Mržnja Koja Ne Umire

Pleši sa mnom

Pesma: Pink - Just give me a reason (OBAVEZNO SLUŠATI OVO)

"Ja? Ja se bojim svega. Bojim se onog što sam videla, bojim se onog što sam učinila i ko sam, a najviše bojim se izaći iz ove prostorije i da više nikad, do kraja života neću osećati ono što osećam kada sam s tobom." - Baby, Prljavi ples

---------------------------------------

12. januar

Božić i Nova Godina su prošli. Moje - odnosno Anđelino - raspoloženje se menjalo neverovatnom brzinom. Bilo je izluđujuće.
Košmari nisu prestajali. Uvek isto, ali strah je bio tu kao i prvog puta.
Došlo je doba kada su se svi spremali za proslavu.
"Šta mislite?" pitala je Adrijana gledajući se u ogledalo. Ja, Silvija i Nora smo bile u njenoj sobi dok je ona isprobavala haljinu po stoti put.
"Već smo rekle da ti dobro stoji", smrknuto je rekla Nora
"Ne znam..." Namrštila se. "Ne sviđa mi se."
"O, bože, Adrijana, ovo je smešno!" viknula je Nora
Adrijana nije ništa odgovorila već je samo nastavila da namršteno posmatra svoje telo u ogledalu.
"Ne ide mi se", rekla je Silvija
"Zašto?" pitala je Nora
"Ne znam... Imam neki loš predosećaj..."
"Jedini loš predosećaj su ove haljine", prokomentarisala je Adrijana
"Adrijana: prekini. A ti Silvija, smiri se. Neće biti ništa", tešila sam je.
"Haljina lepo stoji Nori", rekla je Adrijana menjajući temu. "Meni ne."
"Ubiću je", prosiktala je Nora.
Nasmejala sam se. "Ma opušteno."
"Da nam neće biti hladno u haljinama?" pitala je Silvija
"Ponašaš se kao majka", frknula je Nora
"Tamo je toplo", obavestila sam je
"Pa dobro..."
"Mrzim sneg", rekla je Adrijana gledajući u prozor. "Nekako je tužan."
"Meni je baš lep", kazala je Nora
Tada je u sobu ušao Patrik.
"Au, Adrijana, baš ti užasno stoji", rekao je cereći se i gledajući u nju. Naslušao se njenog kukanja.
Adrijana je izgledala kao da će svakog trenutka iz uši da joj izleti dim.
"To nije smešno", procedila je kroz zube.
"O, ali jeste", namignuo joj je.
Sve smo prasnule u smeh.
"Ali opušteno. Sve ćete biti isto obučene tako da te niko neće primetiti."
"Nemoj da je zezaš", rekla sam, mada sam se i sama smejala.
"Što da ne? Dosadno mi je."
Adrijana mu je prišla i tresnula ga po ruci. "Au."

***

Te večeri kad sam došla ja i Aleks smo sa mamom i tatom sedeli u dnevnoj sobi i gledali film.
"Sutra ja i Izabela dolazimo da gledamo vašu malu žurku", rekao je Aleks smešeći se.
Razrogačila sam oči. "Šta?! Šta ćete vi tamo?"
"Što? Smeta ti?"
"Ne!" rekla sam, malo prebrzo.
"Nego šta je u pitanju?" ubacila se mama
"Možda će doći i Patrik", rekao je Aleks namrgođeno i u trenutku je zahladneo.
"Znaš šta? Doći će!" viknula sam. Ionako će pre ili kasnije saznati.
"Opa!" rekla je mama veselo
"Koga je zvao?" upitao je Aleks
"Ja. A i Adrijana mu je sestra, rekla mu je."
"Ne treba da budeš s njim."
"Nina je s Patrikom?" upitala je mama prebacujući pogled s mene na Aleksa kao da gleda teniski meč.
Poslala sam Aleksu upozoravajući pogled da ništa ne priča.
"Ne." hladno sam odgovorila
"Oh", delovala je razočarano.
"Dođi ovamo", rekao je Aleks pokazujući na vrata. Ustao je, očekujući da i ja to uradim.
Pošla sam za njim.
"Ne smeš da budeš s njim", rekao je u hodniku
"Aleksandre, ovo je smešno. Ne možeš da mi govoriš s kim ću da budem."
"Mogu."
"Ne možeš."
"Ima nešto što ne znaš o njemu."
"Mislim da znam. Rekao mi je."
Iznenadio se. "Šta ti je rekao?"
"Da ste bili u bandi. Sve znam."
Okrenula sam se i ostavila ga da stoji zaprepašćen.
Otišla sam u sobu i sela na krevet. Da li je stvarno mislio da ću ostaviti Patrika zbog toga? Mislim, nije bio sam, i Aleks je bio s njim.
Stvarno volim Aleksa ali ponekad preteruje. A uz to, sutra uveče ću morati da vidim i onu odvratnu Izabelu. Jupi.
Nisam želela da se vratim dole, a bilo mi je dosadno pa sam uzela knjigu da čitam. Čitala sam knjigu koja se zvala Pad, od Loren Kejt. Govorila je o ljubavnoj priči Danijela i Lusi. Danijel je bio pali anđeo. Lusi je živela puno života, ali u svakom je nailazila na Danijela. I svaki put, u svakom životu kada bi se prvi put poljubili - ona bi umrla. Taj poljubac bi za nju bio smrtonosan.
Već sam se zaljubila u knjigu. Divna je.
Posle čitanja sam brzo zaspala.

