Skrivene strasti -Završena-

Osmo poglavlje

"Dolaziš kasnije?", tiho ju je upitao, kad su ostali sami u učionici.

"Moram da idem u kupovinu, Ignjate, za dom."

Klimnuo je. "U redu."

"Hoćeš sa mnom? Možemo i u Novi Sad, ne moramo ovde kupovati.", promrmljala je i pocrvenela. Koliko god je pokušavala da ubedi sebe da je za sve najbolje da ostanu samo na dobrom seksu, nije uspevala. Želela je mnogo više od toga.

"Čekam te u dva ispred Sava Centra."

Osmehnula se. "Važi." Pogledao je ka vratim, a onda je privio uz sebe i strastveno je poljubio. "Jesi li normalan, jebote?"

"Sami smo. Hajde, idi, vidimo se kasnije.", promrljao je. Odmahnula je glavom i izašla iz kabineta. Uzdahnuo je. Znao je da je ona u pravu, ali nije mogao da se obuzda, kad bi se našao u njenoj blizini.

"Dobar dan, profesore Drakuliću, mogu li da znam šta ste odlučili, želite li da vodite ekskurziju u Italiji, ili ne?", direktor ga je upitao kad su se našli u hodniku.

Klimnuo je. "Želim, mislim da bi mi ta promena trenutno odgovarala."

Direktor je zadovoljno klimnuo glavom. "Odlično, Vi ste mi najodgovorniji za taj put. Da li je sad sve u redu sa onom novom učenicom?"

Klimnuo je. "Za sad jeste, gospodine. Gabrijela je samo malo nesnađena i..."

"Razredni...."

Okrenuo se i pogledao u Gordanu. "U čemu je problem?"

"Gabrijela, možete li samo doći?"

Klimnuo je glavom. "Izvinite me.", promrmljao je i pošao za Gordanom. "Šta se ovde događa?", zagrmeo je. Namrštio se kad je video Gabrijelu, raščupanu i krvave usne. "Gabrijela..."

"Udarila je Vanju, pogledajte kakav joj je nos."

"Koliko vidim i tebe je."

Klimnula je glavom. "A ja se uvek branim."

"U redu, otići ću po koleginicu, pa ćemo raspraviti ovo.", progunđao je taman krenuo kad se i direktor stvorio tu.

"Sve tri kod mene u kancelariju  odmah." Gabrijela je krišom pogledala u Ignjata. Pokazao joj je očima da krene za njim, pa i sam krenuo. "I šta se desilo?", čovek ih je upitao kad je ušao u kancelariju i seo u svoju fotelju.

"Mogu li ja, direktore?", Gabi je upitala.

"Izvoli."

"Bile smo iza škole kad je Irena došla i napala Vanju. Vanja nije želela da joj odgovori, uhvatila je za kosu i udarila je glavom u zid."

"Branila si Vanju?"

Klimnula je glavom. "Da, krenula je ponovo da je udari i ja sam skočila na nju.", promrmljala je.

"Zar nije lakše da si pozvala svog razrednog?"

"Ja nisam cinkaroš."

Direktor je uzdahnuo. "U redu. Irena, imaš ukor direktora, sutra želim tvoje roditelje da vidim ovde. Gabrijela..."

"Ja ću razgovarati sa gospodinom Marvićem, gospodine."

Direktor je pogledao u Ignjata i klimnuo glavom. Bio mu je zahvalan, koliko je čuo Avram Marvić je izuzetno zaštitnički nastrojen prema svojoj kćeri, pa nije želeo da ga ima za vratom "Odlično. Vanja, želiš li da te odvedu kod lekara?"

Odmahnula je glavom. "Ne, gospodine, stalo je krvarenje.", tiho je rekla.

"U redu, odlazite, sledeći put kad vas vidim ovde, nećete ovako dobro proći."