Mržnja Koja Ne Umire

Draco Dormiens Nunquam Titillandus

Došao je četvrtak.

Sutra idemo na 'famoznu veštičju žurku'. Jedva čekam.

Za pola sata idem da se nadjem sa Silvijom da bi mi ona pomogla oko odabira haljine.

Iskreno, ne ide mi se. Volim Adrijanu ali umorna sam od igranja s Patrikom i još ćemo da prizivamo duhove ili šta je već rekla da ćemo raditi...

Sedim u sobi i čitam knjigu. Aleks upada kao specijalac.

"Mislim stvarno, znaš li ti da kucaš?" pitala sam, pomalo iznervirana.

"Izvini, trebala mi je jedna sveska... Šta čitaš?" pita i okreće se, tražeći svesku.

"Knjigu."

"Stvarno?" pita sarkastično, "Koju knjigu?"

"Tri metra iznad neba" kažem.

"Jao bože, pa to je bezveze," kaže s kezom na licu.

"Zašto si onda gledao film ako ti je bezveze?"

Pocrveneo je. Nasmejala sam se i pokazala na jednu svesku na stolu, "Ovu tražiš?"

"Da...hvala.." kaže i istrčava iz sobe kako je i ušao - kao specijalac. Ako neko uopšte i može da izlazi kao specijalac?

Zvoni mi telefon. Adrijana.

"Da?" javljam se.

"Ćaoo Nina," odgovara.

"Kako si?"
"Odlično! Htela sam samo da te pitam da li dolaziš sutra. Nadam se da hoćeš!" kaže i smeje se.

"Dolazim."

"Super! Patrik kaže da si mu nedostajala!"

Molim? Da li se ona šali? Osećam kako crvenim. Sva sreća pa Adrijana nije tu da me vidi.

"Super," kažem sarkastično.

"Jeste. Pa, vidimo se sutra."

          ***
"Patrik je rekao da si mu nedostajala? Stvarno? O moj bože!" Silvija i ja smo u tržnom centru i isprobavamo haljine. Upravo joj pričam moj mali razgovor s Adrijanom.

"Da, ali to nije ništa. Mislim, definitivno smo sad okej ali to se može promeniti do sutra, zar ne?"

"Verovatno je tako..." kaže zamišljeno.

"Da uzmem ovu?" pitam dok pokazujem prelepu crnu haljinu. Do kolena je, ne volim prekratke haljine.

"Da! Definitivno nju!"

"Pa sad imam sve što mi je potrebno."

           ***

Došao je i taj dan.

Posle škole, ja i Silvija smo došle kod mene kući da se spremimo za žurku.

Ona je obukla plavo-sivu haljinu, prekratku za moj ukus. Na obe ruke je stavila crne i plave narukvice a njena crna kosa bila je skupljena u konjski rep. Bila je prelepa.

Ja sam obukla crnu haljinu koju sam kupila sa Silvijom, stavila sam srebrne minđuše i crnu senku na očima. Uspela sam da sredim svoju, inače neukrotivu, prljavoplavu kosu. Bile smo spremne.

Moj otac će nas odbaciti do Adrijanine kuće.

"Kako izgledam?" pitala sam, ogledajući se u ogledalu

"Izgledaš sjajno! Oborićeš Patrika s nogu!"

"O, prekini!"

Stigle smo kod Adrijane.

"Ćao, devojke!" rekla je, ljubeći nas. Nosila je crno-belu haljinu. Bilo je jednostavno, ali ona je u tome sjajno izgledala.

"Ćao!" rekle smo.

"Hajdemo."

Stigle smo u njenu sobu za proslave. To je mesto gde ona pravi žurke. Mesto je ukrašeno u zavisnosti od teme žurke. Na primer, sada je to bila polumračna prostorija s puno sveća. Tu je bila i tabla za prizivanje duhova. O ne, ipak ćemo prizivati duhove.

Bilo je puno ljudi, razgledala sam, kad sam osetila nečiju ruku na svom ramenu. U jednom bolesnom momentu pomislila sam da je Patrik, ali to je samo bila Natalija u pratnji Nore. One su najbolje drugarice, a i samnom su okej.

"Ćao," rekla je Natalija. Nosila je crne pantalone i belu košulju. Prilično konobarski, pomislila sam ali nisam ništa rekla.

"Ćao" rekla je Nora.

"Ćao," uzvratila sam "Pa kako ste?"

"Mi smo super," rekla je Natalija

"Ali ti izgledaš kao da tražiš nekog..." dovršila je Nora.
Jao ne, evo nas opet...

"Izvini, ali nismo videle Patrika... Pitala sam Adrijanu, ona je rekla da je on još uvek u svojoj sobi..." rekla je Natalija

"Devojke," počela sam, " To je stvarno super, ali nisam nikoga tražila, a posebno ne Patrika..."

"Stvarno? Baš ti nisam nedostajao?" čula sam nečiji glas i okrenula se brzinom svetlosti.
Patrik.

-----------------------------------------------------
Hoću da čujem vaše mišljenje i molim vas, kliknite VOTE ako vam se sviđa.
Inače, "Draco Dormiens Nunquam Titillandus" na latinskom znači "Ne diraj zmaja dok spava"
Činio mi se prikladan naziv :))