Mržnja Koja Ne Umire

Bela haljina

"Haljina bela, purpurna traka,
latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
zalud jer ona nije za mene."
                 Sergej Jesenjin, Haljina bela
-----------------------------------

25. decembar

"Šta?!" viknula je Adrijana na profesora književnosti. Saznali smo da će svaka devojka za proslavu morati da nosi haljinu koju nam budu dali.
"Molim vas, gospođice Morgenstajn, obuzdajte se. Sve devojke će nositi iste haljine i bez žalbi", svečano je objavio profesor.
"Zar je to toliko bitno?" pitala sam Adrijanu
"Naravno da je bitno. Želim da obučem šta ja hoću."
"O, bože..." promrmljala sam sebi u bradu.
"Kada će te nam dati te haljine?" pitala je Nora.
"Uskoro bi trebalo da ih jedna devojka donese", odgovorio je.
Samo što je završio rečenicu kada je na vratima neko zakucao.
Ušla je niska devojka tamnosmeđe kose do ramena. U rukama je nosila kese, verovatno s našim haljinama.
"Dobar dan", rekla je stidljivo
"Dobar dan, Lena", uzvratio joj je profesor. "Ostavi to ovde, molim te." rekao je pokazujući na kesu.
Lena je pažljivo ostavila kese na sto, i otišla.
"Dakle, ko će prvi da pogleda?"
Naravno da je prva ustala Adrijana. Izvukla je haljinu iz kese i raširila je kako bi je svi videli.
Kad sam je ugledala, htela sam da se onesvestim. Haljina je bila bela, i lepršava. Bila bi jako lepa da me nije skroz-naskroz podsećala na haljine koje su nosile devojke-duhovi u mojim snovima. Izgleda da je Adrijana mislila na isto jer me je značajno pogledala. Uzvratila sam joj pogled.
"I šta mislite?", pitao je profesor.
"Pa dobro", namrgođeno je rekla Adrijana.
Vratila se na svoje mesto s haljinom u ruci. Posle nje smo sve mi prišle i uzele svaka po jednu.
"Pa lepe su..." rekla je Silvija
"Jesu..." složila sam se
Osetila telefon kako mi vibrira u džepu. Izvukla sam ga i videla poruku od Patrika: Hoću da budeš sa mnom ceo dan.
Tiho sam se nasmejala i odgovorila: Dosadiću ti.
Odgovorio je: Nećeš.
Uzvratila sam: Ne mogu ceo dan.
Posle toga mi nije ništa poslao.

***

Posle škole sam otišla kući i istuširala se i sredila.
Čula sam zvono na vratima. Otvorila sam i tu je bio Patrik koji mi se smešio.
"Spremna?" pitao je
"Spremna. Hajdemo da te Aleks ne zatekne ovde."
"Molim te, Nikolija", frknuo je.
Ušla sam u njegov auto.
"Hoću da idemo u onu kuću", rekla sam
"U onu kuću?", bezobrazno se nasmejao i častio me pohotnim pogledom.
Prevrnula sam očima. "Patriče!"
Ponovo se nasmejao i upalio auto.
Vozio je neko vreme a onda se zaledio. Prvo sam bila zbunjena, a onda sam shvatila u šta gleda.
Na drugoj strani ulice je stajao Majkl i gledao je u našem pravcu.
Dah mi je stao. Uhvatila sam ga za ruku. "Molim te, nemoj. Molim te."
Ponovo sam pogledala u Majkla koji mi se sada osmehivao.
"Zar gadu nije dosta jednom?" prosiktao je Patrik
"Molim te, samo nastavi", osetila sam suze u očima.
Videvši da ne odustaje, rekla sam: "Hajde, Patriče."
Ruke su mu drhtale od besa.
Na kraju je konačno nastavio da vozi.
Do kraja puta je tišina u autu bila takva da si mogao nožem da je sečeš. Patriku je vilica bila stegnuta i još uvek je bio ljut.
Ja sam razmišljala o osmehu koji nam je Majkl poslao. Izgledao je jezivo.
Ništa se nije promenilo ni kad smo stigli. Prva sam ušla, a posle mene i Patrik.
Uhvatio me je za nadlakticu i okrenuo me ka sebi.
"Zašto moraš toliko da se ljutiš?" pitala sam ga
Udahnuo je. "Kako možeš to da me pitaš? Zar se ne sećaš šta je pokušao da ti uradi?"
"Znam, ali ne želim da ti se nešto desi..."
Ponovo me je okrenuo tako da sam mu bila okrenuta leđima. Stavio je jednu ruku na moj struk i povukao me uz sebe. Osećala sam njegov dah kod mog uha. "Platiće za sve što pokuša", rekao je prelazeći drugom rukom preko moje butine. "Platiće. Niko ne sme da dira ono što je moje."
Srce mi je lupalo kao ludo i počela sam otežano da dišem.
"Sećaš se?" prosiktao je. "Šta smo rekli? Čije je ovo?"
Usnama je samo nežno prešao preko mog vrata.
"Tvoje je", drhtavo sam rekla pokušavajući da dođem do daha.
Zastenjao je, povlačeći me još bliže us sebe, ako je to moguće.
"Izluđuješ me", prošaputao je. "Svaki put kad si mi u blizini, moram stvarno da se kontrolišem."
Stavila sam svoju ruku na njegovom vratu dok je on ljubio moj. Tiho sam uzdisala. Uvijala sam se želeći više od svega da me uzme za sebe.
"Prestani da me mučiš", s mukom sam rekla
Osetila sam kako se osmehnuo. "Hajde, leptiru. Izdržaćeš"
Ruka mu je prelazila preko mog vrata pa do grudi.
Ponovo je zastenjao i okrenuo me tako da smo sad bili licem u lice.
U njegovim plavim očima sam videla strast. Podigao mi je levu nogu i približio se mojim usnama. Poljubio me je čvrsto me držeći.
"Hajde..." molila sam ga.
Uzeo me je za ruku i poveo u sobu.
Nisam bila u stanju da hodam kako treba, kolena su mi klecala. Osećala sam se kao u nekom snu. Ali ovog puta, ovo je bio prelep san.

***

Ne znam koliko sam dugo spavala, ali kad sam se probudila videla sam da je mrak.
Patrik je spokojno spavao pored mene. 
"Patriče...", tiho sam rekla
Promeškoljio se a onda otvorio oči. "Pao je mrak, moram da idem", rekla sam
"Najgori deo", rekao je privivši me uz sebe
"Ne, Aleks će se zabrinuti"
"Okej", frknuo je sumorno.

Posle spremanja oboje smo ušli u auto i on je krenuo.
"Čudno, retko se dešava da spavam a da ne sanjam ništa", rekla sam.
"Možda to zavisi s kim si", namignuo mi je
Nasmejala sam se. "Nisam ti rekla, danas smo dobile haljine koje ćemo nositi na školskoj proslavi. Bele su i na prvi pogled izgledaju lepo, ali strašno podsećaju na one haljine iz mojih snova.." Namrštio se.
"Ali", nastavila sam. "To nije bitno. Samo slučajnost. Dolaziš li?"
"Zar smem? Mislio sam da smete samo vi iz škole."
"Ne, možemo i da povedemo nekog. Doći ćeš, zar ne?"
"Hoću."

-------------------------------
Postavila sam sliku haljine koju će nositi. Nadam se da vam se sviđa, komentarišite i kliknite VOTE!

xoxo, Gossip girl ;)