Mržnja Koja Ne Umire

Mračna strana

"She was beauty, he was the wolf."

"Kad je skok jedino rešenje - skočiš."
Brendon Mal, Utočište za bajke

Pesma: Britney Spears - Criminal
-----------------------------------
Ćutao je. Bio je ljut. Samo ne znam zašto. Jesam li ga ja naljutila time što sam došla kod njega? Ništa mi nije bilo jasno. Nisam podnosila njegov bes.
"Zašto si ljut?" Prekinula sam tišinu.
Stegao je volan tako da su mu ruke pobelele. "Nisam ljut."
"Znam da jesi."
Udahnuo je. "Nisam."
"Jesam li te ja naljutila?" upitala sam ga
Sklonio je ruku s volana i postavio je na moje koleno. "Nisi."
"Šta ćemo raditi kod Ketrin ponovo?"
"Pitaćemo je šta ti se dešava. Ne odlazim bez odgovora."
"Neće ti ništa reći."
"Nateraću je."
"Samo nemoj da uradiš nešto glupo."
Ruka mu je šetala gore-dole po mojoj nozi. Duboko je udahnuo, ali nije mi ništa više rekao.

Pao je mrak. Morala sam da se javim Aleksu. Izvukla sam mobilni i ukucala broj.
"Koga zoveš?" pitao me je Patrik
"Aleksa."
Javio mi se.
"Aleks, ostaću kod Silvije. Ne znam kad se vraćam."
"Dobro. Nemoj dugo."
Spustila sam slušalicu.
"Kod Silvije?" Pitao me je Patrik kroz smeh.
"Pa ne mogu da kažem da sam pošla s tobom kod Ketrin da razglabamo o duhovima. A, i ne voli te baš puno..."
"Aleksandar me ne voli? Zašto?"
"Sumnja da imaš neke veze sa mnom."
"I u pravu je."
"On to ne mora da zna. Uostalom, njegova devojka je fuj tako da smo kvit."
"Koliko je on stariji od tebe?"
"Tri godine", odgovorila sam
"Ja sam stariji od njega dve godine, mora da me voli."
"Ha-ha", rekla sam sarkastično
U tom trenutku mi je zazvonio telefon.
"Adrijana", rekla sam, "Šta da joj kažem?"
"Kaži da idemo kod Ketrin."
Javila sam se.
"Pobogu, gde ste vi?" rekla je
"Paa... Mi idemo kod Ketrin..."
"Šta?!"
"Da, pa vidiš... Patrik hoće da priča s njom..."
"Ma je l' on lud? Sve nam je rekla!"
"Ne znam, Adrijana... Moram da idem, zvaću te posle..."
"Obavezno me zovi!"

"Šta je rekla?" pitao je Patrik kada sam spustila slušalicu.
"Pitala je jesi li lud."
"Jesam."
"Da, pa izgleda da je shvatila..."

Vozili smo se predugo. Gledala sam svetla kroz staklo, to sam uvek radila kao mala.
Zaustavio je auto.
"Stigli smo?" upitala sam
"Da", odgovorio je
Izašli smo. Ruke su mi drhtale. Primetio je to i polako me uhvatio za jednu ruku.
Pokucali smo i vrata nam je otvorila ista ona žena od prošlog puta.
"Hoćemo da vidimo Ketrin Vilson. Traže je Patrik Morgenstajn i Nina Sonders." rekao je Patrik u jednom dahu
"Uđite." rekla je žena
Ovog puta Ketrin je bila u dnevnoj sobi i izgledalo je kao da nas je čekala. Nosila je sivi džemper i crne vunene pantalone a kosu je pustila.
"Dobro veče", rekla je mirno
"Dobro veče", rekla sam
Patrik je ćutao.
"Sedite", nasmejala se.
Seli smo.
"Imala sam osećaj da ćeš doći", obratila se Patriku, "Znala sam da mi nećeš verovati."
"Bili ste totalno u pravu. A sada, izvolite. Pričajte."
"Šta da pričam?" upitala je nevino
Duboko je udahnuo. "Slušajte, imam jako malo strpljenja. Zašto joj se to dešava?"
"Neka pita Anđelu."
Patrik je ustao. Instinktivno sam odmah za njim i ja ustala.
I Ketrin takođe.
"Molim te..." prošaputala sam
"Nemam šta da vam kažem. Sve će sama saznati, ali trebaće žrtve."

