Mržnja Koja Ne Umire

Spasi me

"Spasi me, spasiću te."
Federika Bosko, Zaljubljena u anđela

Pesma: Skillet - Whispers in the dark (zato što je taako stvorena za ovaj nastavak, poslušajte je)

-------------------
Profesor me je ranije pustio kući od ostalih. Adrijana je obećala da će doći da me poseti sa Silvijom i Norom. Možda će i Patrik doći.
Vratila sam se kući sa bolom u glavi. Ruke su mi drhtale. Bila sam sve osim dobro.
Kući je bio samo Aleks. Pozdravila sam ga što sam prirodnije mogla. Izgleda da nije ništa primetio.
Odvukla sam se do svoje sobe.
Nisam smela da se pogledam u ogledalu. Nešto mi se užasno dešava.
Legla sam na krevet, ali nisam mogla da zaspim. Tačnije, nisam smela. Nisam bila spremna da se ponovo suočim sa košmarom.
Osećala sam se kao da tonem. U propast. Potpuno sama. Sama.
Zašto samo ja? Adrijana nije imala nijednu viziju od one s nožem.
Na kratko bih zadremala, ali bih se odmah trgla iz sna.
Kada sam na kraju odustala, ustala sam iz kreveta i otišla u kupatilo, skupila sam čašicu hrabrosti i pogledala se u ogledalo.
Dah mi je stao. Srce je zastalo u sekundi.
Umesto mog odraza, u ogledalu je bila Anđela. Gledala je u mene. Gledala me je očajno.
Nisam smela da vrištim, Aleks bi me čuo i došao.
Istrčala sam iz kupatila i kada sam došla u sobu, zarila sam glavu u jastuk i plakala.
Setila sam se Ketrin koja je rekla da će neko od nas umreti, ja ću umreti. Znala sam to.
Posle par minuta plakanja, čula sam korake.
Brzo sam obrisala oči i koliko-toliko se sabrala.
Ušao je Aleks. Odmerio me je, pa rekao: "Imaš posetu."
"Ko?" upitala sam promuklo
"Adrijana, Silvija, Nora i..." Namrštio se. "I Patrik."
"Neka uđu", rekla sam
Aleks je izašao i pozvao ih. Adrijana, Nora i Silvija su ulazile kao da su u crkvi, ili kao da je neko umro. Loša šala.
Patrik je ušao zadnji. Nosio je prelepi crni kaput i crne pantalone. Izgledao je kao maneken. Sušta suprotnost mom trenutnom izgledu.
Pogledala sam Aleksa koji je gledao u Patrika i s nesigurnim izrazom, kao da se dvoumi da li da ostane, približavao se vratima.
Konačno je izašao.
Silvija je prva progovorila: "Pada sneg."
I stvarno, nisam toga ni bila svesna, ali napolju je padao sneg. Pahulje su izgledale toliko mekano i magično da su se činile nestvarne.
Zagledala sam se u taj prizor.
"Nije mi dobro", čula sam sebe.
Adrijana mi je prišla. "Znamo."
"Ne", rekla sam, "Ne znate. Bilo je užasno. Svaki put je užasno. Ne smem da spavam više. Ne smem."
Uhvatila sam se za glavu. "Ne mogu ja ovo. Ovo je pakao!" Počela sam da plačem. Koji put danas?
"Ne znamo zašto samo ti." rekla je Silvija
"Ni Ketrin ne zna", dodala je Nora
"Ne zanima me šta Ketrin zna ni šta ne zna! Znam samo da ne mogu da proživljavam tuđe živote! Malopre sam je opet videla! U ogledalu" vrištala sam. Svega mi je bilo dosta.
Adrijana je prekrila usta rukom. Nora i Silvija su sele. Patrik je zurio u mene, upijajući svaku moju reč.
"Bila je tu i gledala me je."
Skliznula sam na pod jecajući.
Patrik je došao do mene, uhvatio me za ruke kako bi ih pomerio i zagrlio me. Zagrlila sam i ja njega, baš jako. Poljubio me je u obraz i uzeo me u svoje naručje. Preneo me je na krevet. Bilo je kao da princ spašava princezu od čudovišta. Problem je bio što je to čudovište bilo u meni. Ja sam bila to čudovište.
