Skrivene strasti -Završena-

Trideset drugo poglavlje

Prošlo je već mesec dana od kad je Avram isplatio Cecu, Gorana i Irmu i sve je polako počelo da se vraća u normalu. Avram i Željana su se venčali, a Gabi i Ilina su bile najsrećnije na tom venčanju. "Dakle, sad idemo da popijemo nas dvoje kafu, a ti toplu čokoladu i idemo u zološki vrt, može?", Gabi je veselo upitala Ilinu.

Ilina se zasmejala i klimnula glavom. "Važi, Gabi."

Ušli su u prvi kafić na koji su naišli i taman naručili kafe i toplu čokoladu, kad su se vrata otvorila i unutra ušlo dvoje ljudi. Gabi je slučajno podigla pogled tog trenutka, pa prodrmala Ignjata. "Pogledaj."

Ignjat se diskretno okrenuo, pa vratio pogled na nju. "Ne mogu da kažem da mi je žao tvoje majke.", progunđao je, kad je ugledao Gorana i Irmu kako sede, drže se za ruke i nešto se domunđavaju.

Gabrijela je uzdahnula. "Ni ja nisam sigurna da mogu da je žalim, ljubavi. Upozoravala sam je."

"Možda bi ipak trebala da joj kažeš."

Odsečno je odmahnula glavom. "Ne pada mi na pamet. Neće mi verovati, Ignjate. Uostalom, tek sam ih se otarasila.", dodala je kad je izvio obrvu.

"Gabi..."

Uzdahnula je. "U redu, reći ću joj, ali ako mi se opet nakači na vrat, ti ćeš biti kriv.", progunđala je.

Zasmejao se, nagnuo se preko stola i željno je poljubio. "Dogovoreno i iskupiću ti se kako god budeš želela.", nasmejano je rekao.

Nacerila mu se. "Pazi šta si obećao.", vragolasto je rekla. 

Popili su kafu, sačekali da Ilina popije svoju toplu čokoladu, a onda krenuli dalje. Sledećeg dana ju je dovazeo do majčine zgrade, parkirao se i pogledao je. "Ako ne želiš, možemo da se vratimo.", nežno je rekao.

Osmehnula se, nagnula se nad njega i slatko ga poljubila. "Uradiću to.", promrmljala je, još jednom ga poljubila, a onda izašla iz automobila, pa ušla u zgradu. Pokucala je na vrata. "Jesi li sama?", upitala je majku, kad joj je otvorila vrata.

Ova je klimnula i sklonila se sa vrata. "Jesam, uđi.", promrmljala je. Bila je iznenađena, nije očekivala Gabi, nakon svega, u stanu, ali je bila zaista srećna što je najzad vidi.

Gabi je sela i pogledala majku u oči. "Očekujem samo da me saslušaš, ne bih mogla da živim sa grižom savesti, da nisam došla.", hladno je rekla. Nije bila hladna, koliko se pravila, ali nije želela da da majci do znanja da je povređena i da se oseća izdato sa njene strane.

Ceca je progutala knedlu, klimnula glavom i sela. "U redu, reci šta imaš.", tiho je rekla. Želela je toliko toga da kaže, ali Gabina hladnoća ju je sprečavala. Imala je osećaj da bi samo naletela na zid i plašila se da bi joj pozlilo u svemu tome.

Gabi je duboko uzdahnula. Zapalila je cigaretu i duboko udahnula dim. Nije imala pojma kako da kaže, a onda se odlučila da bude direktna. "Mama, juče smo u gradu videli Gorana i Irmu u kafiću. Sve vreme su se ljubili i mazili.", promrmljala je. "Znam da mi nećeš verovati, ali to je istina."

Ceca ju je zapanjeno pogledala. Već neko vreme je sumnjala, ali nije imala hrabrosti da i proveri. Izgubila je Gabi radi njega, ostala je sama i znala je da će morati sama da se bori kroz život, sa detetom. Klimnula je. "Verujem ti, već neko vreme sam sumnjala, ali..."

Gabi je jedva uspela da sakrije svoje iznenađenje. "Trpiš zbog deteta?"

Klimnula je. "Najviše."

Zagrizla je usnicu. Njena majka nije zaslužila da joj Gabi sad pomaže, ne nakon svega, ali nije imala srca da je ostavi u ovakvoj situaciji, okrene se i ode. "Gde su pare što je tata dao?"