Mržnja Koja Ne Umire

Ketrin Vilson

"Spremio si svoj grob, a sad moraš da legneš u njega. Samo što on nije raka, već postelja."

                  Brem Stoker, Drakula

----------------------------

Kada mi je Patrik rekao da izlazi za nekoliko dana, kroz glavu mi je proletelo da to znači za dva-tri dana. Bio je tamo dve nedelje. 

Od njegovog izlaska je prošlo četiri dana.

Adrijana je našla adresu Ketrin Vilson, danas idemo kod nje, tačnije, sada idemo.

Ja i Silvija smo krenule kod Adrijane. Odatle idemo kod Nore, pa kod Ketrin.

"Konačno ste stigle", rekla je Adrijana kada smo ušle u njenu kuću.

"Zahvali se Silviji, treba joj sto godina da se spremi", promumlala sam

"Kako ćemo doći do Nore?" pitala je Silvija, ne obraćajući pažnju na moj komentar

"Biću vaš vozač", rekao je jedan glas. Ja i Silvija smo se okrenule i na vratima je stajao Patrik. Veći broj povreda je izlečio. Ruka mu više nije bila u gipsu, nije mi bilo jasno kako se tako brzo oporavio.

"Ne možeš", rekla sam mrtva ozbiljna

"Gledaj me", namignuo mi je

"Ne! Patriče, ne možeš da voziš. Ruka ti još nije kako treba, i kada si, zaboga, skinuo gips? I odakle ti uopšte auto?" rekla sam u jednom dahu

Nasmejao se.

"Dobro sam. Tačno je da mi ruka još uvek nije kako treba, ali mogu da vozim. I da, kupio sam novi auto. I, diši, pobogu."

Pogledala sam Adrijanu.

"Pokušala sam", nemoćno je rekla

"Pa super", sarkastično sam dobacila

"Krećemo?" pitala je Silvija

"Samo ako se Nikolija ne plaši da sedne samnom u auto." rekao je

Udarila sam ga po ruci.

"Au."

"Imaš sreće što nisam u polomljenu."

Izašli smo napolje. Auto je bio crn, marke Audi, valjda? Ako u nečemu nisam dobra, to je u markama automobila.

Silvija i Adrijana su sele na zadnje sedište.

"Stvarno? Ja ispred?" pitala sam ih

"Što? Plašiš se?" čula sam Patrika

Mrko sam ga pogledala i sela na prednjem sedištu. Neka zabava počne.

"Da li ste planirale šta ćete da je pitate?" pitao je Patrik, počevši da vozi

"Šta ima da se planira? Pitaćemo je zašto nam se ovo dešava." odgovorila je Adrijana

"Hoće li nam poverovati?" namrštila sam se.

"Ne znam, ali trebalo bi, zar ne? Mislim, ona je stručnjak za to."

"Da li je daleko?" pitala je Silvija

"Pa, malo je dalje."

"Koliko dugo ćemo putovati?"

"Pola sata. Najviše četrdeset minuta."

"Dođavola", frknula sam

Posle nekoliko minuta smo stali.

"Već smo stigli?" pitala sam pospano.