Mržnja Koja Ne Umire

Ljubomora

Mislim da sam našla savršenu pesmu za Ninu i Patrika, obavezno je poslušajte! :)
--------------------------------------------

Adrijana je obavestila Silviju i Patrika za sastanak. Nisam baš sigurna šta je htela da postigne time, nije kao da znamo kako da se oslobodimo duhova koji pokušavaju da nas ubiju.

Adrijana je odredila vreme. Biće u 19:30.

Sledećeg dana, posle škole, ležala sam u svojoj sobi. Napolju je padala kiša. Uzela sam knjigu sa pesmama Volasa Stivensa i čitala. Obožavam tu knjigu.

"Nina, ručak!" viknula je mama. Divno. Samo se nadam da Aleksandar nije ništa rekao mami o našoj jučerašnjoj raspravi.

Sišla sam dole. Svi su već bili tu. Kad sam se pojavila Aleks me nije ni pogledao.

Sela sam za sto.

"Mama, večeras idem kod Adrijane", rekla sam

"Zašto?" pitala me je

"Da, zašto?" ubacio se Aleks.

"Zato što moramo da radimo domaći. U grupi." rekla sam

"U grupi? Ma nemoj?! A hoće li i Patrik da vam pomaže?" rekao je Aleks.

"Pobogu, šta je s vama?" pitala je mama

"Pitaj tvog sina i njegovu Izabelu, pošto se čini kao veoma pametna devojka." rekla sam hladno.

"O čemu se tu radi?" Divno. Sad se i tata ubacio. Već znam na čiju će stranu stati.

"Nema veze, samo sam vas obavestila gde ću biti večeras. I ne znam kad se vraćam." rekla sam i izmarširala iz prostorije.

U sobi sam počela da plačem. Čak ne znam ni zašto sam plakala. Mrzim kad se svađam s bratom. Ali stvarno je preterao. I definitivno mrzim tu Izabelu.

Mislim da sam jecala u jastuk dva sata. Kada više nisam mogla da pustim nijednu suzu, ležala sam i gledala u plafon. Bez ikakvih osećanja. Bila sam prazna. U takvim trenucima pomislim da mi treba psihijatar. Možda sam upravu.

Pola sata pre polaska sam počela da se spremam. To baš i nije komplikovano kad si ja. Obukla sam farmerke, crnu majicu s printom, starke i crnu kožnu jaknu.

Od šminke sam stavila maskaru, crnu senku i sjaj za usne.

Otišla sam u dnevnu sobu.

"Ja idem", rekla sam mami

"Okej. Obećaj mi da ćeš se, kad se vratiš, izviniti bratu."

"Samo ako i on to uradi"

Izašla sam iz kuće.

Kiša je još uvek padala, ali manje nego danas. Bio je mrak i bilo je hladno.

Stigla sam kod Adrijane.

"Ćao!" rekla je.

"Ćao, je l' mnogo kasnim?" pitala sam

"Pa svi su tu. I da, imamo nezvanog gosta. Patrikov drug, Majkl. Ne brini, on će brzo otići." Nadam se da hoće, pomislila sam.

Došle smo u dnevnu sobu. Na stolu je bio kompjuter i naravno flaša.

"Ćao", rekla sam

"Ćao", uzvratili su.

Videla sam Majkla. Bio je pored Patrika. Imao je crnu kosu i zelene oči. Izgledao je prilično lepo.

"Ja sam Majkl", rekao je i pružio ruku