Mržnja Koja Ne Umire

Bol i zadovoljstvo

"Ne vojuj sa čudovištima
  Da ne postaneš čudovište
  A ako pogledaš u ponor,
  I ponor će pogledati u tebe."
                        -Fridrih Niče
---------------------------------
Bela haljina. Anđela Mlinovski. Ponovo. Ali ne groblje. I ne šuma. Već hotel, grad.
Svetla.
Nada.
Gde sam? Vidi li me neko?
Trčim i ne kontrolišem noge. Mene kontroliše Anđela.
Trčim ka hotelu. Ne razumem zašto, tamo ima ljudi, posumnjaće.
Odlazim iza hotela. Nalazim neku kantu. Šta je to?
Uzimam je. Benzin.
Šta će mi benzin?

Budim se. U Patrikovom naručju ispred njegove sobe.
"Šta se desilo?" pitam
"Onesvestila si se. Anđela?"
"Da..."
"Idemo dole kod Adrijane"
"Mogu da hodam" pobunila sam se
"Nećeš." hladno je rekao
Doneo me je do dnevne sobe u kojoj je sedela Adrijana. U ruci je imala čips.
Patrik me je polako spustio pored nje. Ona se osmehnula.
"Čips? Stvarno?" pitala sam. Patrik je podigao obrvu
"Šta?" rekla je Adrijana punim ustima čipsa.
"To ne liči na tebe, nimalo." prokomentarisao je Patrik
"Jede mi se"
"Nema veze. Nikolija ima nešto da nam kaže", rekao je i pogledao me.
Ispričala sam im sve.
"Benzin?" namrštio se Patrik
"Ne razumem", prožvaćala je Adrijana
"Ketrin je rekla da moramo da pričamo s Anđelom", značajno sam pogledala Patrika. Uzvratio mi je hladan pogled.
"Pa, da pozovem Noru i Silviju pa da pričamo s njom?" pitala je Adrijana stavljajući čips u usta
"Neću da pričam s njom", prosiktao je Patrik
Besno sam ga pogledala. "Moramo. Želim da znam zašto mi se ovo dešava!"
"A to ćeš saznati tako što ćeš proćaskati s duhom?"
"Ti ne znaš! Ne znaš kako je to!"
Ćutao je.
"Pozvaću ih." obavestila nas je Adrijana i uzela telefon.
Nakon dva poziva ostavila je telefon i vratila se čipsu.
Dok smo čekali Silviju i Noru ni smo ni glasa pustili.
Adrijana se borila s kesicom čipsa, ja sam streljala Patrika pogledom a on mi je jednako vraćao.
Pola sata kasnije, Silvija i Nora su došle zajedno.
Pozdravile smo se i Adrijana je donela tablu za prizivanje duhova.
"Opet krv?" pitala sam, prestrašena.
"Ne." odgovorila je Adrijana, "Sada ćemo probati nov način. Svako od nas će reći 'Dođi', samo jednom. Okej?"
Složili smo se a ona je uzela trougao u ruke.
"Anđela," rekla je. "Dođi."
"Dođi", prošaputala je Silvija
"Dođi", ponovila je Nora
"Dođi", rekla sam je
Uz malo oklevanja, čuo se i Patrik. Ledenim glasom je rekao: "Dođi."
Hladnoća mi je obgrlila celo telo. Izgleda da nisam bila jedina na osnovu začuđenih pogleda ostalih.
Adrijanina ruka se pomerila na slovo N.
I.
N.
A.
NINA.
Ja?
"Nina?" pitao je Patrik. Delovao je zabrinuto.
"Ustani", naredila mi je Adrijana
Ustala sam.
Oko mene se kao spirala okretala bela magla. Bilo mi je hladno, drhtala sam.
"Nikolija" čuo se glas. "Ti si ta. Izabrana."
"Anđela?" glupavo sam upitala
"Kendra." prosiktao je glas. "Kendra Devilers. A ti, ti ćeš goreti. Gorećeš! Baš kao i ja. Devojka koju nosiš u sebi je odgovorna za moju smrt. Vreme je da plati!"
"Ne! Sama si se zapalila! Ti si se ubila! Ti si kriva!" vrištala sam
"Drugarica bi sve uradila za drugaricu. Zapamti to."
I onda se sve vratilo u normalu.
"Jeste li videli to?" pitala sam
Njihovi zblanuti pogledi su mi potvrdili.
"Ti si...iz-izabrana?" promucala je Silvija
Sela sam. Imam osećaj kao da sam sanjala.
" 'Drugarica bi sve uradila za drugaricu'." citirala je Nora.
Osetila sam mučninu u stomaku i bol u glavi. Zaječala sam.
"Moram da legnem", promumlala sam
Adrijana i Silvija su ustale da bih ja mogla da legnem. Patrik je seo pored mene.
Suze su mi lile niz obraze.
"Kako smo prizvali Kendru a ne Anđelu?" pitala je Nora
"Nemam pojma", uzdahnula je Adrijana
Pogledala sam prozor. Već je pao mrak.
"Moram da idem kući", rekla sam ustajući.
"Idem s tobom", tiho je rekao Patrik
"Ne, nema potrebe"
Uhvatio me je za ruku. "Nina."
"Ne. Idem sama."
Pozdravila sam se sa svima i izašla. Napolju je bilo hladno i mračno.
Stavila sam ruke u džepove i polako hodala.
Razmišljala sam o duhovima i o tome kako ništa više ne može da me iznenadi. Ovo je previše.
