Mržnja Koja Ne Umire

Vatra ne može da opeče zmaja

"Značenje postaje jasno samo kroz potragu."
Rik Riordan, Persi Džekson: Titanova kletva

--------------------------------

"Anđela, izađi!"

Naglo sam se probudila.
Nisam shvatila gde se nalazim. Bila sam u nepoznatoj sobi. A onda sam se setila. Bila sam s Patrikom. Koji je spavao pored mene.
Uzela sam telefon i videla da ima pet propuštenih poziva i tri poruke. Svih pet poziva su bili od Aleksa i stvarno sam se plašila da ga pozovem. Dve poruke su bile od Adrijane. U obe me je pitala gde sam i da li je Patrik sa mnom. Treća je bila od Silvije, i ona se pitala gde sam.
Odlučila sam da se njima pozabavimo kasnije. Obukla sam se i pošla u potragu za kupatilom.
Nakon par pogrešnih vrata našla sam se u njemu. Sredila sam se i vratila u sobu.
Legla sam i Patrik se probudio.
"Dobro jutro", rekla sam
"Ne, hoću još da spavam", rekao je nasmejavši se i obgrlio me
Nasmejala sam se. "Ne, moramo da idemo. Aleks će me ubiti!"
"Ne brini, sve ću polako objasniti."
"Aha, jedva će čekati tebe da čuje."
"Gušiš me optimizmom", rekao je sarkastično
"Znam to", odgovorila sam, "Patriče, ustaj."

Dok se on spremao, odlučila sam da pogledam sobu. Sinoć nisam uspela da je vidim.
Nije imala puno stvari, samo krevet, noćne stočiće i ormare. I pored toga izgledala je prokleto otmeno.
Pošto mi je bilo dosadno, skupila sam hrabrost i pozvala Aleksandra.
"Da?" javio se
"Ja sam..."
"Nikolija, jesi li ti normalna? Gde si bila celu noć?!"
"Ja sam... Bila sam kod Silvije, kao što sam ti rekla... Zaspale smo, pa nisam mogla da ti se javim..."
"Ma nemoj?! Ništa ti ne verujem."
"Pa nemoj ako nećeš." rekla sam ledeno i spustila slušalicu
Tada je ušao Patrik.
"Je l' sve u redu?" rekao je i pogledao me.
"Nije. Opet sam ga slagala. Mrzim da ga lažem."
Prišao mi je i stavio svoju ruku na mom vratu. Polako je prešao usnama preko mojih a onda me polako poljubio.
"Hajdemo", rekla sam

Stigla sam kući. Aleksandra nisam videla, verovatno je već izašao.
Spremila sam se i krenula u školu. Nije bitno što sam već zakasnila na prva dva časa.
Došla sam tačno na odmor. Ugledala sam Silviju i prišla joj. Nosila je bež džemper, crne helanke i crne čizme.
"Pa gde si ti? Adrijana te traži od sinoć!" viknula je
"Tiše malo! Gde je ona?"
"Izašla je negde, ne znam..." pogledala me je, "Izgledaš čudno."
Porumenela sam. "Zašto?"
"Ne znam... Gde si bila?"
Oklevala sam. "Pa... Provela sam celu noć s Patrikom... Ako znaš na šta mislim..."
Prekrila je usta rukama. Oči su joj zasijale. "O.Moj.Bože." Na trenutak je ličila na Dženis iz serije "Friends".
"Stvarno? Spavala si s Patrikom?!"
"Tiše malo, pobogu!" viknula sam
"I kako je bilo?" Iskezila se. Izgledala je jezivo.
"Bilo je sjajno. Samo nemoj da pričaš Adrijani. Bilo bi malo čudno."
"Okej, neću. I dalje ne mogu da verujem!"
"Poveruj."

***

"Anđele moj, hajde izađi!!" opet taj glas. Prati me i u snu i na javi.
Opet bela haljina, opet sve isto.
"Hajde! Izađi!" viknuo je glas
"Ne, ne! Molim te, pusti me na miru!" vrištala sam
"Ne. Platićeš. Baš kao što sam i ja platila. Patićeš."
"Nee!!"

Opet sam u svom krevetu. Izgleda da sam zaspala. Još uvek je bio dan.
Sišla sam dole i zatekla mamu. Čudo je što joj Aleks nije rekao to da nisam bila kući cele noći.
"Nina," rekla je. "Moram na posao, hitno su me zvali. Vidimo se." rekla je i poljubila me u obraz.
"Vidimo se."
Odlučila sam da pozovem Patrika.
"Patriče, šta radiš?"
"Ništa. Što?"
"Dosadno mi je. Hajde dođi", zamolila sam ga
"Da dođem?" mogla sam da osetim smeh u njegovom glasu
"Da! I ne brini, moj strašni brat nije tu."
"Buhaha. Dolazim."

