Skrivene strasti -Završena-

Epilog

Šest godina kasnije

Ceca je malo nakon što je doneta presuda Goranu, koji je dobio tri godine zatvora, rodila malog dečaka i zarekla se da njen sin nikad neće upoznati onog koji ga je napravio. Avram i Željana su uživali u svom braku i maloj Ilini, koja je svakim danom sve više osvajala njihova srca i uzvraćala im svu ljubav kojom su je obasipali. Gabi je uspela da završi školu, kao i fakultet psihologije, pa počela i sama da radi sa Ignjatom u domu. Uživali su u svojoj ljubavi, putovanjima i izlascima, živeli su život punim plućima, a Ignjat je najzad imao i braću, kao i sestru, majku i oca, koji su ga prihvatili kao da nikad nije bio odvojen od njih ni jednog trenutka.

Gabi je tiho ušla u Ignjatovu kancelariju. Osmehnula se kad ga je ugledala kako zamišljeno gleda kroz prozor. Znala je da ga je već dva dana mučila svojom ćutnjom i nervozom, ali imala je veliki razlog za to. Zagrlila ga je sa leđa i nežno ga poljubila u rame. Okrenuo se i ona mu je upala u naručje. "Još si ljuta? Hoćeš li mi odgovoriti šta sam uradio?"

"Nisam ljuta, Ignjate. Samo sam nešto planirala, a htela sam da sakrijem od tebe."

Namrštio se. Nikad ništa nije krila od njega. "O čemu se radi?"

"Kreni sa mnom, pa ćeš videti.", umiljato je rekla.

Nasmejao se, privio je jače od sebe i odmahnuo glavom. "Neću, dok me ne poljubiš."

Ovila mu je ruke oko vrata, pridigla se na prste i željno ga poljubila. Podigao ju je na sebe, a onda je pribio uza zid i krenuo da je ljubi po vratu. Zadrhtala je. "Ignjate, žurimo.", promucala je.

Podigao je glavu i pogledao je. "Toliko?"

"Zakazano nam je u dva, sad je dvadeset do dva."

Prevrnuo je očima i spustio je dole, a onda ispreplitao prste sa njenim i poveo je van. "Javićemo se Viki?"

"Već jesam, polazi.", nasmejano je rekla i povela ga dalje.

Petnaestak minuta kasnije su se parkirali ispred neke privatne bolnice. Zbunjeno ju je pogledao. "Šta ćemo ovde?"

Odmahnula je glavom i izašla van, pa ga sačekala da i sam izađe. Bez reči ga je povela ka ulazu. "Gospođo Drakulić..."

"Dobar dan, može li i moj suprug da uđe."

"Naravno, uđite zajedno.", doktorka je ljubazno rekla. Ušli su unutra. "Dobar dan, gospodine. Vi sedite tu, a Vi, gospođo Drakulić, lezite ovde.", ljubazno je rekla. Gabi je uradila kako je rekla, a onda bacila pogled na Ignjata. Po njegovom pogledu je shvatila da je shvatio zašto su ovde. Osmehnula se, pa podigla majicu, kako bi doktorka mogla da je pregleda. "Pa, čestitam Vam. Postaćete roditelji i to za nekih šest meseci, rekla bih."

"Tako brzo?"

Ignjat ju je zapanjeno pogledao. "Brzo?"

Bledo ga je pogledala. "Dete se nosi devet meseci.", progunđala je.

Doktorka se nasmejala. "Da, gospođo, ali Vi ste trudni već tri meseca, bar po ultra-zvuku. Uzmite, izbrišite se, pa dođite da Vam napišem vitamine.", promrmljala je, okrenula se i izašla iz ordinacije.

Gabi je uradila šta je rekla, pa se obukla i ispravila. "Sviđa li ti se iznenađenje?", tiho je upitala.

Nasmejao se, povukao je na sebe, a onda je strastveno poljubio. "Nikad lepše iznenađenje nisam imao, ljubavi.", promuklo je rekao. Srce mu je tuklo u grudima kao ludo. I sve što je želeo, bilo je da je odvede kući i pokaže joj koliko ga je usrećila. "To si mi prećutkivala dva dana?"

"Mhm, radila sam i juče i preključe test, a doktorka nije mogla ranije, pa sam rešila da je najbolje da ti pokažem šta mi je.", nasmejano je rekla, uzela ga za ruku i povela ga ka ordinaciji.

"E, ovako. Trudnoća je uredna, život možete da nastavite kao i do sada, s' tim što ćete piti vitamine koje Vam budem prepisala. I za mesec dana, kad se budemo videle na kontroli, donećeš mi ove nalaze, u redu?"

Gabi je ozbiljno klimnula glavom. "Naravno. Mislite li da nije malo samo jednom mesečno da dolazim na kontrole?"

Žena se nasmejala. "Ne brini, to je sasvim dovoljno."

Klimnula je glavom. "U redu, hvala Vam. Vidimo se sledećeg meseca.", veselo je rekla, uzela Ignjata za ruku i povukla ga van. "Sad treba da okupimo i moje i tvoje i da im kažemo radosnu vest."

Nasmejao se, podigao je u naručje, pa je poneo ka automobilu. "Živeli su do sad u neznanju, pa im ništa neće faliti još jedan dan. Poželeo sam moju Gabi."

Pogledala ga je. "Ja nisam bila tvoja Gabi?"

Nežno ju je poljubio. "Nisi, moja Gabi nije nervozna i razdražljiva."

Zasmejala se. "Takvu me ne voliš?"

"Volim te u svim izdanjima, Gabi, samo malo više volim kad ne moram da razmišljam šta sam ti uradio."

Slatko ga je poljubila. "Jedino što ti meni radiš je to da me činiš neizmerno srećnom, Ignjate."

Šest meseci kasnije su Ignjat i Gabi postali roditelji predivne devojčice plavih očiju. Ignjat je najzad imao sve ono što je želeo u životu. Porodicu i svoju Gabi uz sebe.

Dobro jutro, dragi moji. Evo došli smo i do kraja ove priče. Moram da priznam da mi je pomalo teško da se rastanem od Gabi i Ignjata, ali kako kažu, sve što je lepo ima kraj, pa tako i ovo. Zaista se nadam da ste uživali u priči, a od ponedeljka se družimo uz nove likove i njihove doživljaje. Ljubim vas sve