U tom trenutku osetila sam nečiju ruku kako mi prekriva usta. Druga ruka je bila oko struka i držao me je čvrsto za ruke. Na trenutak sam bila zbunjena i pomislila sam da je Patrik. Ali to nije bio on. Uplašila sam se.
Osetila sam nečiji dah na mom vratu. "Rekao sam ti da on neće uvek biti tu."
Tada sam shvatila ko je - Majkl.
Osetila sam suze u očima. Kroz glavu su mi prošle strašne slike. Šta će se desiti sa mnom?
"Sada ću skloniti ruku. Mrtva si ako vrisneš."
Polako je pomerio ruku. Jecala sam.
"Molim te... Nemoj..." rekla sam kroz plač.
Rukom mi je prelazio preko vrata. Hteo je da me poljubi ali sam se odmakla.
Silovaće me, pomislila sam, Gotova sam.
Uhvatio me je za vrat i okrenuo mi glavu tako da sam sada bila okrenuta glavom prema njemu. Jecala sam, ali nisam mogla da se pomerim, bio je previše jak.
Bio je samo na centimetar od mojih usana kada sam osetila da ga je nešto odgurnulo.
Neko.
Patrik.
Ja sam bila odgurnuta na pod. Kao kroz maglu sam videla njih dvojicu kako se tuku. Suze i mrak su me sprečavali da bilo šta jasnije vidim.
Obrisala sam oči i videla Patrika kako izvlači nešto. Nešto. Pištolj.
O, ne opet!
"Patriče!" vrisnula sam.
Nije me slušao, ili me nije čuo.
Mislila sam da će opaliti, ali ga je cevkom udario u glavu.
Ležala sam i plakala kao kiša. Majkl je ležao dva metra dalje od mene.
Patrik mi je prišao i sklonio pištolj u stranu.
"Mrtav je?" bojažljivo sam upitala.
Stavio je ruku na mom vratu. Izgledao je kao da će da zaplače. Ja sam već plakala. "Nije."
Zagrlio me je. I ja sam njega.
"Ne ostavljaj me", molila sam ga. "Molim te. Nikada."
Poljubio me je u teme.
Drugi put ovog dana uzeo me je u svoje naručje. Moje ruke su bile oko njegovog vrata. Odneo me je do svog automobila kog do sada nisam ni primetila.
Postavio me je na prednje sedište i seo je i on. Upalio je auto.
I dalje sam plakala. Drhtala sam.
"Ne mogu kući ovakva", rekla sam
"Ne vodim te kući. Bar ne tvojoj."
"Idemo u onu kuću od pre neko veče?"
"Da. Ako želiš, naravno."
"Da."
Posle par minuta auto je stao. Uspešno sam izašla iz auta. Patrik mi je pomogao da uđem unutra.
Otišli smo pravo do one sobe.
"Da li ti je uradio nešto?" pitao je i skidao kaput.
"Pokušao je da me...Da me poljubi, ali si ti došao."
"Još nešto?"
"Pretio mi je..."
Pljas.
Udario je o zid. Ruka mu je krvarila.
Vrisnula sam.
Prišla sam mu. Uhvatila sam ga za tu ruku. Privukao me je uz sebe. Ruka je krvarila, a meni suze nisu prestajale.
Drugom rukom je prešao preko mog obraza, vrata, grudi pa do stomaka.
Udahnuo je.
"Ne plači", rekao je tiho. "Ne mogu da gledam kako plačeš."
Uzeo je flašu i dve čaše koje su stajale na noćnom stočiću. Sipao je piće i pružio mi čašu.
Polako sam pila. On je sipao jednom, dva puta, tri... Nije prestajao da pije.
"Prestani", rekla sam konačno
Ostavio je čašu i približio mi se. Čvrsto me je uhvatio oko struka. Definitivno je bio pijan.
Bacio me je na krevet. Osetila sam prijatnu težinu njegovog tela na sebi. Rukom mi je razdvojio kolena.
Nežno je zajecao.
Pritisnuo mi je ruke tako da nisam mogla da ih pomerim. Ugrizao me je za vrat, kao vampir. Uzdahnula sam od tog prijatnog osećaja.
Ljubio me je dugo i polako...

***
"Dođavola, gde si bila?!" vikao je moj brat sledećeg dana
"Rekla sam ti: kod Nore." Još jedna laž. Ali, nisam smela da mu kažem da sam ponovo bila s Patrikom. Nisam mu rekla ni za prvi put. Nisam smela da mu kažem da sam sinoć umalo bila silovana. Ni da me je zaposeo duh. Ništa od toga.
"Neću više da te pokrivam kod roditelja", zapretio je
"Dobro, sledeći put ću ti se javiti."
Frknuo je a onda izmarširao iz moje sobe. Nisam spominjala našu svađu od juče. Ne bi imalo smisla, a i ne mogu više da se raspravljam s njim, moraće sam da shvati kakva je Izabela.
Još gore je to što još uvek nisam saznala kakve veze imaju moj brat i Patrik. Nisam znala šta da mislim. Bukvalno je sve moguće.

------------------------------------
Nadam se da vam se sviđa, znate šta treba da radite - VOTE i komentarišite xoxo