Skrivene strasti -Završena-

Treće poglavlje

"Jebote, da li si ti normalna? Šta si to uradila? Znaš li koliko  nam nedostaješ u školi?", Dea je zagraktala i zagrlila je.

Nasmejala se i uzvratila joj zagrljaj. Njih tri su od malih nogu bile zajedno. Prvo su išle zajedno u vrtić, pa u osnovnu školu, a onda su se dogovorile da sve tri upišu istu školu, kako se ne bi razdvajale. "I vi meni nedostajate, mada sam već našla par devojaka sa kojim se družim tamo. Jedno veče ćemo i njih pozvati, da ih upoznate. I, šta se sad priča po školi za ćerku Avrama Marvića?", zajedljivo je upitala kad su sele u taksi.

"Razredna je rekla da iver nikada ne pada dalje od klade, ali su svi đaci na tvojoj strani, Gabi."

Nacerila se. "I ne pada, ako je mislila da ličim na oca i ličim.", ponosno je rekla. 

"Kako ti je u novoj školi?"

Gabi je uzdahnula i slegnula ramenima. "Nije loše. Bilo bi super, da me razredni nije kaznio već prvi dan dopunskom od tri nedelje kod njega.", rekla je sa grimasom na licu.

Obe su prasnule u smeh. "Ovo ti je nov rekord. Prvog dana."

Prevrnula je očima. "Težak namćor.", promumlala je i izašla iz taksija.

"Jaoj, jebote, koja gužva.", Dea je progunđala.

Gabi je napravila grimasu. Nije volela toliku gužvu, niti je volela da sedi za šankom, a tamo je upravo bilo jedno slobodno tri mesta. "Idemo li..."

"Ostajemo. Daj, jebote, ovo mi je jedina prilika da ga vidim. I celo veče ću provesti blizu njega. Molim te!"

Prevrnula je očima. Za Maju i Deu bi sedela i na ekserima celu noć, a ne za šankom. "U redu, ne moljakaj me. Ajmo.", promumlala je i počela da se gura kroz gužvu. Sela je do nekog muškarca, koji joj je bio okrenut leđima, okrenula je i ona njemu, pa se osmehnula šankeru, kad je došao do njih. "Tri martinija." Muškarac iza njenih leđa se okrenuo i pogledao je. Videla je kako devojke raširenih očiju gledaju iza nje, pa se okrenula. Prevrnula je očima. "Dobro veče, razredni.", promrmljala je.

"Dobro veče, Gabrijela." Klimnula je i okrenula se ponovo ka drugaricama. "Devojka je maloletna, vratite to."

Gabrijela je duboko uzdahnula, pa se okrenula ka njemu. "Molila bih Vas da se ne mešate. Nismo u školi. Uostalom, Vi kao moj razredni, bi trebalo da mi date primer, a koliko mogu da primetim i osetim, pijani ste kao letva.", odsekla je.

"Tek sam počeo.", promumlao je.

Prevrnula je očima, uzela svoj martini i otpila gutljaj. "Uživajte.", promrmljala je i ponovo mu okrenula leđa. Ponovo je krenula da uzme svoj martini, kad je shvatila da ga nema. Dea joj je očima pokazala na Ignjata. Okrenula se i čuknula ga u rame. "Moje piće je kod Vas.", progunđala je kad se okrenuo.

Uzeo je njen martini i pokazao joj. "Ovo?" Klimnula je glavom, a onda zaprepašćeno gledala kako ga ispija. "Donesi joj sok.", progunđao je šankeru.

Besno je stegla pesnice. Želja da ga udari je bila ogromna, ali nije popustila porivu. I dalje joj je bio razredni starešina, ipak su se oboje nalazili u noćnom klubu. "Ko Vam je dao za pravo da se mešate?", zasiktala je.

"Izvolite, gospođice.", šanker je rekao i spustio koka-kolu ispred nje.

Duboko je uzdahnula, a onda pogledala u šankera. Znala je da joj on nije ništa kriv, ali... "Da li sam naručila koka-kolu?", ljutito je upitala. Odmahnuo je glavom. "Onda mi donesi to što sam naručila, ili ću se žaliti gazdi.", zasiktala je.

Maja je prevrnula očima, uzela koka-kolu ispred nje i dala joj svoj martini. "Ja ću popiti, samo ne pravi scene, molim te!"

Uzdahnula je. Znala je koliko se Maji sviđa ovaj šanker, pa je klimnula glavom. "U redu, neću.", promumlala je.