sam iznenađena zato što me je poljubio pred Adrijanom, bilo je malo čudno.

Da smo u crtanom filmu, oko Adrijane bi se stvorila svetlost od sreće. Ovako su joj oči zablistale i razvila je kez preko lica.

"Znala sam! Još od one scene s Majklom sam znala! Mada, to sigurno traje mnogo duže, zar ne?"

"Zašto uvek voliš sve da znaš?" pitao je Patrik, dok mu je usna drhtala od prikrivenog smeha

Adrijana je slegnula ramenima. "Onda ja ne bih bila ja, zar ne?"

"Verovatno je tako."

"Odoh, vidimo se", rekla sam i mahnula im dok sam izlazila.

U taksiju sam se prisećala našeg susreta i osmehivala se sama sebi. Osećala sam se milion puta bolje nego u putu za bolnicu.

-----------------------------
Znam da je ovaj nastavak malo kraći, ali nadam se da vam se svideo. Ako jeste, kliknite VOTE.
Komentarišite, hoću da čujem mišljenja! xoxo