Skrivene strasti -Završena-

Dvadeset četvrto poglavlje

Gabi, Goga i Vanja su izlazile iz škole, kad ih je presrela neka žena. "Dobar dan, ja sam iz dnevnih novina..."

Gabrijela se nakostrešila. "Ne zanima nas iz kojih ste novina, niti zbog čega ste ovde.", odsekla je i krenula dalje.

"Gospođice Marvić, ovo je savršena prilika da i Vi kažete svoju stranu priče!"

Stala je, okrenula se i ledeno pogledala u ženu. "Priče? Vi pričom nazivate to što ste uništili jednom čoveku život, bez ijednog dokaza? Dokazaću svoju stranu priče, na sudu, kad vas sve budem tužila za iznošenje neistina.", zasiktala je.

"Njegova žena nam je rekla..."

"Njegova žena je bolesna, gospođo. Čak je i u školu dolazila da proganja Gabrijelu. Ostavite našeg razrednog na miru.", Vanja je ljutito rekla.

Gabi ju je povukla za ruku. "Idemo, imam obaveze večeras.", promrmljala je i krenula napred, ali je dosadna novinarka potrčala za njima. Gabi ju je primetila, uzela telefon i okrenula nekoga. "Dobro veče, zovem se Gabrijela Marvić i osećam se ugroženo, neka žena me prati, mene i moje drugarice.", mirno je rekla kad se prijatan muški glas javio.

"Gde se nalazite, gospođice?"

"Ispred "Petnaeste beogradske gimnazije"."

"Za minut će patrola biti kod vas. Nemojte mrdati odatle."

"Hvala Vam.", promrmljala je i spustila slušalicu. Znala je da je dotična novinarka dovoljno udaljena i da je nije čula, pa je stala i zapalila cigaretu.

Nepuna dva minuta kasnije policijska patrola se parkirala kraj njih. "Dobro veče, gospođice. Da li je neka od Vas zvala?"

"Ja, gospodine, ona žena tamo nas sve vreme prati.", Gabrijela je rekla i slatko mu se osmehnula.

Klimnuo je glavom, pa se uputio ka ženi. "Dobro veče. Možemo li da znamo zašto pratite devojke?"

Žena ga je zapanjeno pogledala. "Pratim ih? Ja sam se njima predstavila i..."

"Predstavila nam se kao novinar, ali nije rekla ni iz kojih je novina, niti bilo šta drugo. Nakon skandala u koji su me uvukle njene kolege, pod uslovom da je novinarka, naravno, ja se ne osećam bezbedno. Može da bude bilo ko.", Gabrijela je naivno rekla i skrušeno pogledala u policajca.

Klimnuo je glavom. "Razumem, gospođice. Možemo li videti Vašu ličnu kartu?"

"Naravno, ali sam se predstavila da sam novinarka i..."

"To Vam i dalje ne daje za pravo da uznemiravate ikoga na ulici, gospođo. Molim Vas, požurite.", policajac je rekao na kraju živaca. Žena mu je pružila ličnu kartu i on je proverio preko radio-stanice, pa joj vratio ličnu kartu. "U redu je, bar što se tiče Vašeg indetiteta, ali..."

U tom trenutku se parkirao automobil i iz njega je izašao Avram. "Dobro veče. Mogu li da znam šta se ovde dešava?"

Policajac ga je pogledao. "Prvo mi recite ko ste, gospodine."

"Avram Marvić, njen otac.", mirno je rekao i pokazao na Gabrijelu.

"Drago mi je, gospodine. Vaša ćerka nas je pozvala, jer ju je dotična novinarka pratila, gospodine."

Avram je sevnuo očima ka novinarki, a onda klimnuo glavom. "Možemo li da podnesemo prijavu za uznemiravanje i ugrožavanje bezbednosti."

"Gospodine, nemojte, molim Vas. Samo sam radila svoj posao.", zacvilela je.

"Vaš posao je da pratite i ugrožavate bezbednost i ugled moje ćerke?"

"Slušajte me, gazda mi je naredio da dođem i da se ne vraćam u redakciju, dok ne dobijem njenu izjavu.", zacvilela je.