Skrivene strasti -Završena-

Prolog

Gledala je u svoje nokte, nezainteresovana da sluša ono o čemu direktor i njena majka razgovaraju. Ionako će biti dovoljan samo jedan poziv njenog oca i da se sve zaboravi. "I zbog toga će biti isključena iz škole.", do mozga joj je dopro direktorov glas.

Raširila je oči i pogledala ga. "Molim?"

"Ovo je kap koja je prelila čašu, Gabrijela. Ovo je elitna gimnazija i mi ne možemo da dozvolimo da se ovakve stvari više dešavaju. Tu devojčicu je hitna odvezla, nakon što si je ti pretukla."

Prevrnula je očima. "Sutra će Vam se moj tata javiti, doviđenja.", bahato je rekla, a onda uz tresak vratima napustila kancelariju.

Njena majka je mučenički pogledala u direktora. "Oprostite na njenom ponašanju, molim Vas. Ne brinite, neću dozvoliti da se i ovog puta njen otac umeša."

Uzdahnuo je. "Nešto ne mislim da ćete moći da ga sprečite, gospođo, ali i da se umeša, ovo je konačna odluka."

Klimnula je glavom. "U redu, doviđenja.", promrmljala je i posramljeno izašla iz kancelarije. Ušla je u automobil i ljutito pogledala u Gabrijelu. "Da li si ti normalna?", dreknula je. "Koji ti je ovo incident od početka ove školske godine? Tebe pitam!"

Gabrijela ju je mirno pogledala. "Dobila je baš ono što je i tražila. Uostalom, zašto dramiš, tata će ionako to srediti."

"Ne, neće. Neću mu to dozvoliti! On nema nikakva prava..."

Gabrijela je prevrnula očima i isključila se. Stvarno joj nije bilo do toga da ponovo sluša o istom. Uskoro su bile u njihom stanu i prevrnula je očima kad je ugledala očuha kako sedi na kauču i gleda televizor. "Dobar dan, Gabi."

Klimnula je glavom i krenula da se odvuče u svoju sobu, kad ju je majka uhvatila za nadlakticu. "Moramo da razgovaramo."

"Možemo da razgovaramo i u mojoj sobi, bez prisustva dotičnog."

Žena je duboko uzdahnula. Mislila je da će se vremenom pomiriti sa tim da se ponovo udala, ali prošlo je više od dve godine, a Gabrijela nije želela ni da razgovara sa njenim mužem. "Ovog puta ćemo razgovarati ovde. Sedi."

Prevrnula je očima i sela. "Reci, mama.", zajedljivo je rekla.

"Gabrijela, obuzdaj jezičinu, nemam mnogo živaca, ne posle ovoga što si danas uradila."

"Da, da, dobro.", promumlala je.

"Prvo, Goran je povukao neke veze i uspećemo da te ubacimo u "Petnaestu gimnaziju..."

Frknula je i ustala. "Prvo, meni njegove veze ne trebaju, tata će srediti da upadnem gde god ja hoću, drugo..."

"Sedi!"

"Ne pada mi na pamet! Reci šta imaš, danas je petak i za dva sata će tata doći po mene."

Žena je prošla rukom kroz kosu i pogledala je. "Gabi, hajde da se obe smirimo i razgovaramo, molim te."

Uzdahnula je i sela nazad na fotelju. "Dobro. O čemu se radi?"

Pogledala je u Gorana, a onda opet vratila pogled na svoju kćer. "Slušaj, znam da nisi oduševljena što i Goran živi sa nama, ali... Mislim da je vreme da se pomiriš sa tim, sad posebno."

Gabi je nabrala nos. Smer u kojem se kretao ovaj razgovor joj se uopšte nije sviđao. Imala je osećaj da je nešto krupno u pitanju. "Zašto posebno sad?", oprezno je upitala.

"Trudna sam."

Zapanjeno je pogledala u majku. "Šta si?", ciknula je. Zatim je odmahnula glavom i skočila sa svoje stolice. "Selim se kod tate.  Danas."

"Ne možeš..."

"Mogu! Za dva meseca postajem punoletna i mogu ono što ja hoću.", zasiktala je i otišla u svoju sobu. Otvorila je kofer i ljutito počela da baca stvara u njega. Neće ostati ispod njihovog krova ni minute.

"Gabi...", njena majka je promrmljala kad je ušla unutra.

Okrenula se i pogledala je. "Ne, idem sa tatom. Ti uživaj u svojoj novoj porodici."

"Saslušaj me..."

Besno je zaklopila kofer, a onda ga uzela i krenula ka vratima. "Ni slučajno.", prosiktala je kad je krenula da je uhvati za ruku, a onda uz glasan tresak vratima napustila stan. Pozvala je taksi i uputila se ka očevom stanu. 

Dobar dan, dragi moji. Evo i mene sa novom pričom. Na žalost, "Divlja reka" ide na pauzu, ali se nadam da ćete uživati i u ovoj.