"Hoćeš li da ponovo pričamo s duhom?" upitala me je Adrijana
"Ne! Ne želim više duhove!" Nikada nisam ovako izgubila kontrolu na sobom. Nikada.
"Naći ćemo način da se izbaviš", Nori je glas drhtao. Bila je na granici da se rasplače.
Nisam je slušala. Počela sam da buncam. "Ne... Ne, umreću.. Ne želim da umrem!"
Nora je sad već plakala.
Adrijana se uhvatila za glavu i prošaputala: "Ne mogu da je gledam ovakvu..."
Silvija je plakala takođe.
Patrik me je uhvatio za ruku. Stegla sam je.
"Treba li joj doktor?" upitala je Nora
"Nisam luda!!" viknula sam. Možda i jesam.
Patrik je stavio ruku na moje čelo. "Nisi luda, ali goriš." Okrenuo se ka Adrijani. "Zato bunca."
"Da pozovem Aleksandra?" pitala je Nora
"Zovi ga", odgovorio je Patrik
Nora je izašla i vratila se posle nekoliko trenutaka s Aleksom.
"Ima temperaturu", rekla je Silvija
"Dobro sam", polako sam prošaputala
"Nisi dobro", prosiktao je Patrik ozbiljnim glasom
Aleks je otišao. Vratio se s tabletama i čašom vode.
Popreko je pogledao Patrika i dao mi tabletu. "Popij ovo."
Uzela sam tabletu, a zatim vodu i popila je.
"Aleksandre, mi ćemo je čuvati", rekla je Adrijana
"Ona je moja sestra"
"Dozvoli nam da budemo s njom."
Oklevao je. "Dobro."
"Super, čuvaćemo je na smenama." predložila je Silvija
"Ko će prvi?" pitao je Aleks
"Ja", javio se Patrik
Primetila sam da se Aleks naljutio, ali nije ništa rekao.
"Dobro, mi ostali ćemo biti dole", rekla je Nora
Svi su polako izlazili, dok na kraju nije ostao samo Aleks. Oklevao je, ali je i on na kraju izašao.
Patrik je seo pored mene. Trudila sam se da ne zaspim.
"Ne smem da zaspim", prošaputala sam, "Ne smem. Ako zaspim, ona će se vratiti. Juri će me."
Patrik je legao pored mene i zagrlio me. Mirisao je na cigarete i pepermint.
"Ostani samnom, molim te" rekla sam
"Zauvek", prošaputao je
Stavila sam svoju ruku na njegov obraz i polako prešla preko ožiljka. Na neki čudan način, shvatila sam da je taj ožiljak nekako seksi. Ili je to bilo od lekova.
"Plašim se... Mnogo..." rekla sam
Nagnuo se ka meni i stavio jednu svoju ruku na moj struk. Poljubio me je polako, kao da se plaši da bi mogao da me polomi.
Osetila sam težinu njegovog tela na sebi. Svoje obe ruke položio je na zglobove mojih ruku.
"Ja sam tu..." govorio je dok me je ljubio, "neću dozvoliti da ti se bilo šta desi...mogao bih da ubijem za tebe...ubio bih svakog ko pokuša da te povredi, svakog ko ti se približi..." Sada su njegove usne bile na mom vratu... "Svakog." Topila sam se pored njega. Budio je u meni neverovatnu strast...
"Znaš li zašto?" rekao je tiho. "Zato što si ti moja. Moja, Nina. Ti pripadaš samo meni."
Prešao je rukom preko celog mog tela. "Ovo telo je moje. Sve to je moje."
Prešla sam rukama kroz njegovu kosu. Osećala sam se opijeno, možda od lekova, možda od Patrika. Možda oboje.
Bila sam njegova. Uvek ću to i biti.
Poljupcima je izvlačio svu patnju, bar na kratko... Ali, znala sam da će to kratko trajati i da ću pre ili kasnije, morati da doživim svoj košmar i najveću noćnu moru.

--------------------------------
Nadam se da vam se sviđa!
Meni lično, ovo je jedan od omiljenih delova.
Komentarišite i kliknite VOTE! xoxo