Tada je Patrik uradio nešto neverovatno. Izvukao je pištolj. Prekrila sam usta rukom da ne bih vrisnula. Ketrin je potpuno mirno stajala.
"Ne želim žrtve", rekao je ledenim glasom, "Ali, ako joj se desi nešto, jedina žrtva ćete biti vi."
Na osnovu toga kako je držao pištolj reklo bi se da ima iskustva. To je ono što me je plašilo. Jesam li sigurna da sam ga znala uopšte?
"Patriče, nemoj..." rekla sam, osećajući suze u očima
"Dakle, hoćete li mi reći šta treba da radimo?"
"Rekla sam vam: morate da pričate s Anđelom. Ona je jedina koja zna odgovore."
Zabacio je glavu i nasmejao se. Izgledao je manijački. To je bio prvi put da sam ga videla takvog. Plašila sam se da se vratim s njim.
Pogledao ju je. Osmehivao se, ali su mu oči bile mrtve.
"Kao što sam već rekla, znala sam da mi nećeš verovati. Znala sam da ćeš se vratiti. Stvarno je toliko voliš?" Pokazala je glavom ka meni. "Toliko je voliš da bi ubio zbog nje? Ležao bi u zatvoru zbog nje?"
Da li je moguće da me Patrik...voli? Nemoguće.
Ili Ketrin samo bije u prazno.

Patrik je ćutao. Gledao ju je besno.
"Nemate vi pojma", konačno je odgovorio.
"Nemam? Ja ne mislim tako."
"Patriče, hajdemo..." Povukla sam ga. Nije se opirao.
Polako sam ga izvela iz kuće. Pištolj mu je još uvek bio u ruci.
Uhvatio se za glavu i seo u auto.
Upalio je auto, ali je odmah posle par minuta stao.
Izašao je i naslonio se na zatvorena vrata automobila. Stala sam ispred njega.
Gledao me je.
"Izvini", rekao je.
Trebala sam da budem ljuta. Nije smeo to da uradi. Ali, nisam. Jednostavno nisam.
"Tužiće te", rekla sam
"Neće."
"Hoće."
Povukao me je uz sebe. "Neće. Veruj mi."
"Ubio bi je?"
Jedna ruka mu je bila na mom struku, a druga na nozi. "Već sam ti rekao da bih ubio za tebe. Nisam se šalio."
"Ne smeš to da radiš."
Usnama mi je okrznuo uvo. "Nina..."
Drhtavo sam uzdahnula.
"Ostani sa mnom večeras. Hoću sve da zaboravim. Sve."
"Vodi me nekuda", rekla sam, "Vodi me sa sobom."

Ušli smo u auto i on je počeo da vozi. Kuda - nisam znala. Znala sam samo da želim da budem sa njim.
Stali smo ispred jedne kuće. Ličila je na vikendicu.
Izašao je i otvorio mi vrata i uhvatio me za obe ruke.
"Gde smo?" pitala sam
"Kuća mojih roditelja, ovde provode odmore."
Otključao je kuću i kad smo ušli - ponovo je zaključao.
Prišao mi je i počeo da me ljubi.
Približavali smo se spavaćoj sobi ljubeći se.
Skidao me je polako... Ja sam mu se samo prepustila.

---------------------------------------
Well, hello :))
Nadam se da vam se sviđa xD
Komentarišite i kliknite VOTE, xoxo
Volela bih da se zahvalim svima koji čitaju ovu priču, sve vas volim i hvala vam! <3