Skrivene strasti -Završena-

Trinaesto poglavlje

Kiša je lila to popodne kao iz kabla, tako da su bili primorani da ostanu u svojim sobama. "Hoćete vas dve sa mnom, taman da upoznate Deu i Maju, svideće vam se, obećavam."

Gordana i Vanja su se pogledale. "Ne bi ti smetalo?"

Prevrnula je očima. "Naravno da ne, jebote. Koji vam je? Hajde, dižite te guzice sa kreveta.", nasmejano je rekla. Sačekala je da ustanu, a onda sa njima za petama krenula ka vratima. Tek što ih je otvorila Ignjat se našao ispred njih.

"Kuda, devojke?"

Pogledi su im se sudarili i ona se osmehnula. Shvatala je ona da bi trebala da mu se malo manje osmehnuje pred drugima, ali jednostavno su joj se usne same širile u osmeh kad bi ga ugledala. "Mislila sam da odemo do Dee i Maje, dosadno nam je u sobi.", promrmljala je.

Klimnuo je glavom. "U redu, najdalje za dva sata da ste se vratile nazad. U redu?"

"U redu, razredni, hvala Vam.", promrmljala je i nastavile su dalje. Videla je da su njih dve zauzete razgovorom, pa se krišom okrenula i pogledala u Ignjata. Namignuo joj, na brzinu mu je poslala poljubac, a onda se okrenula napred i nastavila dalje, nadajući se da nijedna od ove dve ništa nije primetila. Pokucala je na vrata Deine i Majine sobe. "Pa gde ste vas dve?", veselo je rekla i obe ih zagrlila, a onda se okrenula i pokazala na ove dve. "Gordana i Vanja, super cure.", nasmejano je rekla i uvela ih unutra.

"Ćao, mi smo Dea i Maja. Dakle, vi ste nam ukrale drugaricu.", Dea je veselo rekla.

Gordana se nasmejala. "Ipak je malo češće sa vama, nego sa nama. Kad god smo je zvale da izađe sa nama, rekla je da ide sa društvom iz starog odeljenja."

"Ma jel da? Dobro, onda ćemo to da promenimo, sledeći put idemo sve zajedno, važi, Gabi?"

Pocrvenela je do korena kose. Dea ni najmanje nije bila glupa, a vrlo dobro je znala da, od kako je sa Ignjatom, nijednom nije izašla ni sa njima. Osmehnula se. "Nego šta nego važi.", nasmejano je rekla. Znala je da Ignjat nikad ne bi bio protiv toga da izađe sa njima, ali njoj je bilo mnogo draže da večeri provodi u njegovom zagrljaju i krevetu, nego u zagušljivom klubu. 

"Gabi, ideš sa mnom po kafu?"

"Naravno. Devojke, ostanite sa Majom, odmah se mi vraćamo.", promrmljala je i krenula za Deom. Znala je da će je ispitivati i nije joj se išlo, ali je znala da će biti još sumnjivija, ako ne ode. 

"Da čujem?", Dea je upitala čim su izašle iz sobe.

"Šta?", naivno je upitala. 

Dea ju je ozbiljno pogledala. "Ne pravi se luda, Gabi. Nama si govorila da izlaziš sa njima, a njima da izlaziš sa nama. I?"

"Samo mi nije bilo do izlazaka, Dea.", promrmljala je.

"I ti nisi meni mogla da kažeš? Ne seri.", odsekla je.

Uzdahnula je i zazinula da je još nešto slaže, kad je ugledala Ignjata kako im ide u susret. "Marvićka, gde si ti krenula?", kao ozbiljno je upitao.

"Po kafu i vraćamo se odmah u sobu.", promrmljala je.

Klimnuo je. "U redu, bez problema, Gabrijela, važi?"

Osmehnula se. "Ne brinite, razredni. Idemo, Dea.", promrmljala je i povukla je za ruku.

"Sad mi je jasno."

"Šta ti je jasno?", napravila se mutava. Ne bi nikad nikome priznala, pa po cenu sopstvenog života.

"Između vas dvoje..."

"Nema ništa.", promrmljala je i onda shvatila sopstvenu grešku. Prebrzo je odgovorila i Dei je već sve bilo jasno.

Stala je, prekrstila ruke na grudima i ozbiljno je pogledala. "Prvo, poznajemo se od kako smo bile u pelenama, da me slažeš ne možeš. Drugo, zar zaista misliš da bih nekome rekla?"