Mržnja Koja Ne Umire

Istina

"Što ti je više stalo, više imaš da izgubiš."
           Dž.K.Rouling, Hari Poter i Red Feniksa

-----------------------------------
"Aleks me ne ostavlja na miru. Užasno je!" Malo posle Aleksandrovog izlaska iz sobe pozvala sam Patrika. "Zašto te toliko mrzi?"
"Objasniću ti sve."
"Kada?"
"Doći ću po tebe."
"Nemoj! Ponovo ćeš se posvađati s njim. Je l' Adrijana tu?"
"Nije, sigurna si da nećeš da dodjem?"
"Da! Dolazim."
Obukla sam crnu tuniku i crne helanke. Stavila sam samo malo šminke i tiho se iskrala da me ne bi Aleks video.

Brzo sam stigla kod njega.
Poljubila sam ga i gledala pravo u oči.
"Da čujem?" rekla sam
Naravno da je pre nego što je počeo da priča uzeo čašu u ruku.
"Pre par godina, ja i tvoj brat smo upali u jedno društvo. Bandu. Tu smo imali razne 'zadatke'. Trebalo nam je oružje."
"Kakve zadatke?" upitala sam šokirano.
"I da ti kažem ne bi mi verovala."
"Kako je moguće da ja za to ne znam? Kako nisam primetila?" Uhvatila sam se za glavu.
"Nisi mogla. Niko nije znao."
"O, bože... Kako ste se izvukli odatle?"
"Pobegli smo. Tražili su nas, ali su te dve osobe mrtve. Nismo mi odgovorni za to." dodao je pre nego što sam mogla bilo šta da kažem.
"I dalje ne razumem... Svo vreme sam bila s njim... Kako ništa nisam primetila?"
"Moralo je mnogo dobro da se krije. Tamo smo bili svake noći", rekao je i otpio gutljaj.
"Ali sada je to gotovo, zar ne?"
"Jeste."
Oklevala sam. "To ipak nije razlog da te mrzi."
"Posle toga nismo pričali. Ne verujem da me mrzi, ali verovatno ne želi da budeš pored mene zato što se plaši da te ne povredim. Na bilo koji način."
"Molim? Zašto bi to radio?"
Nasmejao se. "Pa... Možda misli da ću ti slomiti vrat."
Podigla sam obrvu. "Patriče, mnogo piješ. Ništa te ne razumem."
"Vraćam se na bandu. Tamo sam bio ekspert za lomljenje vratova. Išao sam na vežbe i treninge."
Razrogačila sam oči. "I ti to tako mirno kažeš?!"
"Pa nije da sam probao na nekome", rekao je opušteno.
"Malo je glupo da Aleks misli tako nešto", rekla sam
Izvukao je iz džepa paklicu cigareta i zapalio jednu. Uvukao je dim i polako ga ispuštao kroz nos. Bilo je čudesno gledati nekoga kako tako može da uživa u cigareti.
"Jesi li ti dobro?" pitao me je odjednom. "Mislim, zbog onog sinoć."
"Mislim da jesam." odgovorila sam
"Misliš da jesi?"
"Ne znam..." Okrenula sam mu leđa. "Kako mogu da se osećam pored svega što mi se događa?"
Prišao mi je otpozadi. Osetila sam njegov dah na vratu. Pomerio mi je kosu. Usnama mi je okrznuo uho.
"Nemoj...", jedva sam izgovorila. "Moram da idem..."
U trenutku me je uhvatio za ruku i okrenuo ka sebi. Zatvorila sam oči.
Prvo je usnama polako prelazio preko mojih. Onda me je samo kratko poljubio. Zatim me je strasno poljubio. Nežno sam zajecala.
Polako sam ga odgurnula pokušavajući da dođem do daha.
"Ne radi mi to..." tiho sam rekla. "Moram da idem."
Poljubila sam ga još jednom a onda polako krenula ka izlazu.
Napolju sam shvatila da pada sneg. Bilo je prelepo, izgledalo je tako nevino... Dobro.

***

Sledećeg dana sam bila s Adrijanom na času književnosti.
"Hoću da vam kažem nešto", rekao je profesor. "Trinaestog januara škola će napraviti malu zabavu povodom dvesta godina postojanja."
"A gde će to biti?" pitala je Natalija koja je sedela iza mene s Norom.
"To će, gospođice Natalija, biti u hotelu."
"Pa to onda i nije mala zabava", prokomentarisala je
"Šta da vam pričam? Sve ćete videti. Ne zaboravite: Trinaesti januar, 18h. Hotel "Lotos". Dobićete više informacija od direktorke."

"Imam neki loš predosećaj", rekla je Adrijana posle časa.
"Zašto?" pitala je Silvija praveći balon od žvake.
"Zbog te proslave..." Progutala je knedlu.
"Nemoj", prekinula sam je. "Ova neće biti kao prethodne."
"Nadam se", rekla je

---------------------------------
Nadam se da vam se sviđa, kliknite VOTE i komentarišite. xoxo :)
P.S. Čini mi se da je ovaj deo kraći, tako da se izvinjavam zbog toga.