Ujutru sam se kasno probudila. Pogledala sam u telefon i videla poruku od Adrijane: Ubiću se zbog ove haljine.
Osmehnula sam se i otkucala: Izdrži samo jedno veče.
Obukla sam se i otišla u kupatilo da se sredim. Posle toga sam sišla dole i shvatila da nema nikog u kući.
Počela sam da jedem i odjednom ukapirala da već par dana nemam košmare. Nasmešila sam se sama sebi. Bolje bi im bilo da tako i ostane.

Vreme je prolazilo. U 18h smo trebali da budemo u hotelu "Lotos". Mama je rekla da će me odvesti. Kaže da se hotel nalazi na kraju grada.
Obukla sam belu haljinu i pogledala sam se u ogledalo. Bilo je skroz jezivo.
Od šminke sam stavila maskaru, sjaj, senku za oči i malo pudera. Stavila sam i narukvice na levu ruku i crne cipele sa potpeticom.
Izgledala sam lepo, ali nikako nisam mogla da rasteram misli o duhovima.
Tačno u deset do šest sam stajala na vratima i čekala mamu. Videla sam auto i kad je stao ušla sam.
"Aleks je već pošao, bio je kod Izabele", rekla je i osmehnula mi se
"Pff", tupavo sam odgovorila.
"Molim te, nemojte da se svađate."
"Ali, on prvi počne."
Odmahnula je glavom.
Posle par minuta smo stigle. Pozdravila sam se s njom i izašla.
Hotel je bio bele boje. Izgledao je jako otmeno. Na parkingu dalje od njega je bilo mnogo automobila.
Kada sam ušla unutra odmah sam zatekla profesora književnosti.
"Dobro veče", rekla sam
""Dobro veče, Nikolija, izvolite ovamo", rekao je ljubazno i pokazao da ga pratim
Krenula sam za njim u ogromnu dvoranu. Sa visokog plafona su visili dijamantski lusteri. Bilo je puno ljudi koji su igrali uz muziku. Izgledalo je lepo.
Stajala sam tako glupavo neko vreme dok me Silvija nije ugledala i prišla mi.
Nosila je haljinu istu kao i ja - kao i sve mi uostalom - samo što je na ušima imala ogromne alke.
"Gde je Adrijana?", pitala sam
"Tu je negde. Pomirila se sa haljinom", rekla je kroz smeh. "Idem da je nađem."
Vratila se posle nekoliko trenutaka sa Adrijanom.
"Ćao, Nina", rekla mi je.
"Ćao, kako si se naterala da obučeš tu haljinu?"
"Ne podsećaj me", frknula je
"Hajdemo po piće", rekla je Silvija.
Krenule smo.
"Gde je Nora?" pitala sam dok sam uzimala čašu.
"Malopre sam je videla. Zašto ovde nema alkohola?" namrštila se Silvija
"Zato što je ovo školska žurka", rekla sam.
Videla sam Aleksa sa Izabelom malo dalje. Ona nije nosila belu haljinu - zato što ona nije iz ove škole - umesto toga je obukla haljinu crvene boje. Izgledala je bezveze.
Aleks je bio pored nje arogantno mi se smešeći.
"Pleši sa mnom", čula sam glas kako mi šapuće na uvo.
Okrenula sam se i ugledala Patrika. Smeškao se. Kao i uvek, izgledao je kao maneken. Obukao je crni džemper i crne pantalone.
Osmehnula sam mu se. "Ne mogu da plešem. Obrukaću se."
Pogledala sam u Aleksa koji se više nije smejao. Nije skidao ledeni pogled sa Patrika.
"Hajde, neće ti biti ništa"
"Okej..." rekla sam neuverena u njegove reči.
Uzeo me je za ruku i prilazili smo podijumu za igru.
Tada je počela pesma koju sam obožavala - Just give me a reason od Pink.
Jednu ruku mi je obavio oko struka a drugom me uhvatio za ruku i privukao me sebi.

Bilo je divno plesati s njim. Osećala sam da su mnogi pogledi na nama ali nije me bilo briga. Znala sam i da će se Aleks ljutiti ali to sad nije bilo bitno.
Čula sam samo reči pesme:

Right from the start
You were a thief
You stole my heart
And I your willing victim
I let you see the parts of me
That weren't all that pretty
And with every touch you fixed them

Now you've been talking in your sleep, oh, oh
Things you never say to me, oh, oh
Tell me that you've had enough
Of our love, our love

Just give me a reason
Just a little bit's enough
Just a second we're not broken just bent
And we can learn to love again
It's in the stars
It's been written in the scars on our hearts
We're not broken just bent
And we can learn to love again

Bili smo samo nas dvoje tu. I izgleda da plešem bolje nego što sam mislila jer kad sam pogledala oko sebe svi su prestali da plešu i gledali nas. Osećala sam se kao u nekom filmu. Prljavi ples, možda?
Kada se pesma završila a mi stali prostorijom se oglasio aplauz. Pogledala sam u Patrika koji se smeškao kao i ja. Poklonili smo se teatralno. Čak je i Izabela tapšala. Adrijana se pretvarala da plače i briše suze. Silvija mi se iskezila a Nora je oba palca podigla.
Sekund pošto je aplauz zamro, mene je obavila hladnoća kroz celo telo.

---------------------------------
Ćao! Samo da vas obavestim: veoma smo blizu finalnom događaju!
Inače, preporučujem da pročitate Pad, Loren Kejt ako već niste. Knjiga je divna! :))
Ako vam se sviđa nastavak kliknite VOTE i komentarišite,

xoxo, Gossip girl