Posle par minuta čula sam kako neko otvara vrata i začudila se kad sam ugledala Izabelu i Aleksandra. Bljaak. Izabela je nosila crnu jaknu, crvene pantalone i štikle od 15 centimetara.
"O, Nikolija!" rekla je Izabela onim njenim sladunjavim glasom
"Kučko", promrmljala sam sebi u bradu
"Nedostajala si mi, srce!"
Veštački sam se osmehnula.
Biće divno kad bude došao Patrik.
Seli su. Aleks nije progovarao, ali Izabela je pričala za trojicu.
Neko je zazvonio na vratima. Patrik.
Dođavola.
Elegantno je ušao. Na sebi je imao crni kaput i crnu košulju. Pomislila sam da je malo hladno za košulju, ali mu je prokleto dobro stajala. Plava kosa mu je bila razbarušena.
Malo se iznenadio kada nas je video. Poslala sam mu pogled koji je govorio "Nisam imala pojma." Klimnuo je glavom u znaku razumevanja.
"Ćao!" rekla je Izabela i ustala. Pružila je ruku. "Ja sam Izabela. Ti si sigurno Patrik?" Namignula mu je.
Uzvratio je i pružio ruku. "Da, ja sam Patrik."
Aleks ga je mrko gledao.
Ovo je taako neprijatno.
"Nina te često spominje", ponovo mu je namignula. To nije tačno, pomislila sam
"Izvini?"rekla sam. "Nikada ga nisam spomenula."
"Ali, Nina, videla sam te s njim jednom."
Frknula sam. "Molim te, prestani."
"Ma šta ti je? Baš si neraspoložena."
"Izabela, prestani. Odmah." rekao je Aleks po prvi put od kada je došao
"Aleksandre, vidiš da je zaljubljena."
"Prestani!" viknula sam
"Ako nije tako, zašto je onda on došao ovde?" upitala je Izabela. "Došao je da razgovara s Aleksom?"
"Došao sam kod Nine", rekao je hladno Patrik. Šta on to radi?
"A zašto si došao kod nje?" pitao je Aleks
O, ne, ne, ne. Dođavola! Ne želim da znam kako će ovo da se završi.
"Patriče, hajdemo", rekla sam mu i prišla kod njega
"Kuda misliš da ideš s njim?" viknuo je Aleks
"Zašto sve moraš da znaš?" upitala sam ga
"Voleo bih da znam kuda ideš s tim ludakom! Zar ne vidiš da je on lud?"
Patrik je krenuo ka njemu ali sam ga na vreme zaustavila. Plašila sam se da će opet izvući pištolj.
"Hajde, idemo", prošaputala sam
"Da li si sinoć bila s njim?" pitao je ledeno Aleks
"Šta?! Kako možeš to da me pitaš? Ne, nisam bila sa njim sinoć!" rekla sam i istrčala iz kuće. Sela sam u Patrikov auto i počela da plačem.
Ubrzo je došao i on.
Upalio je auto.
"Kuda ćemo?" pitao je
"Ne znam", rekla sam kroz plač.
Uhvatio me je za ruku.
"Kod mene kući? Nema nikog."
Klimnula sam glavom.
Nisam prestajala s plakanjem tokom celog puta.
Konačno smo stigli.
"Prestani da plačeš", rekao je polako dok smo ulazili u njegovu sobu.
"Ne mogu... Ne razumem zašto misli to što misli o tebi. Mislim, koliko ste vi to pričali?"
Uzdahnuo je. Polako mi je prilazio dok nisam bila pritisnuta uz zid.
"Ti ne znaš..." rekao je i prstima prelazio preko mog obraza. Drugu ruku je naslonio na zid. "Ne znaš neke stvari..."
"Kakve stvari?" pitala sam tiho
"Neke... Ja i Aleksandar..."
"Šta? Delili ste istu devojku? Krijete ubistvo zajedno? Šta?"
Osmehnuo se. "Ne, ništa od toga... Mada, nisi ni daleko..."
Sklonio mi je kosu s vrata i prešao usnama preko njega. Uzdahnula sam.
"Nisi mi rekao šta je u pitanju", rekla sam pokušavajući da se saberem.
Uzeo mi je ruke i pritisnuo ih uz zid. Sada sam bila totalno zarobljena.
"Ne želiš da znaš", rekao je polako dok me je ljubio po vratu
"Imaš pištolj..." Plitko sam disala. "Imaš li neke veze s mafijom?"
Na trenutak je zastao. "Ne..."
"Lažeš."
"Nina... Ćuti. Hoću te za sebe."
"Već me imaš", prošaputala sam
Izgledalo je kao da ima problem sa disanjem.
"Šta ako ti se nešto desi?" pitala sam
"Vatra ne može da opeče zmaja", rekao je i namignuo mi.

"Patriče!" viknuo je neko.
"Adrijana", rekao mi je Patrik. "Uvek dođe kad ne treba."

--------------------------------
Nadam se da vam se sviđa! Kliknite VOTE i komentarišite! xoxo <3