Mržnja Koja Ne Umire

Konačna scena

Pesma: Selena Gomez - Demon

"Da li sam ja večiti baksuz, komad svemirskog otpada izbačen
iz kapsule ?"
- Dženet Fič, Beli Oleander
-----------------------------

Onaj poznati osećaj mi se proširio celim telom. Nisam kontrolisala noge koje su se uputile ka izlazu.
Molim te, prestani, pomislila sam očajno.
Niko nije primetio da sam izašla iz hotela. Niko me nije video.
Vid mi se zamutio, glava me je bolela i bilo mi je hladno. Bilo mi je mnogo hladno. Izašla sam iz hotela i krenula kroz neko drveće. Ubrzo sam shvatila da idem iza njega. Prvo nisam mogla da se setim odakle mi je to poznato a onda sam uspela - imala sam već takav san. Ali, ovog puta to nije bio san. Ovo je bila stvarnost.
Ugledala sam kanticu benzina. Ne, ne, ne!
Krenula sam ka njoj. U glavi mi je bila samo vatra. Uzela sam je u ruke i počela da je isipujem svuda okolo. Osećala sam se skroz sluđeno, kao da sve gledam kroz maglu.
Kada sam konačno sve isipala onesvestila sam se i ponovo se probudila u onoj istoj dvorani u hotelu.
"Nina, jesi li dobro?" pitao je Patrik
"Šta si videla?" rekla je Adrijana
Ispričala sam im šta sam videla.
"Pa? Da li se to stvarno desilo?" pitala sam
"Nemoguće. Svo vreme si bila tu", rekla je Silvija
Uhvatila sam se za glavu. "Ne znam... Ovog puta je bilo tako stvarno..."
"Možda ti se samo čini, nemoj da brineš već uživaj", savetovala me je Silvija
Kako sam mogla da uživam? Svo moje dobro raspoloženje je nestalo u trenu.
Patrik me je podigao na noge. "Možeš li?"
"Mislim da mogu."
Tada mi je prišao Aleks sa Izabelom.
"Oh, Nikolija, jesi li dobro?" upitala me je Izabela
"Dobro sam."
Aleks i Patrik su streljali jedno drugog pogledima.
"Aleksandre", rekla sam upozoravajući ga
"Baš ste lepo igrali", rekla je Izabela trudeći se da smanji tenziju.
"Hvala", rekla sam pokušavši da se osmehnem.
"Da... Baš lepo", procedio je Aleks kroz zube ne skidajući pogled s Patrika

"Okej..." pogledala sam Patrika. "Hajdemo..."
Ja i on smo izašli ispred hotela.
"Baš sam upropastila veče."
"Leptiru," rekao je i uhvatio me za obe ruke. "Znaš da nisi ti kriva."
"Ne znam..."
Pustio mi je jednu ruku i svoju je postavio na moj vrat. Nežno me je privukao sebi. Prvo me je poljubio u čelo, zatim u obraz a na kraju i u usta. Polako i nežno.
Iz meni nepoznatih razloga - počela sam da plačem.
Odvojio se od mene. "Nemoj, Nina..."
Zagrlio me je. "Nemoj, molim te..."

Stajali smo tako zagrljeni neko vreme dok konačno nismo ušli ponovo u hotel.

"Dođavola, gde je Nora?" pitala je Silvija prilazeći nam.
"Ja je nisam uopšte video", odgovorio je Patrik
"Ni ja", rekla sam
"Adrijana kaže da ju je videla, ali odavno."
Podigla sam obrvu. "Možda je otišla?"
"Previše je rano da bi otišla"
"Svejedno, ako je nađete - javite mi", rekla je Silvija i otišla

Ponovo hladnoća i oštar bol u stomaku.
"Šta...?" pitao je Patrik zbunjeno me pogledavši.
"Opet..." jedva sam progovorila. Tada sam istrčala iz hotela, ali nisam sanjala. Ovo je bila stvarnost.
I nisam otišla iza već sam trčala kroz šumu, sve više se udaljujući od hotela.
Pun mesec mi je osvetljavao put.
Čula sam nekoga iza sebe. Patrik je trčao za mnom. I Adrijana. Kako je ona dospela tu?
Anđela.
Gorećeš.
Gorećeš.
Kao i ja.

