Ples sa djavolom

494 59 8
                                    

Patrik.

Stala sam ispred njega i on mi se nasmešio.

"Tužno je što ti nimalo nisam nedostajao." rekao je

Nosio je evropsko crno odelo, a njegova platinastoplava kosa bila je blago razbarušena. Svetlo plave oči su mu sijale.

"Žao mi je što sam te rastužila," rekla sam, i sama se smeškajući.

"I ti si došla da prizivaš duhove?"

"Meni više ide lov na veštice"

Nasmejao se i prišao bliže.

"Siguran sam da ćeš uživati."

Bila sam i više nego zbunjena. Uzivaću u prizivanju duhova? Mrzim dvosmislene ljude.

Tada se pojavila Silvija.

"O Patriče! Ćao! Prekidam li nešto?" upitala je, a u desnoj ruci je imala čašu. Kad pre, Silvija?

"Ne, samo smo...ćaskali." rekao je ne skidajući pogled s mene.

"Da. Hajdemo, Silvija." rekla sam, požurujući je.

Kada smo se izgubile iz Patrikovog vidokruga i otišle po piće srele smo Noru.

"I? Jeste li ga našle?" pitala je, pijući, kako mi se učinilo, votku.

"Nina ga je našla," odgovorila je Silvija, s kezom na faci, "Baš su se raspričali..."

"Stvarno?" rekla je sva usplahirena. Ponekad pomislim da joj se Patrik baš svidja.

"Ne. Nismo se raspričali." rekla sam, gledajući u Silviju, "Štaviše, jako malo smo pričali."

"Opa, pa šta ste onda radili ako niste pričali?" upitala je, s bezobraznim osmehom.

"Odustajem."

Sat vremena kasnije, Adrijana se oglasila: "Okej, narode, ko hoće da prizivamo duhove?" rekla je, a prostorijom se raširio aplauz i uzvici koji su odobravali duhove.

Svi su se okupili po sredini sobe, a Adrijana je postavila tablu za prizivanje duhova.
Ovo je glupo, pomislila sam.

"Hajde Nina!" viknula je Adrijana. Izgleda da je Patrik primetio moj pogled pun nesigurnosti jer je dobacio: "Nije valjda da se Nikolija plaši."

"Naravno da se ne plašim," rekla sam prkosno, "Plašiš li se ti? Ne vidim te medju ostalima."

"Ja mislim da je to glupo," uzvatio mi je nonšalantno, paleći cigaretu.

Pružila sam mu ruku. Bilo je kao u loše snimljenom filmu.

"Dokaži da se ne plašiš."

Nasmejao se u stilu 'ti si za ludnicu'. Uhvatio mi je ruku i šapnuo: " Sve za tebe."

Mogla sam da čujem kako se Silvija i Adrijana valjaju od smeha.

Kad smo ja i Patrik došli do ostalih na stolu smo zatekli pet sveća, tablu za prizivanje i igle.

"Ovako, da bismo prizvali duha, treba nam krv. Pet kapljica. Dobrovoljci?" pričala je Adrijana i palila sveće.

Pogledala sam Patrika a zatim Silviju.

"Ja ću." rekao je Patrik

"I ja." javila se Silvija.

"Okej, to su dvoje. I ja ću i sada nas je troje... Još neko?"

"I ja ću." rekla sam. Da li sam ja normalna? Ne, naravno da nisam.

"Dobro, još jedan nedostaje." rekla je Adrijana.

"Ja ću." javila se Nora.

"Super. Ovom iglom," podigla je jednu iglu sa stola, "će se svako ubosti i ubaciće kapljicu svoje krvi na sveću." rekla je

Bila sam zgrožena.

Nas petoro je uzelo po jednu iglu.

Patrik kao da nije ni osetio ubod, Silvija se malo trznula, Nora je napravila grimasu, Adrijana je ispustila mali vrisak i ja sam oklevala.

"Ja ovo ne mogu," rekla sam.

"Ma hajde, samo se malo bocni." rekla je Nora.

"Kao da smo u sekti," rekla sam užasnuta, "Je l' može neko da...? Ne mogu to sama sebi."

"Patriče, najbliži si joj." naredila je Adrijana.

Patrik me je nežno uhvatio oko zgloba i uzeo moju iglu. Bilo je kao da te struja pecne.

"Gotovo." rekla je Silvija.

"Sada krv stavite svako na svoju sveću." rekla je Adrijana. To smo i uradili.

Uzela je svetu plastiku u ruke. Tako zovem onu iglicu koja se pomera da bi sastavila reči. Rekla je: "Duše, da li želiš da pričaš samnom?"

Osetila sam kako se Patrik pored mene smeška. Adrijana ga je častila smrtonosnim pogledom.

"Duše, ako si tu, daj nam neki znak."

Ništa. Moram da se složim s Patrikom, ovo jeste glupo. Baš kad sam to pomislila, nešto je lupilo. Svi smo se okrenuli i pogledali ka prozoru. Neko je vrisnuo napolju. Nisam razmišljala i uhvatila sam Patrikovu ruku. Bila sam prestrašena.

Adrijana je ustala i krenula ka prozoru.

"Čekaj. Ja ću." rekao je Patrik i morala sam da ga pustim.

Pogledao je i napravio zgroženi izraz lica. Dotrčala sam do njega i umalo se nisam onesvestila. Malo mi je falilo da padnem, ali me je on uhvatio.

Napolju, na putu je ležala devojka u lokvi krvi.

------------------------------------------------
Nadam se da vam se sviđa. Hoću da čujem vaše mišljenje zato komentarišite! I kliknite VOTE.

Mržnja Koja Ne UmireМесто, где живут истории. Откройте их для себя