Skrivene strasti -Završena-

Deseto poglavlje

Pokucala je na vrata i čekala. "Ooo, već si dosadila tati?"

Prevrnula je očima i ušla u stan. "Ne, treba mi tvoj potpis za ekskurziju."

Prekrstila je ruke na grudima i pogledala je. "Pa, možda i nećeš ići na ekskurziju, možda neću potpisati."

Gabi ju je pogledala, a onda se cinično nasmejala. "Lepo sam mu rekla da je ovo samo gubljenje vremena, ali je insistirao da dođem i tražim ti da potpišeš. Ne moraš, ionako će tata to srediti. Doviđenja.", ljutito je rekla i krenula ka vratima.

Majka ju je uhvatila za ruku. "Izbačena si iz škole, čime si zaslužila da ideš na ekskurziju?"

"Tata zna čime. Hoćeš li potpisati ili ne, ne želim da budem tu kad onaj bude došao."

"Ne budi bezobrazna!"

"Hoćeš li potpisati, ili ne?", tvrdoglavo je upitala.

"Neću."

Klimnula je glavom. "Ne moraš!", zasiktala je i izletela iz stana snažno zalupivši vratima. Odmah je pozvala oca. "Neće da potpiše.", besno je zarežala.

Uzdahnuo je. "Smiri se, ćero, znaš da ću srediti to. Ideš, kao što sam i rekao."

"Ne znam samo zašto si me slao kod nje, rekla sam ti odmah šta će biti."

"Dobro, Gabi, pokušala si. Majka ti je, jebote."

"Dobro, dobro, nek ti bude. Idem sad kod Dee. Šta ti imaš u planu?"

"Imam poslovni ručak, sine, a onda ću otići na jednu večeru, naravno ako ti ne želiš da budem kući."

"Samo ti idi, tata, ja ću se zadržati u gradu sa njima.", promrmljala je.

"Dobro, sine. Zovi me, ako ti nešto zatreba.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Zastala je na izlazu iz zgrade, kako bi našla Ignjatov broj, pa ga okrenula. "Hej..."

"Hej, slobodna sam dokle god želim.", nasmejano je rekla.

Nasmejao se. "Čekam te."

"Za pola sata sam tu.", promrmljala je i spustila slušalicu.

"O, ko se to ipak pojavio na majčinim vratima?"

Pogledala je u Gorana, a onda podigla glavu i krenula niz stepenice. Uhvatio ju je za ruku, okrenula se i sevnula očima ka njemu. "Bolje me pusti, vrlo dobro znaš da se to mom tati neće svideti.", zasiktala je.

Jako ju je stegao za ruku, toliko jako da je gotovo ciknula od bola, ali je uspela da je izvuče. "Reci tati, ali prestani da uznemiravaš majku."

Prevrnula je očima. "Ne brini, nikad me više nećete videti.", progunđala je, okrenula se i sišla niz stepenice. Zajahala je motor, a onda se uputila ka Ignjatovom stanu. "Hej..."

Nasmejao se, povukao je unutra, zatvorio vrata, a onda spustio usne na njene. "Pretpostavljam da nisi doručkovala?", upitao je kad joj je pustio usne, pa je povukao ka kuhinji.

Nasmejala se. "I nisam. Išla sam kod mame da joj tražim potpis za ekskurziju, ali ništa od toga.", progunđala je.

Namrštio se. Zbog nje je pristao da bude vođa tog puta i sad ona ne ide? "Ne ideš?", tiho je upitao.

Bledo ga je pogledala. "Zaista misliš da bi tata dozvolio da ne idem? Naravno da idem. Vau, šta je ovo?", oduševljeno je upitala, kad je ugledala postavljen sto, sa jednom ružom kraj tanjira.

Slegnuo je ramenima. "Samo sam mislio da si gladna."

Nasmejala se, pridigla se na prste i poljubila ga u obraz. "Kao vuk."