Čula sam glasove u glavi i čula sam sebe kako vrištim. Bol nije prestajao. Bilo je užasno. Vrištala sam i trčala bez prestanka.
Čula sam kako me Adrijana i Patrik dozivaju. Od koga bežim?
Imala sam osećaj da me neko juri ali nisam shvatala šta. Bežala sam od nepoznatog.
Drveće se proredilo i ja sam stajala na groblju.
Da, to je definitivno bilo groblje. Ali kako sam, dođavola, dospela tu? Nisam imala pojma.

A onda sam se setila.

Groblje.

Iz mojih snova.
Iz mojih košmara.
I ne znam kako, ali tada sam shvatila da je ovo konačno.
Setila sam se moje omiljene pesme:

Neka ovo bude konačna scena.
Jedini car je car sladoleda.

Ovo jeste bila konačna scena.
I to je ono čega sam se plašila.

Stala sam. Nekoliko trenutaka zatim su dotrčali i Patrik i Adrijana. A s njima i Silvija, koju nisam primetila tokom trčanja. Svi su teško disali i videlo se da su strašno zbunjeni. Baš kao i ja.
"Nina...?" čula sam Adrijanin glas kako drhtavo šapuće.

Umesto odgovora, pala sam na hladnu zemlju. Bilo mi je strašno hladno. Niko od nas nije imao jaknu sa sobom.
Shvatila sam da sam se navalila na grob. Vrisnula sam kada sam videla čiji je to grob.

Anđela Mlinovski.

Ovo je samo san. Još jedan košmar. Probudićeš se. Sada.

Ali, nisam se probudila. Niti sam mogla da ubedim sebe da ovo nije san.
Drhtala sam i gušila se u sopstvenim suzama. Patrik je pokušao da mi priđe.
"Ne! Ne prilazi!" viknula sam
Tada su se pojavili duhovi. Gomilu duhova u belim haljinama.
Moj košmar je postao java.
Približivali su mi se i ja sam prepoznala Kendru Devilers kako mi se smeši.
Smejala se zato što zna da ovog puta umiremo i ja i Anđela.
A onda je nestala.
Ali ostali su nastavljali da se kreću ka meni. Plakala sam i vrištala, ali ništa nije pomagalo.
Tada su svi oni nestali.
Videla sam Patrika kako gleda i ne može da veruje. Adrijana i Silvija su imale iste poglede.
Patrik me je podigao na noge drugi put te večeri.
Čula sam korake i pojavila se Nora.
Nosila je belu haljinu, ličila je na duha pod mesečinom.
"Anđela", rekla je Nora. Ali nije zvučala kao Nora. To je bio Kendrin glas.
"Šta...?" pitala je Silvija uplašeno
"Šta? Šta je čudno?" upitala je Nora - tačnije Kendra - smešeći se.
"Ne!" vrisnula sam. "Ne! Ovo nije moguće!"
"Tako je. Zaposela sam tvoju malu drugaricu Noru. Baš jadna devojka... Nije imala pojma."
Ovo se ne dešava.
Ponovo koraci.

Aleks i Izabela su se pojavili uplašeni i zbunjeni.
Izabela je vrisnula kada me je videla.
"Šta se dešava?!" viknuo je Aleks a onda se okrenuo ka Patriku. "Šta si joj uradio?!"
"Nije joj on ništa uradio!" viknula je Adrijana
"Kako dirljivo!" kao fol tužno je rekla Nora - odnosno Kendra.
Aleks ju je pogledao. "Nora...?"
"To nije Nora!" vrisnula sam dok me je Patrik čvrsto držao
"Nije...?"
Tada mu je Kendra prišla i izvukla nož.
Dah mi je stao. Naslutila sam šta će se desiti.
Iz sve snage ga je probola u grudi. On je iznenađeno pogledao mene, i na mesečini sam mogla da vidim kako njegove oči više ne sijaju. Osećala sam to.

Iz sve snage sam vrisnula i plakala jače nego ikada. Htela sam da odem, da dođem do njega, da ga zagrlim, ali me Patrik nije puštao.
Zašto me ne pušta?
Aleks je padao kao u usporenom snimku na zemlju.
Kendra se smejala.
Moj brat je bio mrtav.

--------------------------------------
Ćao, nadam se da vam se sviđa! Meni je ovo najtužniji deo.
Komentarišite i kliknite VOTE.

xoxo, Gossip girl