Mržnja Koja Ne Umire

Neprijatno iznenađenje

"Moramo preći gorke vode dok ne zaplovimo slatkim."
Stiven King, Salemovo

-----------------------
Auto je stao i stigli smo kod Patrikove kuće.
Ušli smo unutra i zatekli gospođu Morgenstajn, Patrikovu majku, Adrijanu i osobu koju nisam više nikada želela da vidim - Majkl.
Adrijana i Majkl su sedeli a gospođa Morgenstajn je upravo, kako se činilo, krenula negde.
"O, Patriče, Nina, zdravo", rekla je, delujući zbunjeno kada nas je videla zajedno.
Patrikove oči su, kada je ugledao Majkla, u sekundi zatamnele, sada je delovao mračno i strašno.
"Zdravo", rekla sam i prišla bliže Patriku.
Adrijana je imala izraz lica koji je govorio da se spremimo za oluju.
"Ja moram da idem, zvali su me iz firme", kazala je Patrikova majka i polako izašla iz kuće, i dalje zbunjenog izraza
Sve je utišalo.
"Šta on radi ovde?" konačno je kroz zube rekao Patrik
Adrijana je izgledala uplašeno. "Došao je malopre."
"Nisam zbog tebe došao", rekao je Majkl. "Želeo sam nju da vidim." Glavom je pokazao na mene.
Brzo sam uhvatila Patrikovu ruku jer je krenuo ka njemu.
"Ne obraćaj pažnju na njega", prošaputala sam
Pogledao me je i njegov besni pogled je malo smekšao.
Majkl je ustao. "Znaš li ti nekada da se odvojiš od njega?" pitao me je
Nisam odgovarala.
"Kaži, lepotice." Prišao je bliže.
Nisam bila svesna kada je Patrik otrgnuo svoju ruku od moje, videla sam samo da je iz sve snage udario Majkla u lice. Majkl je pao i držao se za nos. Krvario je.
Ustao je i sada je on udario Patrika.
I Patrik je krvario. Ja i Adrijana smo pokušale da ih razdvojimo.
"Prestanite!" viknula sam. Počela sam da plačem. "Prestanite!"
Bilo je užasno.
Konačno su stali. Majkl je istrčao iz kuće, držeći se za nos a Patrik je samo stajao.
Prišla sam mu. Zagrlila sam ga. Bio je hladan i krut, disao je teško.
Adrijana je sve gledala.
"Sledeći put ću ga ubiti", rekao je
"Ne, ne, ne..." jecala sam. "Nećeš... Ne smeš!"
Pustila sam ga i okrenula se ka Adrijani. "Adrijana, imaš li sredstvo za prvu pomoć?"
"Da, doneću", promumlala je i otišla
Uzela sam ga za ruku. "Sedi."
Poslušao me je i seo. I dalje nije mogao da se smiri. Krvario je.
Adrijana je došla.
Polako sam mu očistila ranu dok me je on gledao zaštitnički. Znala sam da ću biti bezbedna pored njega. Zauvek.
"Adrijana, moramo nešto da ti kažemo. Našli smo knjige koje si tražila ali i jedne stare novine. Moramo da vidimo da li prepoznaješ osobu sa slike", rekla sam
"Doneću novine i knjige", rekao je Patrik i izašao
Ja i Adrijana smo sedele u tišini dok se nije vratio.
Patrik je otvorio novine i pokazao joj sliku. Adrijana je prekrila usta rukom.
"O moj bože, pa to-to je..."
"Da li je prepoznaješ?" pitao je Patrik
"To je devojka koja me je napala nožem!"
"Kendra Devilers"
"Ali, kako ste je našli?"
"Patrik ju je slučajno našao", rekla sam. "A devojka pored je Anđela Mlinovski. Na njenom grobu sam se probudila, nju sam videla u ogledalu."
"Bože..."
"Kendra je ubila Anđelu..." počela sam
"...A zatim se zapalila." nastavio je Patrik
"Pa šta hoće sada od nas?"
"Ne znamo."
"Jesi li pričala s Ketrin?" pitala sam
"Da, ali nije imala nikakav određen odgovor što se tiče vizija koje si imala."
"Ona nikad nema određen odgovor." prokomentarisao je Patrik
"Rekla je: Vatra pročišćava. Šta to treba da znači? Kada imam te fleš-bekove, uvek počnem da gorim i tada se probudim."
"Možda treba da zapalimo Anđelin grob?" nesigurno je predložila Adrijana
"Ne, to je varvarski", rekla sam
"Moraćemo da pogledamo ove knjige koje ste doneli. Podelićemo ih", rekla je i počela da nam deli knjige, "Ja ću uzeti ove tri. Patriče, ti uzmi te tri a ti ćeš, Nina, ove tri." Stavila mi je u ruke tri knjige
"Dobro. Ja moram kući da ih pregledam." rekla sam
"Okej, i ja ću i videćemo se sutra u školi."
Pogledala sam Patrika. "Patriče..."
Ustao je i uzeo me za ruku.
"Vidimo se", rekla sam Adrijani. Ja i Patrik smo izašli.
Napolju me je poljubio. Strastveno i gladno. Kada smo se odvojili, teško je disao.
"Znaš da ću ga ubiti sledeći put", to nije bilo pitanje, to je bilo obećanje.
Kada je to rekao, nastavili smo sa ljubljenjem.
"Ne smeš. Ne želim da te vidim u zatvoru."
"Ne brini."

***

"Anđelaa, gde si??" čula sam nečiji glas. Opet sam nosila belu haljinu, ali nisam bila na grobu. Ovo je bila neka šuma.
"Anđelaa, izađi!" viknuo je glas. Nije zvučao nimalo prijateljski.
Noge su mi bile brže od pameti. Trčala sam, ne znajući gde. Glas me je pratio: "Hajde, Anđela!"
Ko god da je bio, vrištao je. Nisam zastajala.
Odjednom, ispred mene se stvorila devojka sa nožem u ruci. Vrisnula sam i osećala kako padam.
Pala sam sa kreveta.
Probudila sam se.

-------------------------------------------
Nadam se da vam se sviđa, komentarišite i kliknite VOTE :)) xoxo